U poljskom gradu Ribnik, u periodu od 29. septembra do 1. oktobra održan je Evropski kongres posvećen bratimljenju. Skup je, uz podršku Asocijacije opština Poljske, organizovao Savet evropskih opština i regija (CEMR) kako bi dalje promovisao ovaj vid međunarodne saradnje lokalnih I regionalnih nivoa vlasti, ali i u cilju pružanja podrške programu Evropa za građane koji omogućava finansiranje aktivnosti bratimljenja. Skup je okupio oko 300 predstavnika lokalne i regionalne samouprave, asocijacija lokalnih vlasti, međunarodnih i evropskih institucija, nevladinih organizacija. Iz naše države na skupu su učestvovali predstavnica SKGO i predstavnici iz Pančeva i Kikinde.
Kongres je tematski bio podeljen u tri celine koje su na skupu razmatrane i u vezi sa kojima su učesnici konsultovani: Evropa na raskršću-rešenja za izgradnju Evrope budućnosti, Evropa ujedinjena u svojoj različitosti, Novi oblici saradnje. U okviru svake teme održane su po tri radionice u okviru kojih su se učesnicima obratili predstavnici Evropske komisije, međunarodnih nevladinih organizacija, asocijacija lokalnih vlasti, kao gradova i opština iz Evrope, ali i država severne Afrike. Ideja koja je povezivala sve tri teme jeste značaj razvoja aktivnosti bratimljenja za same građane i za stvaranje duha zajedništva među njima. Pored toga, praktična važnost skupa ogledala se u dostupnosti raznovrsnih informacija i u mogućnosti za uspostavljanje kontakata među samim učesnicima.
S obzirom na to da je u okviru skupa upriličena poseta logoru Aušvic-Birkeanu i muzeju u Aušvicu, Kongres je imao i dodatu vrednost koja se ogledala u podsećanju učesnika na značaj očuvanja sećanja na tamne trenutke istorije, a u cilju stvaranja duha zajedništva i evropskog državljanstva čija je svrha, upravo, da štite Evropu I njene građane od uzajamnih sukoba.
Skup je zaključen finalnom Deklaracijom kojom je potvrđen značaj bratimljenja, kako za lokalne vlasti I njihove građane, tako i za dalju izgradnju evropskog zajedništva. U Deklaraciji je apelovano na Evropsku komisiju da istraje u naporu uključivanja svih država u program Evropa za građane, kao i da je potrebno proširiti fond programa u narednom ciklusu (2014-2020) tako da njegov simboličan iznos po stanovniku bude 1 evro (što bi u konačnom iznosu bilo 495 miliona evra).
Novo lice bratimljenja
Poznato je da je pokret bratimljenja nastao posle Drugog svetskog rata iz potrebe pojedinih evropskih država i njihovih gradova da uspostave mir i stabilnost sa gradovima susednih, do nedavno neprijateljskih, država. Prva takva partnerstva uspostavljena su već početkom 50-ih godina prošlog veka. Tokom proteklih šest decenija, ovaj pokret koji promoviše i zastupa direktnu saradnju lokalnih nivoa država rastao je, razvijao se i menjao svoj karakter kako bi danas postao najzastupljeniji vid međunarodne saradnje lokalnih nivoa.
Od saradnje koja je bila usmerena na ponovno uspostavljanje dobrih odnosa, preko saradnje zasnovane na kulturi i istoriji i one koja je usmerena na tehničku podršku i zajedničko realizovanje projekata, bratimljenje danas dobija još jedno lice - kao međunarodna aktivnost koja je usmerena na povezivanje i zbližavanje građana. I to ima smisla. Opštine i gradovi, kao nivo vlasti najbliži građanima, sve više o aktivnostima saradnje sa međunarodnim partnerima konsultuje građane, podstiču ih da budu aktivni i sami doprinesu jačanju veza dva grada, države, naroda. Tako, u mnogim evropskim gradovima, samim aktivnostima više ne rukovodi lokalna vlast već lokalna udruženja i organizacije građana. Naravno, ovo je način da se formalno ukinute granice ponište i u glavama građana Evrope, a da se pojava evroskepticizma demantuje I pretvori u evrooptimizam.