Vizija 2016: Šta treba uraditi za srpsku ekonomiju tokom mandata nove Vlade
Očekivanja šta bi to nova Vlada Srbije trebalo da učini kako bi privreda stala na svoje noge, izneo je u proteklih šest meseci veliki broj preduzetnika, predstavnika lokalnih vlasti, ali i političkih partija. Na 12 okruglih stolova koji su organizovani u okviru inicijative „Vizija 2016: Šta treba uraditi za srpsku ekonomiju tokom mandata nove Vlade" argumentovano se raspravljalo o tome šta su čija zaduženja, a koje su kritične tačke koje treba odmah rešavati kako bi se stimulisao stabilan ekonomski razvoj zemlje.
Teze koje su se mogle čuti na 12 okruglih stolova u velikim gradovima i malim opštinama širom Srbije, a u organizaciji Stalne konferencije gradova i opština - Saveza gradova i opština Srbije i Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), čule su se i u finalnoj debati u beogradskom Sava centru, u sredu 11. aprila.
Taksativno ih je, u svojoj uvodnoj reči izneo i Saša Paunović, predsednik SKGO i opštine Paraćin. Prema njegovim rečima, nova Vlada bi se prvo morala pozabaviti - troškovima. Da bi prihodne i rashodne strane lokalnih samouprava bile postavljene na stabilne i pravične osnove, neophodno je što pre započeti sa poreskom reformom. - Nije suština da mali broj građana plaća visoke poreze, već da se proširi obuhvat obveznika i samim tim smanje pojedinačna opterećenja građana - ocenjuje Paunović. - Nije pravično da oni koji su ekonomski snažniji imaju iste obaveze od onih koji su ekonomski slabiji. Paunović smatra i da je neophodno menjati sistem naplate taksi koji se do sada nije pokazao kao previše efikasan, a ujedno predlaže i reformu inspekcijskih službi. Posebno se, međutim, osvrnuo na problem sive ekonomije i nerazumevanje lokalnih privrednika i lokalnih vlasti oko načina njenog suzbijanja.
- Stalno smo prozivani da ne činimo dovoljno kako bi sprečili rad na crno, ali je istina da lokalna samouprava ne može da učini ništa jer nema nijedan mehanizam na raspolaganju. Potrebne su joj veće nadležnosti kako bi se ovaj, nesumnjivo veliki problem, uspešno rešavao na lokalu.
Paunović je dodao da problem umanjenih ovlašćenja nije prisutan samo u suzbijanju sive ekonomije, već i u slučajevima zaštite prava radnika u privatizovnim preduzećima. - Potrebno je menjati zakone kako bi opštine bile slobodne jer one rade samo ono što su im zakonska ovlašćenja. Lokalne samouprave bi, na primer, mogle mnogo brže da izdaju razne papire, ali ih zakon obavezuje da traže razna mišljenja, često sasvim nepotrebna.
Predsednik SKGO podseća da je neophodno što pre završiti i proces restitucije, ali i reaktivirati imovinu društvenih preduzeća koja su godinama u blokadi. - Kada bi opštine raspolagale ovom imovinom mogle bi je staviti u svrhu ekonomskog razvoja.
O javno-privatnim partnerstvima se, primećuje Paunović, već godinama puno priča, ali izostaje dobra strategija.
- Ono što je suština jeste da donesemo odluku hoćemo li i dalje da vodimo socijalnu politiku preko javnih preduzeća, hoće li cene biti ekonomske ili socijalne, hoće li ova preduzeća podići kvalitet usluga i postati profitabilnija ili ćemo ih neprestano dotirati iz budžeta. Cene usluga su niske i za bogate i za siromašne, a mogli bi se odrediti prioriteti.
Ipak, zaključuje Saša Paunović, reforma mora da se sprovede i u samim lokalnim samoupravama. Nadležnosti je teško raspodeliti kada je važeća podela prosta jer poznaje samo gradove i opštine. - Postoje opštine i sa 60.000, ali i sa manje od 10.000 stanovnika, pa bi pri podeli ovlašćenja i ovo trebalo uzeti u obzir - kazao je Paunović.
Na izazove sa kojima se pak privrednici susreću na terenu osvrnuo se i Toplica Spasojević, potpredsednik UO NALED. Evropska unija neće još jednog siromašnog rođaka i zato su promene neophodne, pa je aktuelna politička kampanja, kako je istakao, druga po važnosti posle one "petooktobarske" jer se tada dešavala revolucija u društvu, a danas u ekonomiji. - Aktuelna Vlada nije baš imala sreće jer je njen mandat obeležen najvećom krizom u moderno doba i po dužini i po dubini, pa nije imala ni vremena ni mogućnosti za reformske zahvate. Zato ti zadaci, kaže Spasojević, ostaju u amanet novoj Vladi.
- Privrednike najviše tište dve grupe problema. Prva su izuzetno visoki troškovi koje imaju privredna preduzeća i troškovi javne uprave koji se manifestuju preko visokih poreza. Ono što Vlada mora prvo da uradi su veliki i ozbiljni rezovi u javnoj potrošnji. Imamo odlične kapacitete javne uprave i to je potvrdila i EU, međutim, privreda nam je toliko oslabila da ne može da ih izdrži. Zato mora da dođe do prilagođavanja. A prilagođavanje mora da bude i u kvalitetu usluga, ali i obimu socijalnih i javnih davanja jer više od 50 odsto budžeta ide na socijalna davanja.
- Ono što preostane nije dovoljno za razvoj. Tako su Srbija i privreda postali taoci socijale.
Spasojević kaže da privrednici smatraju da se mora bolje organizovati privredni ambijent, a samim tim će se omogućiti da se potencijali koje imamo konačno i iskoriste. A to je moguće kroz finansiranje razvojnih institucija i banaka, ali i donošenjem propisa koji će omogućiti bržu naplatu.
- Pred Vladu će se nesumnjivo postaviti i pitanje osnivanja razvojne banke, visine kamatnih stopa i održivosti ovakvog sistema finansija koji je sada kamen oko vrata i privredi i celom društvu. Zato se, smatra potpredsednik UO NALED, pred novu Vladu odmah nameću "dve organizacione stvari". - Prvo, ona mora što pre da se formira, a drugo da se odmah posveti rešavanju ovih nagomilanih problema. To je jedina šansa da se Srbija pokrene sa ovog mesta i svoj bruto društveni prozivod makar malo približi hrvatskom ili slovenačkom koji su dva, odnosno četiri puta veći od našeg.
Spasojević se osvrće i na pitanje zapošljavanja, pa računa: - Kada bi svih 200.000 preduzetnika zaposlili samo po jednog radnika, imali bi trećinu manje nezaposlenih u Srbiji.
Rezime predloga sa prethodno održanih okruglih stolova predstavio je Dušan Vasiljević, koji je zaključke sa ovih debata pretočio u preporuke i podelio ih u 12 celina. Prva stvar koju su učesnici u ovim raspravama apostrofirali kao prioriritet je veći uticaj lokalnih samouprava u odlučivanju. Primedba da opštine nemaju nikakavog uticaja na javna preduzeća, bila je potpuno dominantna u ukazivanju problema, ali se nedovoljan zanačaj lokalnih samouprava primećuje i u drugim, brojnim situacijama. - To je na primer slučaj i sa izdavanjem građevinskih dozvola jer je procedura više oslonjena na Republiku nego na lokal - podseća Vasiljević.
Prva grupa zaključaka zato je upravo i vezana za proširivanje odgovarajućeg uticaja koji je neophodno omogućiti lokalnim samoupravama, naročito onih koje kao službe za katastar i elektrodistribucija imaju direktan značaj za kapacitete gradova i opština.
Vasiljević dodaje i da je neke inspekcijske poslove, a pre svega one u vezi sa sa inspekcijom rada, poželjno spustiti na lokalni nivo, a naročito iz razloga što 80 odsto prihoda od poreza na zarade ide upravo opštinama. Samim tim je i njihova motivacija da se suprotstave sivoj ekonomiji - najveća.
Vasiljević je ukazao da su se na terenu čuli predlozi za regulisanje pitanja imovine. - Nekoliko stotina objekata je vojska proglasila neperspektivnim sa stanovišta odbrane, a oni bi mogli da se iskoriste i stave u ekonomsku funkciju ukoliko joj se da mogućnost da njom sama raspolaže.
Dodatni prihod opština mogao bi se obezbediti i naknadama od prirodnih i lekovitih izvora. Izmenom Zakona o banjama zato je potrebno definisati visinu taksi za korišćenje prirodnog lekovitog faktora.
Dušan Vasiljević je preneo i mišljenje koje su zastupale siromašnije opštine.
- Nerazvijenim opštinama Republika bi trebalo da garantuje minimalni iznos sredstava, a i prilikom dodela subvencija bi trebalo razmotriti koje su to potrebe najsiromašnijih opština.
Kao putokaz u razvoju lokalnih samouprava mogli bi biti i "privredni saveti". - Oni doduše već postoje kao savetodavna tela u nekim gradovima i opštinama, ali bi se mogli dodatno razvijati - kaže Vasiljević. - Kroz njih bi se mogla ostvariti jača saradnja sa privatnim sektorom.
Jedna od tema o kojoj se za okruglim stolovima najviše polemisalo je problem nelojalne konkurencije. Na ovu su pojavu više prstom upirali Vojvođani, dok je u ostatku Srbije to bio čest prigovor. Siva ekonomija i rad na crno kao nelojalna konkurencija značajno opterećuju privredu koja posluje u legalnim tokovima. Stoga je, jednoglasni su i predstavnici lokalnih vlasti i privrednici, neophodna efikasnija zaštita. U to ime predloženo je da se pojednostave sve procedura koje značajno opterećuju privredu, a kojih su privrednici u sivoj zoni pošteđeni. Potrebno je i finansijski rastereti zarade, ali i pojačati inspekcijsku kontrolu. Privrednici su predložili i balansiranje sankcijama i stimulacijama jer tek kombinovanom primenom mogu da imaju pravi efekat. Kao poseban problem istaknuta je i sprega države sa povlašćenim kompanijama koje su, usled nepravednih privilegija, oslobođene plaćanja doprinosa što ne deluje stimulativno na ostale privrednike iz "bele zone".
Na spisku koji bi mogao biti uručen novoj Vladi, našla se i poreska reforma. Ona bi trebalo da se odvija u tri pravca. Prvi je smanjenje finansijskog opterećenja zarada, a naročito minimalca. Drugi pravac poreske reforme treba da ide ka uvođenju većeg reda u pogledu različitih taksi i naknada i na nivou Republike i na nivou lokalne samouprave. - Pogotovo je štetna praksa da svaka agencija, direkcija ili uprava koristi prihode od taksi i naknada kao sopstvene prihode, tako da je netransparentno ne samo utvrđivanje visine tih nameta, već i način na koji se tako naplaćena sredstva troše - zaključuju učesnici.
Treći pravac poreske reforme bi trebalo da bude preraspodela nelegitimnog dela finansijskog opterećenja sa privrede na građane. Pri tome se naročito misli na one oblike kod kojih prema istoj osnovici privreda plaća veću stopu od građana. - Praksa je da privrednici cene vode, grejanja, odnošenja komunalnog otpada, naknada za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta plaćaju i do pet puta više od domaćinstava.
Učesnici smatraju i da privreda kreditira državu plaćanjem PDV. - Ako je nemoguća izmena prema kojoj bi se PDV plaćao po realizaciji, treba razmotriti da se produži rok za plaćanje PDV-a, tako da se smanji period u kome privreda "kreditira" državu - ukazali su. - Pored toga, treba ukinuti praksu Poreske uprave da po pravilu šalje poresku inspekciju u ona preduzeća koja pokušaju da ostvare svoje zakonsko pravo na povraćaj plaćenog poreza.
Nova Vlada bi se, prema mišljenju lokalnih vlasti, morala pozabaviti i problemom pristupa tržištu kapitala jer ispada da je država najveći konkurent privredi. Zato bi trebalo osnovati razvojnu banku, ali i posebnu banku za finansiranje poljoprivredne proizvodnje. Neophodni su i mikrokrediti, naročito za mala i srednja preduzeća. Izvoz se, pak, može stimulisati kroz garancijske fondove.
Naplata potraživanja je, takođe, ocenjena kao jedan od osnovnih resursa, ali i on trenutno veoma loše funkcioniše pa se moraju ojačati kapaciteti koji bi omogućili da se poštuju pravosnažne presude. Neophodno je zaustaviti praksu po kojoj pojedini nesavesni privrednici odvedu firme u stečaj, dugove prebace novim vlasnicima, a oni otvore novo preduzeće.
Privrednici su, prenosi Vasiljević, posebno insistirali na razvoju infrastrukture, ocenivši da je to preduslov za investicije, a pogotovo infrastrukturu za snabdevanje električnom energijom, gasovodnu i mrežu puteva. S druge strane, ne sme se zapostaviti ni ulaganje u sisteme navodnjavanja, protivgradne i prognozno-izveštajne sisteme, naučno-istraživačke centre, razvoj zadrugarstva, skladišne i prerađivačke kapacitete kojim bi se ojačali poljoprivredni kapaciteti. Ipak, istaknuto je u Sava centru, Srbiji su potrebne dve strategije razvoja poljoprivrede: jedna za razvoj poljoprivrede u Vojvodini, a druga za ostatak Srbije. S druge strane, bez ozbira na regione, ukazano je na potrebu da se necarinskim merama zaštiti domaća proizvodnja od jeftine robe iz uvoza. Predloženo je i uspostavljanje robne berze i zahtev da pravo slobodne trgovine bude zagarantovano i poljoprivrednicima. Na lokalu se čuo i predlog da se više pažnje posveti proizvodima sa geografskim poreklom i da se radi na brendiranju, kao i da se u strategiji razvoja turizma posebno mesto da seoskom i banjskom turizmu.
Za okruglim stolom je ukazano i na neophodnost revizije politike subvencija od koje koristi imaju pre svega velika preduzeća i naročito strani investitori, i predloženo da se uradi jasna metodologija za praćenje efekata državnih subvencija privredi.
Uticaj lokalne samouprave na obrazovanje radne snage takođe bi se morao povećati.
- Jedan od mogućih mehanizama je učešće privrede u upravljanju srednjim školama putem školskih odbora i planiranje obrazovnih profila. Osim toga, trebalo bi razmotriti reformu sistema finansiranja srednjeg obrazovanja kojom bi se lokalnoj samoupravi dala šira ovlašćenja u finansiranju školstva, ali i u utvrđivanju mreže škola i obrazovnih profila. A poželjno je uvesti preduzetništvo u školski sistem - zaključuju učesnici.
Među poslednjim, ali ne i najmanje značajnim predlozima, našao se i onaj za fleksibilnijim propisima i efikasnijom upravom i u to ime ideja da se ubuduće uplate svih poreza i doprinosa na zarade plaćaju na jedan račun. A oslobađanje javnih preduzeća od partijskog uticaja, viška zaposlenih, pretpostavka je za njihovu profesionalizaciju.
Aktivno učešče na okruglom stolu su uzeli i predstavnici najvećih političkih partija koji su izneli i svoje preporuke.
Božidar Đelić iz Demokratske stranke ukazao je na tri cilja: prvi je reforma javnih finansija kojom bi se moglo uštedeti i do 200 miliona evra godišnje, a drugi razvoj infrastukture: „68 odsto investicija je bilo u krugu od 20 kilometara od autoputa pa je jasno da su koridor deset i koridor 11 neophodni, ali isto tako i veća ulaganja u magistralne puteve". Kao treći predlog naveo je unapređenje preduzetništva i poslovnog ambijenta.
Bojan Đurić iz Liberalno-demokratske partije preneo je stav svoje stranke da je ključno - obrazovanje: „Neophodno je promeniti sistem vrednosti i mišljenje koje je poslednjih godina prisutno u narodu, a po kojem je kapitalista neprijatelj. A taj su stav proizvela masovna podržavljenja kompanija, a to se pokazalao kao velika greška, jer je takva briga države vodila samo ka velikim zaduživanjima".
Borko Ilić iz Demokratske stranke Srbije predložio je da se uvedu poreske olakšice umesto subvencija, ali i da se uspostave ekonomske zone: „Kada prošetate po bantskim selima uz rumunsku granicu uvidećete koliko su opustela. Zato bi upravo u takvim regijama trebalo davate olakšice".
Vlajko Senić iz Ujedinjenih regiona Srbije akcenat je stavio na decentralizaciju poreske inspekcije i inspekcije rada, kao i na profesionalizaciju javnih preduzeća. On je u ime svoje stranke predložio i ukidanje parafiskalnih nameta, kao i veću kontrolu trošenja sredstava lokalnih samouprava.
Živko Marković, predsednik SO Pećinci, skrenuo je pažnju na komunikaciju između Republike i lokala ocenjujući je kao veoma slabu tačku. - U našoj opštini je stopa nezaposlenosti među najnižima u zemlji i nemamo problema sa investitorima. Ipak, ako mi zatraže strukturu nezaposlenih na osnovu koje bi probrali kadrove kako bi ih uposlili, ja ne mogu da im dam jer ni sam nisam uspeo to da saznam. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje su mi rekli da su ti podaci "poverljivi", izjavio je Marković.
Saša Radulović, savetnik NALED i GIZ, kao apsolutni prioret naglasio je potrebu za smanjenjem nameta na plate.
- Od 2008. do danas je izgubljeno 200.000 radnih mesta, a niko ne objašnjava zašto.
Radulović je rekao da je problem sa novim zapošljavanjem u tome što najveći ceh plaćaju upravo proizvođači, i dodao da "u Srbiji je posedovati jeftino, a zapošljavati skupo". - Na minimalnu platu od 180 evra država uzme 115. Isto tako, neko ko na primer radi kao moler "na crno", može da uzme 300 evra za svoj posao, a da je prijavljen od tih 300 bi državi dao 120 pa bi njemu ostalo samo 180. Zašto bi se u takvim uslovima izvlačio iz sive zone?
