Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Možete li da objavite formu rešenja za naknadu za korišćenje javnih površina, kod fizičkih lica? Da li se ova rešenja knjiže (zadužuju) R-nalogom kroz program ili postoji posebna aplikacija?

Model rešenja_naknada za korišćenje prostora na javnoj površini_2019.docx

Rešenje postoji u aplikaciji, samo svaka LPA treba da prilagodi tekst rešenja svojim aktima. Rešenja ne treba knjižiti R-nalogom, već donositi rešenja u aplikaciji.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li kuće i stanove koji se izdaju turistima, a imaju Rešenje nadležnog organa o kategorizaciji, oporezivati kao poslovni prostor?

Mišljenje Ministarstva finansija 10/2016.pdf

Mišljenje Ministarstva finansija 11/2014.pdf


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Kako poreski obveznik nije uzeo u obzir iznos po rešenju iz kontrole, već iznos koji je naveo u prvobitnoj PPI-1, mora se započeti poreska kontrola poreske prijave kojom se prijavljuje izmena utvrđenog poreza. Kako bi glasio dispozitiv rešnja iz kontrole (da li se utvrđuje prestanak dela obaveze)? Može li se objaviti model takvog rešenja.

Ako rešenje o kontroli bude poništeno, onda će se u ponovnom postupku, zbog novih činjenica, poništiti rešenje o kontroli poreske prijave kojom je prijavljena izmena utvrđenog poreza i onda ostaju na stanju njihove poreske prijave.

U obrazloženju utvrđuje se umanjenje utvrđenog poreza koje nije utvrđeno podnetom poreskom prijavom.

Tabelarni prikaz računice.xlsx


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Preduzetnička fotografska radnja uzima u zakup poslovnu prostoriju u kojoj obavlja delatnost a reč je u stvari o zajedničkoj prostoriji svih stanara u stambenoj zgradi. Preduzetnik ima Ugovor o zakupu zajedničke prostorije sa Stambenim zajednicama koje zastupa profesionalni upravnik. Koga u ovoj situaciji zadužiti porezom na imovinu, tj. ko je poreski obveznik?

Zakon o porezima na imovinu u odredbama člana 6. stav 2) propisuje korisnu površinu kao elemenet vrednosti nepokretnosti za utvrđivanje poreske osnovice. Za objekat je to, zbir podnih površina između unutrašnjih strana obodnih zidova objekta (iz koje su isključene površine balkona, terasa, lođa, stepeništa izvan gabarita objekta, neadaptiranog tavanskog prostora i prostora u zajedničkoj nedeljivoj svojini svih vlasnika posebnih delova istog objekta, osim površine ispod nosećih zidova i nosećih stubova  koji prolaze kroz objekat koji su istovremeno poseban i zajednički deo objekta), a  za objekat koji nema horizontalnu podnu površinu ili obodne zodove korisna površina je površina njegove vertikalne projekcije na zaemljište. Prema navedenom prostor koji je u zajedničkoj nedeljivoj svojini, koji po položaju i nameni služi zgradi-objektu kao celini, ne uključuje se u korisnu površinu objekta, odnosno posebnog dela objekta. Prema odredbama člana 19. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, pravo svojine na posebnom delu zgrade može postojati na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži, odnosno gražnom mestu. Na zajedničkim delovima zgrade i uređajima u zgradi vlasnici posebnih delova zgrade imaju pravo zajedničke nedeljive svojine.

Odredbama člana 2. Zakona o porezima na imovinu propisani su predmeti oporezivanja. Kada je u pitanju zakup, oporezivo je samo pravo zakupa, odosno korišćenja, stana ili kuće za stanovanje, konstituisano u korist fizičkog lica, što se odnosi na pravo zakupa za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, za koji je propisano plaćanje neprofitne zakupnine ili zakupnine koja se obračunava primenom propisanih kriterijuma i merila, u skaldu sa zakonima kojim se uređuju:stanovanje i održavanje zgrada, odnosno u skladu sa posebnim propisima kojima je bilo uređeno stanovanje koji su prestali da važe danom početka primene zakona kojim je uređeno stanovanje i održavanje zgrada, javna svojina, prava boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, zbrinjavanje izbeglica.

Dakle, preduzetnik koji obavlja delatnost u poslovnoj prostoriji koja ima status „zajedničke nedeljive svojine“ svih vlasnika posebnih delova te zgrade, a po osnovu ugovora o zakupu sa stambenom zajednicom, za vreme trajanja zakupa nije poreski obveznik za tu nepokretnost.

U konkretnoj poreskopravnoj situaciji nema oporezivog prava pa nema ni poreskog obveznika.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U postupku prodaje nepokretnosti, kada je prodata nepokrtnost ostalo je nakon namirenja dugovanja višak sredstava na računu. Sačekan je momenat pravosnažnosti rešenja o upisu hipoteke Poreske uprave, kako bi se po njihovoj instrukciji vratio novac. Međutim obveznik je ušao u stečaj, tako da stečajni upravnik sada sugeriše da taj novac ulazi u stečajnu masu. Kome treba da se vrati novac? Da li poreskoj upravi ili da se postupi po instrukciji stečajnog upavnika?

Postupak sa ostvarenim prihodom od prodaje nepokretnosti u postupku prinudne naplate, uređen je odredbama člana 111. ZPPPA.

Uplata iznosa za koji je izvršena prodaja nepokretnosti, kupcu, vrši se na evidencioni račun, sa obavezom poreskog organa da bez odlaganja, donese rasporedno rešenje iz člana 93. stav 4. ZPPPA , kojim se raspoređuje uplata sa evidencionog računa na račune javnih prihoda propisane Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sa tih računa, prema redosledu namirenja iz člana 70. ZPPPA. U isto vreme vrši se raspoređivanje i uplata za iznos troškova prinudne naplate i uvećanje poreskog duga koji u sebi ne sadrži kamatu i koji je predmet prinudne naplate na propisane uplatne račune.

Rasporedno rešenje se, zajedno sa popunjenim nalozima za prenos, bez odlaganja, dostavlja na izvršenje Upravi za trezor – nadležnoj filijali. Broj popunjenih naloga za prenos mora da odgovara broju računa na koje se vrši raspored sredstava (preknjižavanje sa evidencionog računa na račune javnih prihoda na kojima je iskazan dug).

Poštujući i odredbe Pravilnika o poreskom računovodstvu da se uplate moraju dnevno raspoređivati na uplatne račune iz grupe 843, smatramo da ste do sada morali rešiti (prema dokumetaciji kojom raspolažete) da li se višak sredstava od prodaje nepokretnosti vraća poreskom obvezniku ili smatrate da imate zakonski osnov da čekate pravnosnažnost rešenja drugog hipotekarnog poverioca i da višak sredstava držite i dalje na evidencionom računu. Uplaćeni javni prihodi i primanja raspoređuju se korisnicima svakog radnog dana (član 27. Pravilnika o uslovimai  načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspopred sredstva sa tih računa).

Smatramo da je dan raspoređivanja sredstava sa prolaznog računa za uplatu javnih prihoda u postupku prinudne naplate na račune grupe 843, (kada ste namirili vaše potraživanje), dan kada ste morali da odredite i vaše postupanje prema višku sredstava od prodaje nepokretnosti u postupku prinudne naplate, a sve u zavisnosti od vremena sticanja založnog prava od strane Poreske uprave, kao drugog hipotekarnog poverioca. Takođe smatramo da ukoliko odlučite da višak sredstava vratite poreskom obvezniku, sada stečajnom dužniku, ta sredstva bi trebalo da budui deo stečajne mase za podelu stečajnim poveriocima. 

Pojam stečajne mase uređen je članom 101. Zakona o stečaju a opšta pravila deobe članom 138. navedenog Zakona. Stečajnu masu čini celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka. Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.