Poseban deo programa 53. skupštine Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) bio je posvećen predstavljanju dvadesetogodišnje saradnje SKGO i Švajcarske Konfederacije, na panel diskusiji na kojoj su učestvovali predstavnici ambasade Švajcarske i SKGO.
Šest projektnih faza – šest uspešnih priča
Uvod u razgovor napravila je Milena Vojinović, menadžerka projekta „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu” u SKGO koja je predstavila modalitete višegodišnje saradnje SKGO i Švajcarske Konfederacije.
Vojinović je istakla da se ta saradnja odvijala kroz devet realizovanih projekata i započela je 2005. godine, kada su sprovedena dva projekta koji su bili posvećeni unapređenju građanskog učešća u Srbiji. Nakon toga, usledile su tri faze projekta koji je bio usmeren na institucionalni razvoj i podršku SKGO, a trenutno aktivan je projekat „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu“.
„Osim ovih projekata koje je SKGO samostalno sprovodila, postoje još tri projekta koje je podržala Vlada Švajcarske, a koje je SKGO sprovodila u partnerstvu sa drugim organizacijama. Reč je o dva projekta posvećena jačanju principa dobrog upravljanja na lokalnom nivou i projekat koji je bio usmeren na kreiranje povoljnog poslovnog okruženja kroz regulatornu reformu, koji smo sprovodili sa organizacijom Optimus“, navela je Vojinović.
Govoreći o najvažnijim fazama projektne saradnje sa Švajcarskom, Vojinović je pojasnila da su prve dve faze koje su bile sprovedene sukcesivno i usmerene na jačanje građanskog učešća, suštinski najpre bile orijentisane na utvrđivanje onoga što je bilo potrebno unaprediti u zakonskom i strateškom okviru, kako bi se stvorio okvir i uslovi za participaciju. U drugoj fazi je to što je promovisano počelo da se primenjuje u praksi, a neki građani su kroz te aktivnosti prvi put bili upoznati sa mogućnošću da se uključe ili učestvuju u donošenju odluka u svojoj lokalnoj zajednici.
„Nakon ovoga, otpočinje treća faza saradnje sa Vladom Švajcarske koja traje od 2010. do 2022. godine i to je ključni segment saradnje sa SKGO. Ona predstavlja transformaciju naše organizacije u ono što je SKGO danas. Ovaj tip projekata, koji su se sprovodili u tri faze, bili su usmereni na jačanje institucionalnih kapaciteta naše organizacije“, istakla je Vojinović.
Ona je pomenula neke od rezultata - Program za reformu sistema lokalne samouprave je prvi strateški dokument za lokalnu samoupravu koji je urađen u Srbiji; 2018. godine značajno je izmenjen Zakon o lokalnoj samoupravi kojim su proširene mogućnosti za primenu međuopštinske saradnje, funkcionisanje mesnih zajednica je dodatno precizirano, a uvedena je i obavezna javna rasprava; kroz usvajanje Zakona o opštem upravnom postupku 2016. godine unapređeno je sprovođenje administrativnih usluga lokalne samouprave i uvedena je razmena informacija po službenoj dužnosti; usvojen je i Zakon o zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama, koji je bio temelj za uspostavljanje profesionalne i moderne lokalne administracije.
„SKGO je tokom godina radila i dalje radi na jačanju finansijske stabilnosti lokalne samouprave. Kroz ove tri projektne faze, u periodu od 12 godina, smo kroz razne aktivnosti zastupanja uspeli da u budžetima lokalnih samouprava sačuvamo ili uvećamo iznose za oko 100 miliona evra. Od 2014. godine porez na zarade postaje jedan od najznačajnijih prihoda lokalne samouprave, od 2015. je obnovljen rad Komisije za rad lokalne samouprave, olakšan je upis javne svojine za gradove i opštine, a novouvedeni pristup programskog budžetiranja kroz naše aktivnosti i kontinuiranu podršku doveo je do toga da sada, 10 godina posle uvođenja programskog budžeta, preko 90 gradova i opština sprovodi, odnosno planira svoj budžet u skladu sa programskim ciljevima“, podvukla je Vojinović, dodavši da su dodate i nove nadležnosti, proširena ovlašćenja ili izmenjen opis svakodnevnih poslova.
Ona je istakla da je jedan od najznačajnijih oblika podrške SKGO gradovima i opštinama bila izrada modela dokumenata i priručnika koji se koriste u velikoj meri, a što utiče na standardizaciju postupanja i olakšava rad lokalnih službenika. Dodala je i da je SKGO jedan od akreditovanih organizatora obuka u sistemu stručnog usavršavanja zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave i pomenula da je SKGO uspostavila mehanizam mreže stručnjaka i da se pozicionirala kao nacionalni centar ekspertize za lokalnu samoupravu, kao i nacionalnu upravu.
„Zahvaljujući tome, od 2022. godine počinje novi vid saradnje sa Vladom Švajcarske, kroz podršku sprovođenju strateških ciljeva u programu partnerstva za dobru lokalnu samoupravu. Tokom te tri godine otpočeli smo saradnju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) na pripremi novog programa reforme lokalne samouprave, uspostavljen je nacionalni mehanizam za podršku međuopštinskoj saradnji, a predlozi SKGO uključeni i u Zakon o komunalnim delatnostima. Usvojena je i uredba o jedinstvenom upravnom mestu, nastavili smo da promovišemo i podržavamo gradove i opštine da usvoje etički kodeks funkcionera, a podržali smo i inicijativu dodele nagrada za najbolju gradsku i opštinsku upravu.“, navela je Vojinović, istakavši i prelazak na elektronsku centralnu pisarnicu i unos postupaka u registar administrativnih postupaka, kao neke od brojnih dostignuća programa “Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu“.
Razgovor sa povodom – SKGO kao pouzdan partner Vlade Švajcarske
Na temu saradnje SKGO i Vlade Švajcarske održana je i panel diskusija u kojoj su učestvovali Rahel Fišer, šef Odeljenja za demokratsko upravljanje u ambasadi Švajcarske, Petar Vasilev, nacionalni rukovodilac projekata u ambasadi Švajcarske, a ispred SKGO Ivan Milivojević, zamenik generalnog sekretara i Milena Vojinović, menadžerka projekta „Partnerstvo za dobru lokalnu samoupravu”.
Od uspešnih početaka građanske participacije na lokalu do izgradnje kapaciteta SKGO i JLS
Milivojević je istakao da je saradnja sa švajcarskom vladom otpočela od oblasti koja predstavlja trend u Švajcarskoj, a to je uključivanje građana u odlučivanje na lokalnom nivou. Kako je rekao, još u doba SFRJ imali smo razvijene institute referenduma, zborova građana, saveta mesnih zajednica gde se odlučivalo o nekim lokalnim, komunalnim pitanjima, pitanjima sporta i kulture, ali da je sve to zbog krize iz devedesetih godina prošlog veka pomalo zamrlo.
„Bilo je potrebno vratiti poverenje građana u lokalne mehanizme odlučivanja i uključiti ih, pa je prirodno što je Švajcarska, država koja je poznata po tome, pružila pomoć. Počeli smo 2005. godine, a prva faza se odnosila na iznalaženje optimalnih mehanizama uključivanja građana, predloge za izmene zakonskih rešenja, što je i pretočeno u Zakon o lokalnoj samoupravi 2007. godine. Važna je bila podrška velikom broju lokalnih samouprava u smislu priručnika i realizovanih obuka, a sa šest lokalnih samouprava smo radili i direktno, uz učešće više od 10.000 ljudi. Postojala je podrška opštinama i fond od 500.000 švajcarskih franaka koji je doprineo da se lokalni projekti i realizuju“, objasnio je Milivojević.
Prema rečima Petra Vasileva, u trenutku kada je saradnja počela Srbija je bila orijentisana i koncentrisana na razvoj lokalne demokratije. Tada je Švajcarska kao donator, koja je i inače fokusirana na lokalni nivo i sa bogatim iskustvom u direktnoj demokratiji i decentralizaciji, odlučila da uđe u partnerstvo sa SKGO i pomogne izgradnji poverenja između građana i lokalnih samouprava u određenom broju opština u Srbiji.
„Vodeća ideja je bila je da je socijalni ugovor između građana i lokalne samouprave u osnovi svake demokratije, i zato je takav projekat bio izabran kao početak saradnje. Prve dve faze projekata su dale dobre rezultate i mi smo tada čuli svedočanstva građana koji su bili oduševljeni prilikom da učestvuju u lokalnom donošenju odluka. Švajcarska kancelarija za saradnju je shvatila da je SKGO pouzdan partner za promene na lokalnom nivou, zbog čega smo napravili sledeći korak i radili sa jednim brojem opština. Ulazeći u institucionalnu saradnju sa SKGO data nam je prilika da podržimo razvoj svih opština i gradova u Srbiji zajedno. Tada dolazi do sledeće faze saradnje gde smo mi ulagali u razvoj udruženja opština i gradova u Srbiji, utičući na kapacitete lokalnih samouprava i razvijajući alate da se njihov interes predstavi na centralom nivou, kao i da se poboljšaju njihovi kapaciteti“, rekao je Vasilev.
Milena Vojinović je kazala da je zahvaljujući uspešnoj saradnji koju je SKGO imala na projektima građanskog učešća, „to bila osnova koja je dala podstrek našoj organizaciji da može da preuzme i veću odgovornost, postane veza između lokalnih samouprava, ministarstava i Vlade Srbije“.
„Želeli smo da pomognemo da se potrebe gradova i opština i njihovi problemi na najbolji način artikulišu i pretoče u nešto konkretno i održivo. Tada smo primetili i činjenicu da su informacije sa lokalnog nivoa nedostajući resursi za centralni nivo kada kreiraju određene politike. SKGO je i ovde imala svoju ulogu. Preko 60 propisa ili politika koji su usvojeni na centralnom nivou uključivali su stavove SKGO. Svi gradovi i opštine imali su priliku i mogućnost da dobiju podršku kroz različite aktivnosti koje smo sprovodili kroz ove projekte“ rekla je Vojinović i dodala da aktivnosti koje su sprovođene nisu bile unapred planirane, već su se sprovodile u odnosu na dati trenutak i potrebe.
Petar Vasilev je odao priznanje SKGO na postignutim rezultatima od 2010. godine do danas, dodavši da su lokane samouprave u tom periodu doživele svojevrsnu ubrzanu evoluciju, da su usluge danas mnogo kvalitetnije, a lokalne samouprave sve bliže svojim građanima.
„To je rezultat, između ostalog, i spremnosti SKGO da se prilagođava prioritetima građana i posvećenosti tom cilju. Mnogo toga je do danas urađeno, ali bih rekao možda tri najvažnije stvari. Jedna je programski i strateški okvir koje je SKGO razvijala u saradnji sa nadležnim ministarstvom i ostalim akterima. Zahvaljujući izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi od 2018. godine poboljšan je okvir za međuopštinsku saradnju. Možda i najbitnija stvar za ceo taj sistem je da je po prvi put donet strateški okvir koji usmerava dalje reforme u ovom domenu. Druga stvar je da su administrativni, finansijski i planski kapaciteti gradova i opština mnogo veći i jači i odnosu na neka ranija vremena. Primera radi, transfer javne svojine u lokalno vlasništvo, vredi milijarde evra - to je teško i kvantifikovati. Treći rezultat jeste da je SKGO izrasla u modernu asocijaciju koja je u stanju da odgovara na prioritete i interese lokalnih samouprava. Mi smo ovu saradnju pokazivali i u regionu, i na međunarodnim forumima kao primer dobre prakse“, naveo je Vasilev.
Potrebe gradova i opština na prvom mestu
Ivan Milivojević je podvukao da je kroz zajedničku saradnju naučeno i dokazano da je za uspeh važno da podrška bude pravovremena, utemeljena na objektivnim potrebama lokalnih samouprava, da u minimalnoj meri bude dostupna svim lokalnim samoupravama i da traje duži vremenski period.
„Srbija se od 2000. godine nalazi u procesu intenzivnih reformi, posebno u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji. Mi smo uspeli, zahvaljujući podršci koju smo imali od strane Vlade Švajcarske, da pravovremeno reagujemo na potrebe lokalnih samouprava, bilo da je reč o zakonima koji su se donosili ili o pripremi odgovarajućih alata za podršku, obuka, modela, priručnika, terenske podrške... Podrška i fleksibilnost švajcarske vlade omogućila nam je da na vreme odgovorimo na potrebe lokalnih samouprava. Važno je da smo uspeli da premostimo te situacije kada smo imali finansijske prekide u projektima. Primer toga je vreme pandemije, kada smo za dva meseca uspeli da osposobimo SKGO za onlajn rad i da svim lokalnim samoupravama obezbedimo uslove za rad u skladu sa tim“, objasnio je Milivojević.
Rahel Fišer, šefica Odeljenja za demokratsko upravljanje u ambasadi Švajcarske istakla je tri stvari kao najvažnije: „izgradnju mostova“, uspostavljanje balansa i redovne konsultacije. Pojasnila je da su u Švajcarskoj lokalne vlasti uvek u centru rada, jer je ceo sistem decentralizovan.
„Čvrsto verujemo da ljudi mnogo više brinu o sredstvima kada je reč o parku u kome se njihova deca igraju, ili bolnici gde njihova majka treba da ode s vremena na vreme. Mnogo ste više povezani sa javnim poslovima ako se tiču vaše porodice i vas samih. Zato mi verujemo u lokalno upravljanje. Za razliku od Srbije, mi imamo kantone, a ovde nije tako, pa imate centralnu vlast i opštine. Za centralne vlasti je teško da razgovaraju sa svim lokalnim samoupravama, zbog čega je potreban neko ko će biti „most“. Zato je „izgradnja mostova“ za nas jedan od ključnih elemenata, jer je nekada slučaj da je vrlo malo vremena ostalo za implementaciju nekih propisa. Upravo zato je lokalnim samoupravama potrebna pomoć“, navela je ona.
Kada je reč o balansu, kaže Fišer, „znamo da su opštine različite, od Beograda do nekog manjeg mesta, raznih su veličina, geografskih položaja, etnički su drugačije, pa su i problemi sa kojima se susreću veoma različiti“.
„Treća stvar je značaj konsultacija. Švajcarska je u poslednjih 20 godina dosta radila na izgradnji mehanizama za konsultacije, kao i na korišćenju mogućnosti digitalizacije“, navela je ona.
Kada je reč o prostoru za unapređenje, Milena Vojinović navodi da javna uprava nije odvojena od stvarnog života i da mora konstantno prilagođava, ali da su lokalne samouprave u još nezgodnijoj poziciji, jer su još direktnije povezana sa građanima i zahtevaju još brze unapređenje i prilagođavanje.
„Ne mogu da kažem da je to izazov, ali jeste prostor gde je i dalje potrebno pružati podršku i biti uz lokalne samouprave. Bez obzira što su kapaciteti značajno unapređeni, neki sistemi su uspostavljeni i funkcionišu, ali ipak postoji prostor da se njima pruži podrška, pre svega sistemska. Mi nastavljamo da pratimo rad i identifikujemo uska grla i načine za njihovo prevazilaženje. Takođe, pitanje finansiranja lokalne samouprave ostaje jedno od ključnih pitanja za njihov razvoj, fiskalna decentralizacija, obezbeđivanje finansijske stabilnosti za gradove i opštine. Tu su i digitalizacija, razvoj međuopštinske saradnje, kao i izgradnja kapaciteta za nove poslove koji se postavljaju pred lokalne samouprave. Tema za koju se otvara prostor je i veće korišćenje dostupnih fondova EU“, istakla je ona.
Rahel Fišer je dodala da je u poslednjih 20 godina primetan veliki progres kada je u pitanju rad lokalnih samouprava, da se smanjilo vreme čekanja za ključne poslove kojima se bave, kao i da je digitalizacija omogućila bolje povezivanje sa raznim servisima.
„Primećujemo uspeh na ovom polju i mislim da bi trebalo ostati na tom putu. Indikatori koje mi pratimo takođe pokazuju poboljšanje u dobrom upravljanju, i građani su zadovoljniji, ali lokalne vlasti bi morale da investiraju više u pouzdanost i transparentnost kako bi kontinuirano gradile poverenje sa njima. Uvek ima prostora za još reformi, ali to je na onima koji odlučuju o politikama. Možda bi se mogla pojačati decentralizacija za veći broj servisa i proširenje i unapređenje međuopštinske saradnje. Mislimo da bi trebalo biti jasno šta ko radi, šta lokalne samouprave, a šta centralna vlast“, objasnila je ona.
Nastavak saradnje u skladu sa Strateškim planom SKGO 2026-2030.
Govoreći o nastavku saradnje Ivan Milivojević je pomenuo novi strateški dokument Stalne konferencije gradova i opština koji se odnosi na period od 2026-2030. godine u čijem razvoju su učestvovale i članice SKGO, kao i njeni nacionalni i međunarodni partneri.
„Strateški plan se paralelno razvija sa programom razvoja sistema lokalne samouprave koji radimo zajedno sa resornim ministarstvom tamo gde postoji tematska povezanost, tako da zajedno pripremamo dokument koji će nas voditi u narednim godinama. On će se oslanjati na ono što su politike razvoja u Srbiji,“ kazao je on, dodavši da se očekuje, između ostalog, ratifikacija Povelje o lokalnoj samoupravi, dalja decentralizacija i razvoj međuopštinske saradnje. Milivojević je izjavio da su ljudski resursi poseban izazov, kao i da strateški plan pokriva i druge oblasti poput društvenih delatnosti, socijalne zaštite, obrazovanja i drugo.
Rahel Fišer je dodala da je Strateški plan SKGO dobar dokument, i da se posebno ceni to što je donet uz konsultacije, transparentno i javno.
„Mi ćemo se i dalje snažno fokusirati na lokalnu upravu. Iz naše perspektive to je socijalni ugovor između građana i lokalnih vlasti i to poverenje mora da se gradi. Radujem se budućoj saradnji“, zaključila je Fišer.
