Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

U kom roku je poreski obveznik nakon prijema poziva za učešće u poreskoj kontroli dužan da se javi nadležnom organu JLS, odnosno, da li postoji zakonska odredba koja bliže definiše sam izgled poziva za poresku kontrolu i rok za odazivanje? Radi se o obveznicima koji ne vode poslovne knjige.

Poreska kontrola otpočinje dostavljanjem naloga za terensku kontrolu, odnosno poziva iz člana 123. stav 3. ZPPPA neposredno pre početka kontrole.

Obaveze poreskog obveznika propisane su odredbama člana 25. ZPPPA. U stavu 1. tačka 3) propisano je da je poreski obveznik obavezan da podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava, u skladu sa poreskim propisima.

Članom 44. ZPPPA uređeno je, između ostalog, da Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i provere poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja.

Članom 45. ZPPPA uređeno je da je poreski obveznik dužan da na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophopdne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. U zahtevu za davanje informacija navodi se na koga se i na šta se one odnose, kao i upozorenje na posledice uskraćivanja informacija, odnosno davanja neistinitih informacija. Informacije se daju u pismenom obliku. Članom 45. stav 9. uređeno je da informacije i podatke iz stava 1. ovog člana Poreska uprava neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara (primena čl. 9. i 103. ZUP-a).

Takođe, odredbama člana 110. ZUP-a propisano šta sve mora da sadrži poziv: naziv organa  koji je izdao poziv, lično ime i adresa lica koje se poziva, mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu ( kao stranka, svedok, veštak) i šta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U slučaju sprečenosti da se odazove pozivu, lice je dužno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv.

Prema navedenom, organ koji dostavlja poziv određuje razumni rok u kome je poreski obveznik obavezan da postupi. Sadržaj poziva nije propisan jer on zavisi od same poreskopravne situacije, ali odredbe člana 110. ZUP-a, kao i člana 45. ZPPPA propisuju šta poziv mora obavezno da sadrži.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Pravno lice u stečaju je prijavljivalo imovinu za oporezivanje zaključno sa 2018. godinom. Predmet oporezivanja su dve poslovne prostorije (nisu legalizovane) sa pravom korišćenja. Krajem 2018. godine pravno lice u stečaju je prodato kao pravno lice, čime je postupak stečaja nad pravnim licem obustavljen, a nastavljen u odnosu na stečajnu masu. Napred navedena imovina nije pripala pravnom licu već stečajnoj masi i tako se i knjiži u Katastru. S obzirom na to da, stečajna masa nema svojstvo pravnog lica, ko je obveznik poreza na imovinu od dana prodaje pravnog lica?

Posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica sadržane su u članu 136. Zakona o stečaju. U tom smislu propisano je da posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postuak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Ugovor o prodaji stečajnog dužnika, kao pravnog lica, mora sadržati odredbu da imovina stečajnog dužnika, koja nije bila predmet procene iz člana 135. stav 2. Zakona o stečaju ulazi u stečajnu masu, a novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. (koja nije bila predmet procene) ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Odredbom stava 7. člana 136. Zakona o stečaju određeno je da u registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima, registruju se promene (pravne forme, osnivač, članovi, akcionari i dr.), na osnovu Ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

S druge strane, odredbom člana 133. Zakona o stečaju propisan je postupak prodaje imovine stečajnog dužnika, pa tako i kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene prodaje, uključujući poreske i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa, koja se odnosi na kupljenu imovinu. Stečajni sudija će, prema odredbi stava 12. ovog člana, rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti, po pravnosnažnosti rešnja, odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom.

Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik.

Prema navedenom za imovinu stečajnog dužnika koja je nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ušla u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postuak nastavlja, podnosi se poreska prijava za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige. Poresku prijavu podnosi stečajni upravnik.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li su definisani ciljevi po radnim mestima za zaposlene u LPA, radi ocenjivanja?

Članom 133. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđena je obaveza ocenjivanja službenika od strane rukovodioca. Takođe, članom 134. istog zakona, propisano je da se u pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika.

Članom 4. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika predviđeno je, između ostalog, da se ne ocenjuje službenik koji je u periodu za ocenjivanje iz bilo kojeg razloga radio manje od šest meseci i službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme.

Napominjemo, da je članom 3. Uredbe predviđeno da se službenik ocenjuje za period od 1. januara do 31. decembra, s tim što se rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju kvartalno, da rukovodilac organa donosi najkasnije do kraja februara tekuće godine rešenje kojim određuje ocenu službeniku za prethodni period za ocenjivanje, a da se rešenje rukovodioca zasniva na izveštaju o ocenjivanju, koje priprema lice, koje je neposredno pretpostavljeno službeniku (ocenjivač) i na koji lice, koje je neposredno pretpostavljeno ocenjivaču stavlja svoj kontrolni potpis (kontrolor).

Takođe, članom 7. stav 1. Uredbe, propisano je da radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.

Uredba o ocenjivanju drzavnih sluzbenika.pdf

Prirucnik o ocenjivanju sluzbenika u LS.pdf

Primer radnih ciljeva za inspektora.xlsx

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li i na koji način se mogu naplatiti troškovi ako se proda nepokretnost? Da li se isplati oglašavanje prodaje jednog po jednog slučaja jer trenutno postoji više obveznika kod kojih se prodaje nepokretnost (imajući u vidu cenu oglašavanja u listu)?

Troškovi postupka prinudne naplate uređeni su odredbama člana 83. ZPPPA. U stavu 1. ovog člana precizira se da troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika, a u stavu 2. istog člana, da visinu troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra. Troškovi prinudne naplate poreza propisani su Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza.

Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja nastalih troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog člana. Rešenje o obustavi postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz člana 80. stav 3. ZPPPA doneće se tek pošto se celokupna obaveza po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja namiri, uključujući i troškove prinudne naplate, kao i uvećanje poreskog duga.

Troškovi prinudne naplate ne uključuju troškove nastale greškom poreskog organa.

Ako je prodajom nepokretnosti ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti i troškova prinudne naplate, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (član 93. ZPPPA). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. ZPPPA.

U slučaju da poreskom obvezniku, u roku za vraćanje razlike, dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. ZPPPA.

Troškovi koje ima nadležni organ u postupku prinudne naplate utvrđuju se donošenjem zaključka, koji se dostavlja poreskom obvezniku, nakon čega se obaveza nastala po osnovu troškova koji su propisani pomenutom Uredbom, knjiži u poreskom računovodstvu na analitičkoj kartici poreskog obveznika kao obaveza. 

U postupku prodaje nepokretnosti postupak oglašavanja uređen je odredbama člana 108. ZPPPA. U stavu 4. propisano je šta oglas o određivanju prodaje svake konkretne nepokretnosti mora da naročito sadrži. Uslovi oglašavanja ne mogu se komentarisati, jer  se uslovi utvrđuju zajedno sa oglašivačem prodaje. 

Primer zaključka o utvrđivanju troškova postupka prinudne naplate.doc

Uredba o visini troškova prinudne naplate poreza.pdf

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je slučaj da je na drugostepeno rešenje Opštinskog veća uložena tužba i pokrenut upravni spor. Jasno je da žalba ne odlaže izvršenje, ali šta se dešava u slučaju tužbe pred Upravnim sudom, da li se radi prodaja nepokretnosti u tom slučaju?

Zakon o upravnim sporovima odredbama člana 23. propisuje “odloženo dejstvo tužbe” tako što se kaže da tužba ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta.

Po zahtevu tužioca sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nanadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.

Stranka može tražiti od suda odlaganje izvršenja rešenja i pre podnošenja tužbe pod uslovima koje propisuje ovaj član Zakona o upravnim sporovima.

Po zahtevu za odlaganje izvršenja sud odlučuje rešenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.