Projekat Reforma socijalne politike: izgradnja i jačanje partnerstava države i civilnog društva u cilju smanjenja siromaštva i socijalne isključenosti u Srbiji, podržan od strane DFID, zajedno sa Republičkim koordinacionim odborom programa, i u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, održao je prvu tematsku konferenciju: "Decentralizacija socijalne politike: izazovi i mogućnosti", 25. i 26. novembra 2003. godine u Beogradu. Na petoj sednici Odbora za socijalnu politiku odlučeno je da g. Miroslav Martić, predsednik Odbora, bude izvestilac sa Republičke koferencije na XXXIII Skupštini SKGO.
Konferencijom je predsedavala ministar za socijalna pitanja, Gordana Matković, a prisustvovali su predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za javnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva prosvete i sporta, Ministarstva zdravlja, Ministarstva za rad i zapošljavanje, predstavnici gradova Beograd, Šabac, Bor, Užice, Bujanovac, Ruma, Ub, Bor, Majdanpek, udruženja građana, međunarodnih donatora i Stalne konferencije gradova i opština, a međunarodne prezentacije o decentralizaciji bile su predstavljene od strane međunarodnih savetnika za decentralizaciju.
Zaključci ove dvodnevne konferencije su sledeći:
■ Radi povećanja kvaliteta usluga u oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zapošljavanja neophodno je sprovesti decentralizaciju i dekoncentraciju, zajedno sa fiskalnom decentralizacijom, kroz izmene sektorskih zakona i njihovo usklađivanje sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i uspostavljanje novog zakonskog okvira, kao i kroz programe obuke za predstavnike lokalnih organa vlasti.
■ Decentralizacija u oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zapošljavanja mora biti usklađena sa mogućnostima i potrebama lokalnih samouprava.
■ Lokalna samouprava mora dobiti svojinska prava nad imovinom za koju je isključivo nadležna u oblastima obrazovanja, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i zapošljavanja.
■ Obrazovanje treba da bude shvaćeno kao činilac koji povećava razvojne mogućnosti društva.
■ Neophodno je uskladiti sistem obrazovanja sa potrebama tržišta rada kroz uspostavljanje partnerskih odnosa između svih zainteresovanih subjekata (lokalne samouprave, filijale Zavoda tržišta za rad, škole, udruženja poslodavaca, sindikati, civilni sektor).
■ Lokalna samouprava treba i može da bude koordinator stvaranja pravnog okvira za formiranje partnerskih tela i obezbeđenja uslova za njihov rad.
■ Posebnu pažnju treba obratiti na obrazovanje društveno isključenih i marginalizovanih grupa i svih ugroženih slojeva stanovništva.
■ Neophodno je veće angažovanje na lokalnom nivou radi smanjenja nezaposlenosti, koje treba podržati sa centralnog nivoa i od stranih donatora, u pravcu stvaranja partnerskih odnosa svih subjekata na lokalnom nivou koji mogu uticati na smanjenje nezaposlenosti.
■ Izvori finansiranja, koji bi podstakli veću aktivnost lokalnih samouprava u pravcu smanjenja nezaposlenosti, treba da budu obezbeđeni i sa centralnog i sa lokalnog nivoa, uz korišćenje dodatnih izvora kao što su strane donacije, finansiranje projekata, privatna sredstva, i drugi izvori.
■ Da bi lokalne samouprave mogle da utiču na smanjenje nezaposlenosti, od posebnog je značaja da centralni organi obezbede kvalitetne baze podataka i omoguće pristup informacijama za lokalne organe i pruže veću podršku regionalnim filijalama Zavoda za tržište rada, kao i da povećaju nadležnosti lokalne samouprave u oblasti zapošljavanja.