Okrugli sto na temu „Unapređenje položaja mesnih zajednica u gradovima i opštinama", održan je u prostorijama Stalne konferencije gradova i opština, 3. decembra 2010. godine. Ispred SKGO prisutne je pozdravio Nikola Tarbuk, pomoćnik generalnog sekretara SKGO za zastupanje, i upoznao učesnike Okruglog stola sa dosadašnjim aktivnostima SKGO vezanim za reformu sistema mesne samouprave i saradnju LS i građana.
U nastavku skupa, Petar Vujadinović, načelnik Gradske uprave Užice i stručni saradnik SKGO, predstavio je Analizu mesne samouprave. Istakao je da, iako interesantan vid organizacione jedinice, mesna zajednica je (MZ) nedovoljno zakonski regulisana a, po njegovom mišljenju, treba da bude više uključivana i konsultovana od strane lokalnih vlasti. Kao najizraženije probleme, kada je reč o MZ, gospodin Vujadinović je istakao: veličinu MZ kod nas, ograničenost pravnog subjektiviteta, nedostatak nadzora nad radom MZ, izborni postupak za organe MZ (zaštita biračkog postupka), finansiranje MZ, pitanje registracije MZ (lice koje zastupa MZ) i dr. Analizom akata (statut, odluke grada/opštine, statut MZ) koji uređuju MZ uviđa se da one sadrže odredbe koje su samo prenete iz Zakona o lokalnoj samoupravi, bez preciznog uređenja njenog položaja i saradnje između MZ i jedinice lokalne samouprave (JLS). Kako bi se ovo stanje prevazišlo, autor Analize je istakao da je potrebno najpre definisati položaj MZ (šta je MZ, kakav je njen pravni status i sl.), što bi dalje pomoglo rešavanju drugih problema. Takođe, treba imati u vidu i specifičnost odnosa MZ prema gradskim opštinama, kao i MZ prema opštini-gradu kao JLS. On je izneo i predlog da se oformi stalno telo pri lokalnoj skupštini koje bi imalo ulogu da artikuliše interese i potrebe MZ. Takođe, trebalo bi oformiti i poseban organ/deo organizacione jedinice u okviru lokalne administracije koji bi nadzirao rad MZ, ali i trošenje budžetskih sredstava. U cilju unapređenja postojeće situacije Vujadinović predlaže da se unesu potrebne izmene i dopune u Zakon o lokalnoj samoupravi ili da se izradi poseban Zakon o mesnoj samoupravi.
Bratislav Đokić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije, govorio je o odlukama Ustavnog suda (ustavno-sudskoj praksi) koje se odnose na rad MZ. Pomenute su neke od odluka Ustavnog suda kojima su osporene opštinske odluke, među kojima se ističu one kojima su JLS uređivale postupak izbora organa MZ, raspuštanje Saveta MZ i druga pitanja od značaja za funkcionisanje MZ. Kao značajan problem koji u praksi stvara zabunu jeste to što u Zakonu o LS nije jasno definisano i određeno šta je to MZ. Takođe, postavlja se pitanje prevaziđenosti organizacione jedinice kakva je MZ, tj. da li je ona samo produžena ruka lokalnih vlasti, kako je to često slučaj u praksi. U tom smislu je bio i predlog g-dina Đokića da se pri daljem radu na položaju MZ uzme u obzir razlika između JLS i MZ. U MZ ne treba da se sprovodi vlast s obzirom na to da je ona vid organizacione jedinice koja nastaje oko zajedničkih interesa građana.
U nastavku sastanka, prof. dr Bogoljub Milosavljević je naglasio da Analiza pruža uvid u evoluciju sistema MS, kao i pregled pravnog okvira koji uređuje ovo pitanje sa posebnim osvrtom na probleme. On je istakao značaj postojanja MZ za sela u Srbiji, dajući poređenje značaja određenih državnih službi kod nas i u drugim državama u Evropi. Mišljenje profesora je da MZ treba definisati kao interesnu zajednicu građana, ali i kao oblik neposrednog učešća građana (i to kao oblik usađen u tradiciji), te da opštine i gradovi treba da prihvate MZ kao partnera. Unapređenje položaja i funkcionisanja MZ neophodno je sprovesti iz više razloga: slabo učešće građana, prevelike JLS, centralizovanost na lokalnom nivou. Na kraju izlaganja profesor Milosavljević je predložio SKGO da, uz pomoć Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, osnuje Radnu grupu koja bi pripremila set pravnih akata i dokumenata potrebnih za definisanje položaja MZ i pripremu daljih rešenja.
Predrag Mijić, predsednik opštine Čoka, složio se da je važno odrediti šta se hoće od MZ (da li je ona deo sistema LS, oblik suvereniteta građana ili krajnji stepen decentralizacije vlasti) i podržao predlog gospodina Vujadinovića da se pri lokalnim skupštinama osnuju stalna radna tela koja će biti zadužena za MZ, i kao takvo telo naveo Savet svih MZ koji je u opštini Čoka osnovan u okviru SDC2 projekta.
Predstavnica pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu je istakla pitanje nadležnosti Pokrajine u kontroli zakonitosti rada MZ i problem pravno neuređenog postupka poveravanja poslova mesnim zajednicama od strane JLS.
Načelnica gradske uprave Valjeva, istakla je finansijske probleme MZ (uzrokovane neadekvatnom raspodelom finansijskih sredstava iz lokalnih budžeta) koji dovode do njihove nemogućnosti da obave poverene poslove. Takođe, ona je iznela i podatak o nedostatku zainteresovanosti građana za izbore u MZ. Istaknuta je potreba za podizanjem svesti kod građana o značaju i ulozi MZ i podržala ideju da se oformi telo koje bi bilo 'veza' između MZ i lokalnih vlasti.
Načelnik Opštinske uprave Kikinde govorio je o neposrednim izborima za organe MZ i podsetio da su u Kikindi već duže vreme ukinute gradske MZ zbog nezainteresovanosti građana za izbore i nevidljivosti ove organizacione jedinice u urbanim sredinama. Umesto Saveta MZ koji je glomazan i neoperativan, na teritoriji Kikinde organ koji predstavlja MZ je knez. Kao izražen problem za funkcionisanje MZ istakao je nepostojanje sistema kontrole rada organa MZ i predložio je i pravce razmišljanja u cilju razrešavanja postojećih problema: položaj MZ detaljno regulisati zakonom, uzeti u obzir različitost organizacije MZ u selima i u gradu, seoske MZ moraju biti deo organa vlasti lokalne samouprave, detaljno regulisati odnos lokalna vlast-MZ, kao i izvore finansiranja MZ (posebno definisati izvore finansiranja za seoske MZ), uspostaviti stalno skupštinsko telo/a zaduženo za MZ, unificiranost izbora za organe MZ i predvideti u zakonu pravo jedinice lokalne samouprave da preduzimaju određene nadzorne mere prema mesnim zajednicama.
Predstavnik Skupštine grada Beograda je istakao da je potrebno osmisliti odgovarajući model MS za urbane sredine.
Tokom skupa iznet je i predlog da se definišu jasni parametri prema kojima bi se odredila visina sredstava u budžetu za svaku mesnu zajednicu (sistem ključa-broj stanovnika, objekata za održavanje, itd.).
U radu Okruglog stola, pored gore navedenih uvodničara, učestvovali su i predstavnici pokrajinskih institucija, jedinica lokalne samouprave, mesnih zajednica i partnerskih međunarodnih organizacija.