U Palati Srbija u Beogradu 4. februara 2026. godine, održana je konferencija posvećena predstavljanju planova spremnosti i odgovora na javnozdravstvene pretnje u vanrednim situacijama, aktivnosti koju je finansirala Evropske unije, a koja je sprovedena u okviru projekta „EU za zdravstveni sistem Srbije“, koji realizuje Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Konferenciju je organizovala SZO u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO).
Aktivnost je sprovedena u cilju jačanja kapaciteta jedinica lokalne samouprave za odgovor na javnozdravstvene pretnje u vanrednim situacijama, kroz izradu planova spremnosti i odgovora na zdravstvene rizike u skladu sa metodologijom SZO. Tokom realizacije aktivnosti izrađeni su planovi u 94 grada i opštine, pri čemu su lokalne samouprave razvile ukupno 283 plansko-operativna dokumenta za prioritetne javnozdravstvene rizike.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat istakao je značaj jačanja lokalnih kapaciteta za reagovanje u kriznim situacijama, naglašavajući da su lokalne zajednice prva linija odgovora na zdravstvene pretnje.
„Kroz ovaj projekat 94 opštine širom zemlje sada imaju nešto što ranije nisu imale – jasan i praktičan plan za reagovanje u javnozdravstvenim vanrednim situacijama. Ovi planovi nisu apstraktni dokumenti, već su zasnovani na procenama realnih rizika i jasno definišu ko, šta, kada i kako radi. Kada se primene u praksi, ovi dokumenti spašavaju živote“, povukao je fon Bekerat.
Pomoćnik ministra zdravlja prof. dr Nebojša Tasić naglasio je da je podrška lokalnim samoupravama u unapređenju spremnosti na javnozdravstvene pretnje jedan od ključnih zadataka zdravstvenog sistema.
„Tokom 2025. godine pružena je podrška za 94 opštine u razvoju njihovih planova spremnosti i odgovora na specifične javnozdravstvene pretnje koje su identifikovane kao dominantne na njihovim teritorijama. Planovi imaju univerzalnu strukturu za sve vrste kriznih i vanrednih situacija i omogućavaju koordinisano delovanje zdravstvenog sistema i drugih sektora“, istakao je Tasić.
Direktor kancelarije SZO u Srbiji dr Fabio Skano ukazao je na značaj lokalnog planiranja u oblasti javnog zdravlja, ističući da različite zajednice imaju različite zdravstvene rizike.
„Pripravnost nije opcija – ona je neophodna jer spašava živote. Bez odgovora na lokalnom nivou ne može postojati snažan nacionalni odgovor, a time ni regionalna i globalna zdravstvena bezbednost“, izjavio je Skano.
Stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš istakao je da planovi predstavljaju važan korak ka integrisanju sistema upravljanja javnozdravstvenim i drugim rizicima.
„Devedeset četiri plana spremnosti i odgovora na javnozdravstvene pretnje predstavljaju važnu prekretnicu jer integrišu javno zdravlje i upravljanje rizicima od katastrofa u jedinstven sistem, što omogućava bolje planiranje i pravovremeno donošenje odluka u kriznim situacijama“, naveo je Beriš.
Generalni sekretar SKGO Nikola Tarbuk istakao je da je javno zdravlje ključni element bezbednosti i otpornosti lokalnih zajednica.
„Ovaj projekat je pokazao koliko je važno da javno zdravlje i sistem upravljanja krizama gradimo zajedno, planski i na lokalnom nivou. Gradovi i opštine dobili su ne samo dokumente, već alate koji jačaju njihovu spremnost i otpornost“, naglasio je Tarbuk i dodao da su planovi izrađeni kroz intenzivnu međusektorsku saradnju i da predstavljaju važan deo sistema zaštite i spasavanja na lokalnom nivou. „Ukupno je izrađeno 283 plana, čime je obuhvaćeno oko 85 odsto stanovništva Republike Srbije. Ovi planovi predstavljaju jasne i operativne mape puta koje definišu ko, šta i u kom trenutku radi u suočavanju sa javnozdravstvenim pretnjama“, istakao je Tarbuk.
Tokom skupa održane su panel diskusije posvećene značaju planiranja u oblasti javnog zdravlja u kriznim i vanrednim situacijama, kao i praktičnoj primeni planova u jedinicama lokalne samouprave. U diskusijama su učestvovali predstavnici institucija javnog zdravlja, lokalnih samouprava i nadležnih državnih organa, koji su razmenili iskustva i primere dobre prakse u unapređenju sistema javnozdravstvene pripravnosti.
