Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Da li za redovan rad političkih subjekata (za koje postoji obaveza da se isplate do 10 -og u mesecu za prethodni mesec) za jun 2020. godine obračunava i isplaćuje za ceo mesec, ili samo za 20 dana s obzirom da su izbori bili 21. juna?

Finansiranje redovnog rada političkih stranaka nema veze sa datumom održavanja izbora, već datumom konstituisanja skupštine opštine/grada.

Dakle, uplata sredstava političkim stankama koji nisu “ušli” u nov saziv lokalnog parlamenta obračunava se srazmerno broju dana u mesecu pre dana konstituisanja novog saziva. Npr. ako je skupština opštine konstituisana 10. jula, obračun i isplata starom, odlazećem sazivu se vrši za devet dana jula, dok se novom sazivu računa počev od dana konstituisanja, dakle 10. jula.

Sistem lokalne samouprave

Da li disciplinska kazna u novčanom iznosu od zarade izrečena zaposlenom za povredu radne dužnosti utiče na obračun naknada zaposlenog?

Članom 179a tačka 2. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) propisano je da poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline da izrekne novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri.

Članom 35. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, br. 38/2019 i 55/2020) propisano je da se osnovna plata određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za obračun plata.

Članom 145. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 - dr. zakon) propisano je da za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena.

Dalje u stavu 2. tačka 1 istog člana ovog zakona predviđeno je da za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može da se izrekne i novčana kazna od 20% do 30% njegove osnovne plate za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci.

Novčana kazna izvršava se administrativnim putem.

Prema članu 105. stav 3. Zakona o radu, zaradom se ne smatraju sledeće naknade troškova zaposlenima:

  • troškovi prevoza zaposlenih, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
  • dnevnice, troškovi smeštaja i troškovi prevoza za službeni put u zemlji i inostranstvu;
  • naknada za korišćenje sopstvenog automobila u službene svrhe;
  • smeštaj i ishrana za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije obezbedio smeštaj i ishranu.

Zaradom se ne smatraju takođe:

  • otpremnina pri odlasku u penziju;
  • naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice;
  • naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
  • poklon deci zaposlenih do 15 godina života za Božić i Novu godinu, do neoporezivog iznosa godišnje.

Obzirom da navedene naknade nemaju karakter zarade, izricanje disciplinske  kazne u novčanom iznosu od osnovne zarade izrečene zaposlenom za povredu radne dužnosti, ne utiče na obračun ovih naknada zaposlenog.

Sistem lokalne samouprave

Članom 51. Uredbe o naknadi troškova i opremnini državnih službenika i nameštenika ("Sl. glasnik RS", br. 98/2007- prečišćen tekst, 84/2014 i 84/15), propisano je da se državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate. Da li zaposlenom koji je otišao u starosnu penziju 29. decembra 2019. godine, prilikom utvrđivanja iznosa otpremnine, treba uračunati i prekovremene sate koje je ostavrio u oktobru i novembru, a koji su zajedno isplaćeni u novembru? Ako prekovremeni sati ulaze u obračun za isplatu otpremnine, da li se uračunavaju prekovremeni sati iz oktobra i novembra ili samo iz novembra, s obzirom na to da novembar prethodi mesecu u kome se zaposlenom otpremnina isplaćuje?

Obaveza poslodavca službenika i nameštenika da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati otpremninu uređena je članom 46. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“ broj 38/19 i 55/20, u daljem tekstu: PKU) koji upućuje na shodnu primenu Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 98/07 - prečišćen tekst, 84/14 i 84/15, u daljem tekstu: Uredba).

Članom 51. Uredbe propisano je da se državnom službeniku i namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje otpremnina u visini od 125% plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.

Plata zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave  utvrđuje se na osnovu: 1) osnovice za obračun plata; 2) koeficijenta; 3) dodatka na platu i 4) obaveza koje zaposleni plaća na osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom, shodno odredbama člana 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/01, 62/06 - dr. zakon, 116/08 - dr. zakoni, 92/11, 99/11 - dr. zakon, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16 – dr. zakon, 113/17 – dr. zakoni) i člana 35. stav 2. PKU.

Osnovicu za obračun otpremnine za odlazak u penziju, u visini propisanoj u skladu sa članom 51. Uredbe,  predstavlja plata koju bi zaposleni ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina i koja, shodno napred navedenom, obuhvata osnovnu platu zaposlenog uvećanu za poreze i doprinose koji se isplaćuju iz plate na teret zaposlenog (bruto 1) i dodatke na platu, obračunate i isplaćene u skladu sa zakonom, te i dodatka za prekovremeni rad.

Sistem lokalne samouprave

Članom 50. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10,20,30,35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvario prava iz radnog odnosa. Da li to znači da zaposlenom koji je bio u radnom odnosu u Ministarstvu finansija-Poreska uprava, a sada je zaposlen u jedinici lokalne samouprave, se priznaje pravo na jubilarnu nagradu za godine rada provedenih u poreskoj upravi (zaposleni nije pravo na jubilarnu nagradu ostvario u Poreskoj upravi)?

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS predviđeno je, između ostalog, da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. 

Kako je Ministarstvo finansija – Poreska uprava državni organ, zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu i za godine provedene u tom organu.

Sistem lokalne samouprave

Šta se dešava kada je na izbornoj listi kandidat za odbornika koji je u međuvremenu optužen i nalazi se u pritvoru (pritvor je određen za vreme vanrednog stanja zbog nepoštovanja mera zaštite)?

Član 6. stav 2. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Za odbornika, može biti izabran punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je predložen za odbornika.“ 

Član 46. stav 1. Zakona o lokalnim izborima glasi: 

„Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran: 

    1) podnošenjem ostavke; 

    2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave; 

    3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom OSUĐEN na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci; 

    4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti; 

    5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika; 

    6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave; 

    7) gubljenjem državljanstva; 

    8) ako nastupi smrt odbornika. 

Iz navedenih zakonskih odredbi proističe da prosta činjenica postojanja optužnice za izvršenje nekog krivičnog dela, bez obzira na to da li je u konkretnom slučaju određen pritvor ili ne, ne predstavlja smetnju za kandidaturu niti za izbor za odbornika. U slučaju da odbornik koji je optužen bude i pravnosnažno osuđen u smislu člana 46. stav 1. tačka 3) Zakona o lokalnim izborima, prestaće mu mandat odbornika.