Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), Mreža za demokratski dijalog i Beogradska otvorena škola (BOŠ) organizovali su 3. decembra u Beogradu okrugli sto „Pravedna (energetska) tranzicija: rizici i prilike za lokalni razvoj“. Događaj je okupio predstavnike lokalnih samouprava, kao i domaćih i međunarodnih partnera (UNICEF, RES, PET, Mreža za društveni dijalog, RRA Zlatibor i drugi).
Cilj sastanka bio je zajedničko mapiranje rizika od „nepravedne“ energetske tranzicije i identifikovanje prilika koje pravedan pristup ovoj tranzicija može da otvori za održivi lokalni razvoj. Okrugli sto je organizovan kao interaktivan i participativan proces, baziran na razmeni iskustava iz različitih sektora lokalnih uprava.
Sastanak je otvorio Stevan Vujasinović, ispred Mreže za demokratski dijalog, nakon čega su učesnicima dobrodošlicu uputili Miodrag Glušćević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti, SKGO, Tamara Tripić, Mreža za demokratski dijalog i Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole.
Glušćević je istakao da energetska tranzicija mora biti pravedna, kako bi se izbegli negativni efekti koje tranzicioni procesi mogu imati kada ne uključuju sve društvene aktere.
„Na lokalnom nivou se odvija život. Lokalna samouprava ima ključnu ulogu u kreiranju politika koje određuju smer razvoja. Danas ćemo razgovarati o tome koji su rizici, a koje prilike donosi svet koji se neprekidno menja.“
Tamara Tripić je naglasila važnost međusektorske saradnje i bolje vidljivosti izazova na terenu.
„Već godinama živimo tranziciju. Važno je da čujemo šta se događa u lokalnim zajednicama i ko su oni koji su u ovim procesima ostali bez podrške.“
Tematski uvod u diskusiju dali su Mirjana Jovanović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Stevan Vujasinović, osvetljavajući ključne izazove – socijalne rizike, ekonomske posledice, pitanja javnog zdravlja i pritiske koji prate napuštanje fosilnih goriva.
Mirjana Jovanović je ukazala na nedostatak jasnog nacionalnog plana dekarbonizacije i posledice koje to već sada vidljivo pogađaju pojedine sredine. Pri tome je istakla primer gradske opštine Lazarevac.
„Mladi su generacijama obrazovani za poslove u Kolubari, ali ti poslovi više nisu konkurentni. Mikro i mali biznisi su nedovoljno razvijeni, a zajednica sama finansira lokalni fond za podršku privredi. To nije pravedna tranzicija — tranzicija mora biti proces razvoja.“
U otvorenoj diskusiji lokalne samouprave govorile su o rizicima kao što su povećanje energetskog siromaštva, nedovoljna institucionalna podrška ugroženim grupama, odlazak mladih kadrova, zavisnost lokalne privrede od fosilnih goriva, izostanak ulaganja u nove ekonomske aktivnosti.
Predstavnica grada Kragujevca, Gordana Stojanović, sekretar sekretarijata za energetsku efikasnost, istakla je praktične izazove programa subvencija.
„Iako su socijalno ugrožene kategorije formalno uključene u sistem energetskih subvencija, praksa pokazuje da je njima pristup tom sistemu i dalje vrlo otežan.“
Drugi deo okruglog stola bio je posvećen identifikovanju prilika za pravednu tranziciju, kao što su razvoj novih obrazovnih profila i jačanje uloge mladih, razvoj lokalnih energetskih zajednica, osnaživanje mikro i male privrede, osnaživanje i edukacija građana i približavanje lokalne samouprave građanima.
Sastanak je završen dogovorom o narednim koracima u objedinjavanju prikupljenih komentara, iskustava i preporuka u dokument „Mapa rizika i prilika pravedne energetske tranzicije“, koji će predstavljati osnovu za planiranje daljih aktivnosti SKGO, Mreže za demokratski dijalog i BOŠ.
