Zastupanje i zaštita interesa lokalne samouprave pred organima centralne vlasti, međusobna saradnja opština i gradova i razmena iskustava u nizu oblasti, kao i međunarodne aktivnosti lokalnih samouprava, glavne su odrednice rada Stalne konferencije gradova i opština, još od njenog osnivanja - pre 50 godina. I danas, pola veka kasnije, to je njena zvanična misija, a Stalna konferencija je snažan zastupnik interesa lokalne samouprave, koji okuplja sve gradove i opštine u Srbiji.
Pedesetogodišnji jubilej asocijacije lokalnih vlasti nije čest ni u državama duže demokratske tradicije. U aprilu 1953., u Beogradu je održana Osnivačka skupština Stalne konferencije gradova Jugoslavije. Nju su osnovali predstavnici 20 gradova tadašnje Jugoslavije: Beograd, Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Skoplje, Titograd, Novi Sad, Priština, Rijeka, Split, Dubrovnik, Banja Luka, Tuzla, Karlovac, Osijek, Subotica, Maribor, Celje, Niš i Kragujevac. Do vremena raspada bivše Jugoslavije, Stalnoj konferenciji je pristupilo 450 gradova i opština. Još te davne godine, Stalna konferencija je zamišljena i sačinjena po uzoru i na način na koji su bile sazdane sve tada aktivne asocijacije lokalnih vlasti u Zapadnoj Evropi, na nacionalnom i međunarodnom nivou. Taj model, koji u suštini ni do danas nije napušten, zasnovan je na principu okupljanja i saradnje lokalnih vlasti, radi formulisanja i zastupanja onih interesa i ciljeva koje na najbolji način mogu da ostvare snagom zajedničkog delovanja - putem svoje asocijacije. Upravo je taj, suštinski demokratski koncept, predstavljao i predstavlja osnov trajnosti naše asocijacije i podlogu njene važne društvene uloge koju, osim u nesrećnom vremenu kojega se sada svi već nerado sećamo, nije napuštala. Brojni su i značajni uspesi Stalne konferencije u dugom periodu od vremena njenog osnivanja do danas. Na prvom mestu, treba istaći to da su njeni stavovi imali veliki uticaj ne samo u gradovima, već u društvu u celini, a da, pritom, Konferencija nije bila nekakva viša instanca odlučivanja, već oblik dobrovoljnog udruživanja i zajedničkog delovanja lokalnih vlasti. Nije bilo važnijeg zakona koji bi se odnosio na interese gradova i opština, a da Konferencija nije učestvovala u njegovom donošenju. U međunarodnim okvirima, Konferencija je igrala značajnu ulogu u povezivanju i bratimljenju naših sa gradovima drugih zemalja, ali i u uključivanju lokalnih vlasti u međunarodne asocijacije.
Obeležavajući pedesetu godinu svog postojanja, Stalna konferencija je 23. aprila 2003. godine održala svečanu sednicu Predsedništva, na kojoj je potpisan Sporazum o saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Republike Srbije. Ovaj Sporazum je početak institucionalne saradnje Stalne konferencije i Vlade Republike Srbije i njenih organa i omogućiće bolju komunikaciju i saradnju lokalne i centralne vlasti u oblastima pripreme i donošenja zakona od važnosti za funkcionisanje lokalne samouprave, jačanja finansijske samostalnosti gradova i opština i zaštite lokalne samouprave. Aktivnosti predviđene ovim sporazumom odvijaće se kroz rad paritetnih radnih grupa i drugih oblika zajedničkog angažovanja obeju strana.
Sporazum će, kako je ocenjeno, poboljšati položaj lokalne samouprave i omogućiti joj da postane snažan partner, ali i korektor centralne vlasti. Potpisivanjem ovog Sporazuma, Stalna konferencija je obezbedila važan instrument za zastupanje i zaštitu interesa lokalne samouprave.
Sporazum su potpisali g. Goran Ćirić, predsednik Skupštine grada Niša i predsednik Stalne Konferencije, i g. Rodoljub Šabić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Republike Srbije.
Ceremoniji potpisivanja Sporazuma u Skupštini grada Beograda prisustvovao je veliki broj uglednih gostiju - predstavnika lokalnih samouprava, centralne vlasti, diplomatskog kora i međunarodnih i domaćih organizacija čiji je cilj razvoj lokalne samouprave u Srbiji.