Okrugli sto na temu novog Zakona o stranim ulaganjima održan je 30. avgusta 2006. godine, u hotelu Palas. NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj), kao relevantna organizacija za podsticaj lokalnog ekonomskog razvoja, organizovala je ovaj značajan skup. Skupu su prisustvovali predstavnici Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, SIEPE, Svetske banke, Saveta stranih investitora, predstavnici lokalnih samouprava, eminentnih domaćih firmi, naučnici, SKGO.
U uvodnom izlaganju, prof.Mijat Damjanović, koordinator NALED-a, istakao je značaj donošenja ovakvog Zakona koji ubrzava ukupne procedure za ustanovljenje biznisa, a predstavlja jedan od uslova ekonomskog oporavka.
Gospodin Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, predstavio je Predlog zakona u PPP i istakao da se ovim zakonom uvodi nekoliko novina: set olakšica, od prava na transfer dobiti i imovine, do zaštite stečenih prava i nacionalnog tretmana stranih ulaganja; osniva se jedinstveni šalter na lokalnom i nacionalnom nivou; uvodi se procedura korišćenja usluga; ulaganje u privredna društva registrovana u Republici Srbiji, ulaganje reinvestiranjem dobiti, bez iznošenja iz Republike Srbije, sticanje drugog imovinskog prava, kao što je svojina ili prava intelektualne svojina, kao i posebni oblici stranih ulaganja(korišćenje prirodnog bogatstva).
Kao posebna novina ovog Zakona izdvaja se jedinstveni šalter za strana ulaganja koji treba da omogući brzu i efikasnu realizaciju stranog ulaganja. Oko predsednika opštine se formira šalter kao opštinska služba koja pribavlja sva potrebna dokumenta neophodna za otpočinjanje procesa ulaganja. Članom 24. poverena su posebna ovlašćenja predsedniku opštine da skupštini opštine predlaže donošenje akata, kojima se uređuju uslovi za privlačenje i podsticanje već postojećih stranih ulaganja. Zakonom je predviđeno i radno mesto za glavnog stručnjaka za strana ulaganja, koji bi organizovao i rukovodio radom jedinstvenog šaltera. Ovaj stručnjak bi bio neposredno odgovoran predsedniku opštine. Jedinstveni šalter funkcioniše tako da strani ulagač podnosi zahtev predsedniku opštine sa detaljnim obrazloženjem svrhe ulaganja. Predsednik opštine, zatim, dostavlja zahtev jedinstvenom šalteru, koji u roku od 15 dana treba da napravi specifikaciju stranog ulaganja i dostavi ga predsedniku opštine. Nakon toga, predsednik opštine u roku od 8 dana formira projektni tim, koji pored predstavnika opštine čine svi državni organi. Projektni tim obavlja razgovore sa stranim ulagačem, definiše rokove za dostavljanje dokumentacije i potpisuje sporazum o stranom ulaganju. Pravna posledica Sporazuma o ulaganju naročito bitna definisana je članom 39 stav 2 gde se: „Od stranog ulagača ne može, kao uslov za realizaciju ulaganja, zahtevati da dostavi javne isprave koje nisu navedene u sporazumu o ulaganju, osim ako strani ulagač nije projektnom timu izneo bitne elemente planiranog ulaganja, u prilogu uz zahtev iz člana 31. ovog zakona ili u zapisniku iz člana 37. ovog zakona, a koji su od značaja za procenu potrebe izdavanja javne isprave“.
Jasna Matić, direktorka SIEPE, istakla je neophodnost donošenja Zakona o stranom ulaganju, ali je dodala da strani ulagač pre svega očekuje stabilan, predvidiv i transparentan zakonski okvir i poštovanje postojećih zakona. Što se tiče lokalnih samouprava, postavila je pitanje da li će one biti u stanju da sprovedu Zakon o stranom ulaganju, da nađu stručnjaka koji će voditi ovaj proces?Da raspolažu sa modernim sredstvima komunikacije, kad veliki broj opština nema svoj mejl? Postoji visok stepen arbitrarnosti koji vodi u korupciju, pa je zaključila da treba smanjiti nivo arbitrarnosti i pooštriti disciplinu poštovanja procedura i primene zakona.
Željko Ožegović, predsednik SKGO, ukazao je da Zakon o stranim ulaganjima predstavlja kvalitetno rešenje i da je izuzetno važno donošenje ovakvog zakona. Ali da uspešna realizacija ovog zakona zavisi pre svega od globalnog momenta(političke i makroekonomske stabilnosti - rada sudstva, sive ekonomije) i pitanja decentalizacije ( pre svega kroz Zakon o finansiranju lokalnu samouprave koji će početi sa primenom od 1. januara 2007. godine i Zakona o povraćaju imovine lokalnoj samoupravi koji još nije donet). Istakao je da republička Direkcija za imovinu pokazuje veliku arbitrarnost u radu i velika je kočnica u sprovođenju određenih postupaka. Posebno se osvrnuo na član 24 ЅSU i na saradnički odnos sa državnim institucijama jer smatra da se najviše energije troši kroz dijalog sa njima, a da je jako teško računati na odgovornost predsednika bez mehanizama i rokova ( pozivajući se na ZUP i ZLS). Sugerisao je da član 28 nudi skromna rešenja u pogledu komunikacije, a da član 29 uvodi arbitrarnost koja bi mogla da predstavlja problem u sprovođenju zakona. Osvrću ći se na infrastrukturne kapacitete opština, podsetio je da nedostaje Zakon o teritorijalnoj organizaciji. Na kraju je pozdravio akciju NALED-a i MEGE u podsticanju lokalnih samouprava da drugačije razmišljaju.
I predstavnik Svetske banke, Džim Fridlander, dao je niz komentara na Nacrt zakona koja se pre svega odnose na sumnju u efikasnost rada jedinstvenog šaltera, arbitrarnost predsednika opštine, ne prepoznavanju SIEPE kao Agencije koja bi mogla da vodi čitav proces i Sporazumu o ulaganju koji otežava čitav proces zbog preobimne dokumentacije.
Potpredsednik Odbora za privredni razvoj i predsednik Skupštine opštine Pećinci Živko Marković pohvalio je sjajnu prezentaciju ministra Parivodića i istakao da uspešnost primene zakona zavisi od dobrog rukovodstva. Član 24 treba pojasniti, a zapošljavanje stručnjaka za strana ulaganja je u suprotnosti sa racionalizacijom radnih mesta koju zahteva ministar finansija. Odbor za privredni razvoj SKGO, pomenuo je gospodin Marković, sa svoje strane učinio je mnogo na promeni prvobitne verzije zakona i izrazio nadu da će svaki Predlog zakona ovog i svih drugih ministarstava koji se tiče lokalne samouprave biti prosleđen Odboru za privredni razvoj na mišljenje.