Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Kada JLS svake godine na skupštini usvaja dokument koji sadrži sve investicije koje će se realizovati u sledećoj godini na teritoriji JLS - da li to dokumentu treba promeniti ime, tako da se zove Program razvoja JLS za navedenu godinu?

Dokument koji je naveden, može se reći da je najpribližniji planu javnih investicija JLS, s tim što se ovakvi planovi najčešće izrađuju na duži vremenski period imajući u vidu da kapitalni projekti često prevazilaze period od 1 godine, često se finansiraju iz kredita a njihova priprema je kompleksna.

Naglašavamo da pre svega Zakon o budžetskom sistemu potencira predstavljanje trogodišnjih kapitalnih izdataka kao obavezni sastavni deo finansijskih planova i Odluke o budžetu JLS, tako da dokument koji se godišnje izrađuje svakako treba da bude konzistentan tom delu budžeta. Iako važeći regulatorni okvir ne zahteva izradu posebnog planskog dokumenta koji bi prezentovao plan investicija (kapitalnih projekata) JLS, ne postoji prepreka da JLS nastavi izradu takvog dokumenta. Sugerišemo da se ipak promeni naziv dokumenta tako da u nazivu figuriraju „javne investicije“ ili „kapitalni projekti“, kao i da se razmisli o podesnijem obliku/vrsti planskog dokumenta budući da je „program“ forma precizno uređena Zakonom o planskom sistemu i Uredbom koja se odnosi na metodologiju upravljanja javnim politikama.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Kod načela vremenske određenosti – šta se dešava ukoliko određene aktivnosti predviđene planskim dokumentom nisu sprovedene kada je planirano, a i dalje je aktuelna potreba njihovog sprovođenja?

Načelo vremenske određenosti u skladu sa Zakonom o planskom sistemu podrazumeva vremenski ograničen period primene dokumenta javne politike i jasno određene rokove za izvršenje mera i aktivnosti predviđenih dokumentom javne politike. Ovo je potrebno posebno imati u vidu prilikom izrade dokumenata javnih politika, kada se postavljanjem vremenskih okvira i sinhronizacijom aktivnosti predviđa redosled realizacije sadržine odnosnog dokumenta. Ukoliko se na kraju (ili pred kraj) sprovođenja tog dokumenta konstatuje da neke od aktivnosti nisu završene u planiranim rokovima, poželjno je ovo konstatovati u izveštajima o sprovođenju odnosnog dokumenta, ukratko obrazložiti razloge koji su doveli do usporenije realizacije planiranih aktivnosti, te činjenicu da je njihovo sprovođenje i dalje relevantno za JLS odnosno lokalnu zajednicu. Na osnovu toga (dakle utemeljenog obrazloženja) bi predmetne aktivnosti trebalo obuhvatiti kroz revidirani dokument u kojem su inicijalno planirane (produženjem roka trajanja tog dokumenta i samih aktivnosti) ili (ukoliko se JLS opredeli da ne produžava trajanje konkretnog dokumenta) prebacivanjem tih aktivnosti u drugi odgovarajući dakle novi dokument javne politike, a svakako i u budžetski okvir za naredni period.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Da li Strategija lokalnog ekonomskog razvoja može postati plan razvoja ili je to prostorni plan JLS?

Strategija lokalnog ekonomskog razvoja, kao ni prostorni plan JLS ne mogu postati Plan razvoja JLS. 

Strategije lokalnog održivog razvoja (SLOR) su u prethodnoj deceniji predstavljale najčešći oblik krovnih planskih dokumenata JLS, metodološki preporučen, iako ne formalno propisan. Izrada i sprovođenje SLOR u značajnoj meri podržani su i realizovani zahvaljujući podršci EU i drugih razvojnih partnera, i uz resorna ministarstva i SKGO kao implementacione partnere. 

Bitna razlika novog pravnog okvira za planski sistem (u smislu Zakona o planskom sistemu) u odnosu na režim pre 2018/2019. godine jeste formalno propisivanje jednog ključnog krovnog planskog dokumenta za svaku JLS, dakle Plana razvoja JLS (u skladu sa članom 9. Zakona o planskom sistemu). Strategije, programi kao i prostorni planovi JLS imaju svoje posebno mesto u kategorizaciji planskih dokumenata u skladu sa Zakonom, te ne mogu biti transformisani u Plan razvoja, iako su posebna planska dokumenta svake JLS relevantna za usklađivanje i konsolidaciju prilikom izrade ključnog krovnog planskog dokumenta – Plana razvoja JLS.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Koji postupak je potrebno sprovesti, kada u toku trajanja odlaganja plaćanja dugovanog poreza na rate (reprogram) poreski obveznik premine, a deo poreske obaveze ostane neplaćen? Na koji datum je potrebno sprovesti knjiženje, da li je to datum smrti lica ili datum poslednje neplaćene rate reprograma?

U skladu sa članom 73.  Zakona o poreskom postupku  i poreskoj administraciji poreski organ može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza. Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između poreskog organa i poreskog obveznika, odnosno rešenjem poreskog organa. 

Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, poreski organ će u skladu sa članom 74. stav 9. po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti u postupku prinudne naplate poreskog duga.

U momentu smrti fizičkog lica, poreskog obveznika, to lice prestaje da bude nosilac prava i obaveza, poreska obaveza se ne može utvrditi preminulom licu, a utvrđena neplaćena poreska obaveza se ne može naplatiti od tog lica.

Ukoliko je preminulo lice pre dana smrti prestalo da plaća obaveze po osnovu reprograma i/ili tekuće obaveze, onda se ukidanje rešenja o reprogramu, odnosno poništavanje reprograma vrši sa datumom dospeća prve obaveze koja nije plaćena, odnosno izmirena. U slučaju da su sve dospele obaveze po reprogramu, kao i tekuće obaveze redovno izmirivane do dana smrti, tada se ukidanje rešenja o reprogramu/odlaganju plaćanja dugovanog poreza ili poništavanje sporazuma vrši sa danom smrti poreskog obveznika.

Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica u skladu sa članom 22. stav 1. ispunjavaju naslednici preminulog lica, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Shodno tome, i preostali poreski dug, nakon sprovođenja ostavinskog postupka, prenosi se na naslednike u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinih naslednika. Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Na parceli u javnoj svojini JLS, sa pravom korišćenja Javnog preduzeća, čiji je osnivač u celosti JLS, postoji više objekata. U katastru nepokretnosti kao imalac prava na objektu upisano je navedeno Javno preduzeće, kao vrsta prava upisana je svojina a kao oblik svojine društvena. Da li postoji neka prepreka da se JLS, pozivajući se na član 72. Zakona o javnoj svojini upiše kao vlasnik predmetnih objekata? Predmetni objekti predstavljaju deo komunalne mreže.

Prema odredbama Zakona o javnoj svojini komunalne mreže, pri čemu pod se pod komunalnim mrežama smatraju i mreže sa pripacima (cevovodi, šahtovi, crpne stanice…) su u isključivoj svojini jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

Izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini (“Sl. glasnik RS”, broj 95/18), članom 77a. propisano je da je nadležni organ za upis prava na nepokretnostima (RGZ-SKN) dužan da po službenoj dužnosti, po sili zakona, izvrši upis prava javne svojine jedinice lokalne samouprave na nekategorisanim putevima i opštinskim putevima na kojima je kao korisnik upisana jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi i organizacije, kao i na nepokretnostima iz člana 72. stav 5. alineje 2. i 3. ovog zakona (komunalne mreže, trgovi, ulice i javni parkovi).

S tim u vezi potrebno je da preko vašeg pravobranilaštva podnesete inicijativu RGZ-SKN da u skladu sa članom 72. stav 5. alineja 3. Zakona o javnoj svojini izvrši upis svojine jedinice lokalne samouprave na svim objektima koji čine sastavni deo komunalne mreže.