Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Po pitanju Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji, da li je potrebno opštinskog pravobranioca uračunati u maksimalni broj zaposlenih, odnosno kako treba tretirati zaposlene na poslovima interne revizije i budžetske inspekcije?

Imajući u vidu da se opštinski pravobranilac postavlja na 5 godina i kao funkcioner ima svojstvo postavljenog lica, ne ulazi u maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu JLS, a zaposleni na poslovima internog revizora i budžetskog inspektora (bez obzira što se nalaze u posebnima organima izvan organizacione strukture opštinske/gradske uprave i za svoj rad direktno odgovaraju predsedniku opštine/gradonačelniku) smatraju se zaposlenima, raspoređenim licima, čije radno mesto i njegovo popunjavanje ulazi u maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme.

Lokalne finansije i javna svojina

Kakvo je Vaše iskustvo u vezi izrade Plana javnih investicija? Da li su formirane ekspertske komisije na nivou JLS? Ako JLS ne uspe da ispoštuje rokove predviđene Uredbom, kako da uvrsti kapitalne izdatke u budžet za 2019. godinu?

SKGO u okviru Programa Exchange 5 direktno sarađuje sa 8 lokalnih samouprava i ocenjeno je da izrada Plana javnih investicija i uspostavljanje tela predviđenih Uredbom kasni, kako kod ovih JLS, tako i načelno kod budžetskih korisnika na svim nivoima uprave. Ipak, SKGO smatra da je važno da se JLS pridržavaju Uredbe u meri u kojoj je moguće, budući da je ista na snazi od 1. januara 2018. godine, a svakako je, kao i u ranijim budžetskim ciklusima, važno da se ispoštuje Zakon o budžetskom sistemu koji predviđa da se u opštem delu budžeta prikazuje  pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine.

Lokalne finansije i javna svojina

Koja ekonomska klasifikacija se primenjuje za planirane rashode održavanja zelenila na javnim površinama i koja u slučaju održavanja čistoće na javnim površinama?

U planiranju rashoda po postavljenom pitanju, važno je napomenuti da se isti nalaze u programu 2 – Komunalne delatnosti, da su prema Aneksu 5 tačno definisane dve programske aktivnosti za svrhe održavanja javnih zelenih površina, odnosno za održavanje čistoće na površinama javne namene. Za potrebe održavanja javnih zelenih površina potrebno je koristiti ekonomsku klasifikaciju 424 – Specijalizovane usluge, odnosu u slučaju održavanja čistoće preporučuje se korišćenje ekonomske klasifikacije 421 – Stalni troškovi.

Lokalne finansije i javna svojina

Kada je u pitanju sastavljanje izveštaja o učinku programa/programske aktivnosti, ko treba da sastavi izveštaj o poslovima održavanja puteva i ulica (godišnji i polugodišnji)?

Prema Uputstvu za praćenje i izveštavanje o učinku programa preporučuje se formiranje radne grupe za izveštavanje o učinku. Takođe, to uputstvo predlaže da oni koji budu imenovani za sastavljanje izveštaja (koordinatori, odgovorna lica i analitičari) ujedno budu imenovani i za fazu planiranja pojedinih programa, programskih aktivnosti i projekata. Iz toga proizilazi, da izvestioci treba da budu oni koji su podneli finansijski plan za održavanje lokalnih puteva i ulica. Sa jedne strane, delove ovog izveštaja treba da pripremi JKP ukoliko su mu poverena javna ovlašćenja-upravljača puta, a konačan izveštaj sastavlja nadležni direktni korisnik uprave (u zavisnosti od organizacione strukture, najčešće organizaciona jedinica zadužena za poslove inspekcijskog nadzora – inspektor za  poslove saobraćaja i puteva, inspektor za drumski saobraćaj) u skladu sa principom izveštavanja „odozdo, nagore“.

Lokalne finansije i javna svojina

Koji je pravilan način iskazivanja kapitalnih izdataka u objekte osnovnih i srednjih škola? Da li rashod treba iskazati u okviru direktnog budžetskog korisnika, kao projekat sa ekonomskom klasifikacijom 511, ili treba prikazati preko korisnika budžeta JLS – škole, kao kapitalni administrativni transfer na kontima 4632?

Uporište davanja odgovora na postavljeno pitanje leži u činjenici, da je pre svega potrebno preispitati svojinsko-pravne odnose. Prilikom stupanja na snagu Zakona o javnoj svojini, JLS su započele proces upisa javne svojine nad objektima po određenoj proceduri i to preko dobijanja potvrde od Republičke direkcije za imovinu, dok se u daljoj proceduri upis okončava od strane nadležne OJ RGZ (područnog katastra). Nosilac prava javne svojine u skladu sa ovim zakonom može biti Republika, AP ili jedinica lokalne samouprave. U slučajevima da je podnet zahtev prema Republičkoj direkciji i svojinski odnosi nisu bili sporni, nakon dobijanja njihove potvrde JLS je mogla upisati pravo svojine nad školskim objektima. Međutim, ako taj proces nije ispoštovan, ili zbog nekih nerešenih svojinskopravnih okolnosti (društvena svojina, udeli svojine i slično) procesi i dalje traju - objekti obrazovanja još uvek nisu upisani u svojinu JLS, i JLS ima samo pravo korišćenja. Ukoliko zahtev za upis ne bude podnet područnom katastru od strane JLS najkasnije do kraja 2020. godine, ti objekti će postati javna svojina Republike.

U slučaju da je objekat postao javna svojina opštine/grada, investiciju treba planirati u okviru direktnog korisnika, u odgovarajućem programu 8, 9 ili 10, odnosno na ekonomskim klasifikacijama 511. Dok u drugom slučaju kada JLS ima pravo korišćenja (a ne javne svojine), potrebno je planirati investiciju preko drugog korisnika budžeta JLS, dakle škole na ekonomskoj klasifikaciji administrativnog transfera 463.  Takođe, moramo napomenuti, da ukoliko pri izradi  posebnog dela budžeta koristite trocifreni nivo ekonomske klasifikacije, nije preporučljivo u ovom slučaju kapitalni transfer predstaviti na četvrtom nivou ekonomske klasifikacije. Ukoliko imate potrebu za dodatnim obrazloženjem u vezi ovih kapitalnih projekata prema školama, onda je bilo koju analitiku ili pak objašnjenje potrebno predstaviti u obrazloženju budžeta (3. deo budžeta u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu). Pored navedenog, izuzetno je važno naznačiti, da ukoliko je uspostavljena javna svojina u korist Republike, korisnik objekta je škola, a sredstva za kapitalno održavanje/izgradnju/rekonstrukciju dobija putem administrativnog transfera od JLS - da škola mora obuhvatiti to pravo korišćenja u svojim knjigama u vanbilansnoj evidenciji, voditi pomoćnu knjigu objekata koje koristi i povećati vrednost ovih objekata u vanbilansnoj evidenciji za vrednost ulaganja u tekućoj godini. Vođenje evidencije o pravim tržišnim vrednostima objekata je izuzetno važno i sa aspekta osiguranja navedenih objekata, a premiju osiguranja u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima snosi JLS na čijoj teritoriji se nalazi škola.