Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Ako se biračima JMBG u ličnoj karti ne slaže sa JMBG na biračkom spisku, a svi ostali podaci se slažu, da li da im se dozvoli da glasaju i po kojim uslovima?

Član 20. Pravila o radu biračkih odbora na koordiniranom sprovođenju svih izbora raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 77/20) glasi: 

                „(1) Pošto se utvrdi da birač nije glasao, on prilazi sledećem članu biračkog odbora, saopštava mu svoje ime i prezime, predaje mu sva obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora, ukoliko ih poseduje, i dokazuje svoj identitet.  

                (2) Birač ne može da glasa bez podnošenja dokaza o svom identitetu. 

                (3) Birač može da pristupi glasanju i bez obaveštenja o danu i vremenu održavanja izbora i birački odbor ne može biraču da uskrati pravo na glasanje ukoliko ne poseduje obaveštenja, već birački odbor mora da pristupi pronalaženju birača u izvodima iz biračkog spiska za sve izbore koji se sprovode na tom biračkom mestu prema dostupnim podacima o biraču iz njegovog dokumenta kojim dokazuje identitet. 

                (4) Svoj identitet birač dokazuje važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom (pasošem). 

                (5) Birački odbor treba da omogući glasanje biraču koji svoj identitet dokazuje ličnom kartom ili pasošem sa isteklim rokom važenja, pod uslovom da priloži potvrdu da je Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo zahtev za izdavanje nove lične karte odnosno pasoša. 

                (6) U slučaju da na biračko mesto dođe birač koji poseduje važeći dokument iz stava 4. ovog člana u kojem je navedeno drugo prezime u odnosu na prezime navedeno u izvodu iz biračkog spiska, birački odbor treba tom biraču da omogući da glasa, bez obzira na tu okolnost, pod uslovom da na osnovu slike birača i jedinstvenog matičnog broja građana u dokumentu kojim dokazuje svoj identitet može da utvrdi da je u pitanju ista osoba.“. 

Po pitanju primene ove odredbe, treba imati u vidu da je odlučujuća činjenica prilikom određivanja dokumenata koji su dozvoljeni za identifikovanje birača na biračkom mestu bila ta da lična karta i pasoš sadrže sliku i JMBG birača. U tom smislu, vredi napomenuti da je nekada za identifikovanje birača bila dozvoljena i vozačka dozvola na starom, kartonskom obrascu, jer je sadržavala JMBG birača, ali da glasanje uz novu, plastičnu vozačku dozvolu više nije dozvoljeno, upravo zbog toga što obrazac nove vozačke dozvole ne sadrži JMBG. 

U skladu sa navedenim, jasno je da je JMBG bitna činjenica za identifikaciju birača, s obzirom na to da, prema zakonu, nije moguće da dva lica imaju isti JMBG, što ne važi za ostale lične podatke sadržane u izvodu iz biračkog spiska. 

Imajući navedeno u vidu, odgovor na postavljeno pitanje jeste: birački odbor NE SME da dozvoli glasanje biraču čiji se JMBG iz lične karte ili pasoša razlikuje od JMBG navedenog u izvodu iz biračkog spiska.  

Ako se desi situacija opisana u pitanju, birački odbor treba da proveri da li je u spisku naknadnih promena u biračkom spisku, ukoliko je dostavljen biračkom odboru, eventualno upisana promena JMBG za tog „spornog“ birača. Dakle, moguća je situacija da je birač uvidom u birački spisak po njegovom zaključenju konstatovao da je u biračkom spisku upisan netačan JMBG pa je od opštine, odnosno Ministarstva zatražio da se taj broj ispravi. U tom slučaju, donosi se posebno rešenje na osnovu kojeg izborna komisija sastavlja tzv. Spisak naknadnih promena, u koji upisuje da je za tog i tog birača izvršena ispravka JMBG. Ako je, dakle, u tom spisku naknadnih promena naveden JMBG identičan onom koji je naveden u ličnoj karti odnosno pasošu (u zavisnosti od toga kojim se od ova dva dokumenta birač identifikuje), birački odbor treba da mu omogući da glasa, iako mu u izvodu piše pogrešan JMBG.

Sistem lokalne samouprave

Da li službenik za vreme dok je neraspoređen ima obavezu da dolazi na posao ili ne?

Članom 169. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da dok je neraspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate prema zakonu kojim se uređuju plate u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Sva prava iz radnog odnosa službenik ostvaruje kod poslodavca koji je doneo rešenje da je službenik neraspoređen.  

Službenik na položaju koji je neraspoređen u slučajevima iz čl. 54. i 55. ovog zakona, ostvaruje pravo na naknadu plate u visini i za vreme utvrđeno članom 54. ovog zakona. Neraspoređenom službeniku prestaje radni odnos protekom roka od dva meseca, odnosno protekom roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenike na položaju, od dana kada je rešenjem utvrđeno da je službenik neraspoređen. Službenik iz stava 4. ovog člana kome prestane radni odnos ima pravo na otpremninu prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Službenik na položaju kome prestane radni odnos protekom roka iz člana 54. stav 3. ovog zakona, ima pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju prema zakonu kojim se uređuju plate u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. 

Dakle, za vreme dok je službenik neraspoređen ima pravo na naknadu plate i neće dolaziti na posao. 

Sistem lokalne samouprave

Da li se stav 2. čl. 70. Zakona o zaposlenima u AP i JLS odnosi i na nameštenike?

Da. Odnosi se na sva zapošljavanja na određeno vreme, sa izuzetkom radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS. 

 

Sistem lokalne samouprave

Da li je potrebna saglasnost zaposlenog za umanjenje zarade poosnovu pogrešno obračunate i isplaćene zarade u prethodnim mesecima? Odnosno, da li JLS kao poslodavac može refundirati iznos više obračunate i isplaćene zarade zaposlenom u prethodnim mesecima tako što će u tekućem mesecu umanjiti obračunatu zaradu u samom obračunu (ne kao obustavu)? Da li je za ovakav način povraćaja više isplaćene zarade dovoljno da poslodavac pisanim putem obavesti zaposlenog ili je neophodno da zaposleni da pisanu saglasnost?

U skladu sa članom 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon, 62/06...21/16 - dr. zakon), plate zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta JLS utvrđuju se na osnovu:  

  1. osnovice za obračun plata; 

  1. koeficijenta; 

  1. dodatka na platu; 

  1. obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom. 

Prilikom obračuna i isplate plata zaposlenih kod korisnika budžeta lokalne vlasti primenjuju se osnovice utvrđene zaključcima Vlade Republike Srbije. 

Koeficijenti zaposlenih utvrđuju se na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Službeni glasnik RS”, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon), do početka primene odredaba Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru. 

Dodatak na platu pripada zaposlenom za: 

  1. vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) - u visini od 0,4 % od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, 

  1. dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad); 

  1. rad na dan državnog i verskog praznika; 

  1. dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak);  

  1. rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. 

Dakle, obračun i isplata plata zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave vrši se u skladu sa rešenjem kojim se utvrđuje koeficijent zaposlenog, donetim od strane poslodavca u skladu sa važećim propisima, zatim u skladu sa propisanom osnovicom,  kao i mesečnim izveštajem o ostvarenim radnim satima zaposlenog. 

U poslovnom procesu događa se da dođe do pogrešnog obračuna i isplate zarade zaposlenom, bilo da se radi o više ili manje obračunatoj zaradi i u tom slučaju potrebno je obaviti korekcije, kako bi se ispravila greška. U praksi se korekcija vrši tako što obračunski radnik: 

  • uradi ispravan obračun zarade za mesec/e u kome je došlo do greške i iz koga se može utvrditi razlika pogrešno obračunate i isplaćene zarade; 

  • sačini službenu belešku o razlozima zbog kojih je doslo do pogrešnog obračuna u prethodnom/im mesecu/ima (pogrešno sabrani prekovremeni sati, pogrešno obračunata vrsta bolovanja i slično), mesec/e u kojima je došlo do pogrešnog obračuna i o potrebi korekcije greške i istu priloži uz obračun za tekući mesec; 

  • za utvrđenu razliku umanji (odnosno uveća) obračun i isplatu zarade zaposlenom u tekućem mesecu. 

Bitno je da ukupni (kumulativni) obračun i isplata zarada zaposlenom za mesec/e u kojima je načinjena greška i mesec/e u kome se greška ispravlja bude u skladu sa donetim aktima. 

Za umanjenje zarade po osnovu pogrešno (više) obračunate i isplaćene zarade u prethodnim mesecima nije potrebna pisana saglasnost zaposlenog, obzirom da se ne radi o obustavi u smislu člana 123. Zakona o radu, odnosno ne radi se o obustavi zarade radi naplate novčanog potraživanja prema zaposlenom (sudska presuda, samodoprinos, rata za kredit i slično).  

Poslodavac je svakako u obavezi da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Međutim, dobra je praksa da se obračunski radnik i zaposleni usaglase (bilo pismeno ili usmeno) o potrebi umanjenja obračuna tekuće zarade kojom se ispravlja više obračunata i isplaćena zarada za prethodni/e mesec/e. 

Sistem lokalne samouprave

Da li licu koje je postavljeno na mesto zamenika sekretara skupštine opštine, a koje je u trenutku postavljenja u stalnom radnom odnosu (radni odnos na neodređeno vreme) u opštinskoj upravi, miruje radni odnos u Opštinskoj upravi za vreme dok se nalazi na funkciji zamenika sekretara skupštine opštine?

Član 40. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđa da se sekretar skupštine postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Dalje se između ostalog kaže i da sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar. Dakle, na osnovu svih navedenih odredbi proizilazi da se sekretar skupštine i zamenik sekretara skupštine postavljaju. 

Članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije između ostalog je predviđeno da je funkcioner svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupstina, odnosno da je javna funkcija funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata. 

Članom 79. Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 

1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 

2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 

3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 

4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 

5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. 

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva. 

Iz svega navedenog može se zaključiti da licu u konkretnom slučaju mogu da miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada za vreme dok obavlja funkciju zamenika sekretara skupštine.