Stalna konferencija gradova i opština je tokom februara 2007. godine sprovela anketu u gradovima i opštinama, sa namerom da stekne uvid u mnjenje predstavnika lokalne samouprave povodom stanja i željenih promena u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva. Povod za to jesu aktuelni planovi resornih ministarstava vezani za prenos nadležnosti sa centralnog nivoa na lokalnu samoupravu. Anketa je pokazala da lokalna samouprava ne vidi jasno svoju ulogu u procesu reformi, kao i ne postoji jasna predstava o načinima i mehanizmima obezbeđivanja finansiranja novih nadležnosti, ali da lokalna samouprava načelno podržava glavni smer reformskih promena. Takođe, što se tiče stava prema promenama, veće i opštine koje raspolažu većim finansijskim sredstvima su u odgovorima pokazale više optimizma i spremnosti za preuzimanje novih nadležnosti, dok su male i slabije razvijene opštine iskazale veću dozu zabrinutosti u pogledu spremnosti lokalnih kapaciteta i po pitanju finansiranja novih nadležnosti. Ono što posebno karakteriše odgovore jeste manifestovana svest o reformskim pojmovima i procesima.
O svakom od resora predstavnici gradova i opština su izrekli svoje ocene, primedbe, sugestije i označili pravce željenih promena. Tako je, recimo, analizirajući odgovore o sistemu socijalne zaštite, evidentan povećan nivo svesti lokalne samouprave o socijalnim potrebama građana. Ono što lokalna samouprava smatra pozitivnim u sistemu socijalne zaštite u Srbiji jeste da nova socijalna politika konceptualno obuhvata efikasan sistem socijalnih transfera i stavlja akcenat na zadovoljavanje osnovnih potreba građana. Takođe, ističe se da je povećana dostupnost usluga korisnicima, podsticanje participacije i samostalnosti korisnika, kao i intencija ka razvoju modela integralne socijalne zaštite na lokalnom nivou, te razvoj alternativnih oblika socijalne zaštite. Osim toga, navodi se da postojeći sistem socijalne zaštite ne identifikuje na zadovoljavajući način najsiromašnije kategorije stanovništva (veliki deo ugrožene populacije nije obuhvaćen sistemom). Isto tako, postojeći kvalitet usluga ne odgovara u potpunosti potrebama građana, a uočena je i loša međusobna koordinacija opština, centralnog nivoa vlasti i nevladinih organizacija.
U domenu primarne zdravstvene zaštite, ispitanici ukazuju da tendencija reformi omogućuje veću mogućnost nadzora lokalne zajednice nad radom zdravstvenih ustanova. Kao pozitivno ocenjuje se i veća mogućnost samostalnog upravljanja resursima u oblasti zdravstvene zaštite od strane lokalne samouprave. Utisak je autora ankete da zdravstvena zaštita predstavlja oblast koja čini najveći izazov za lokalnu samoupravu u poređenju sa sektorima socijalne zaštite i prosvete. U cilju prevazilaženja čitavog niza navedenih negativnosti u sektoru zdravstvene zaštite, ispitanici ističu neophodnost smanjivanja obima administrativnih procedura; tešnju saradnju između centralnog i lokalnog nivoa prilikom procesa planiranja; povećanje ingerencija lokalne samouprave nad domovima zdravlja i njihovu veću samostalnost; poštovanje i primenu zakona, propisa i standarda; veću podršku države siromašnim opštinama; više aktivnosti na promociji propisa, nadležnosti i prava, kao i uvođenje integrisanog informacionog sistema.
Za oblast obrazovanja preovladava stav da u realizovanju prosvetne politike treba poći od specifičnosti područja, i te specifičnosti treba ugraditi kroz sadržaje fakultativnih predmeta i promenu profila u srednjim školama. Učešće lokalne samouprave ne bi trebalo da bude zasnovano isključivo na izmirivanju materijalnih troškova, već i na učešću u kreiranju neophodnih profila za potrebe lokalne zajednice.
Sekretar odbora za socijalnu politiku
Dorijan Nuaj
dorijan.nuaj@skgo.org