Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Poreski obveznik je prilikom predaje PPI-1 koristio pogrešnu prosečnu cenu odluke i to umesto cene iz zoze 2, koristio je cene iz zone 1. Da li se ta prijava prenosi u sistem i knjži, pa se stornira kada se dostavi nova sa ispravim cenama iz odgovarajuće zone ili se ona ne prenosi i ostaje kao neobrađena, a zadužuje se sa novom ?

U postupku validacije podnete prijave (nakon prenosa prijave u TAB PPI-1 PRIJAVA) mogu se imati dve opcije:

  1. Ako je prijava VALIDIRANA I KOREKTNA, može se izvršiti evidentiranje zaduženja uz prethodnu promenu statusa iz „neobrađena“ u „ispravna“,
  2. Ako je prijava VALIDIRANA I NEKOREKTNA, neophodno je proveriti i konstatovati pokazane greške ili propuste u prijavi i o tome obavestiti obveznika slanjem obaveštenja po članu 117g. ZPPPA.

Nakon slanja obaveštenja prijavu treba promeniti i dodeliti joj status "nepotpuna". Greške koje uslovljavaju status nekorektna su "tehničke" prirode, dakle ne mogu se odnositi na pravilnost primene propisa koji utiču na utvrđivanje poreza.

Prema navedenom po podnetoj prijavi koja je tehnički ispravna (poreski obveznik ima dokaz da je uspešno podneo prijavu), mora se izvršiti evidentiranje zaduženja, a u postupku poreske kontrole izvršiti kontrolu pravilnosti utvrđenog poreza na imovinu. Svakako, saznanje koje se ima prilikom prijema prijave (pogrešno primenjene cene) će opredeliti obveznike prema kojima će se vršiti poreska kontrola.  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Prema podacima Sluzbe za katastar nepokretnosti vlasnici poslovnog objekta su fizička lica koja nisu zadužena porezom na imovinu. Obilaskom terena inspektor je utvrdio da poslovni prostor koristi pravno lice, te stoga, u ovom slučaju ko je obveznik plaćanja poreza na imovinu?

Odredbama člana 2. Zakona o porezima na imovinu uređen je predmet oporezivanja i to su nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a obveznici poreza na imovinu su pravna i fizička lica koja su na nepokretnostima imaoci prava, korisnici ili držaoci iz člana 2. stav 1. ovog zakona. Kada na nepokretnosti postoji neko od prava, korišćenje ili državina, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu,  a ne na pravo svojine.

Prema navedenom, ugovor prometu nepokretnosti, odnosno drugi dokument o sticanju oporezivog prava daje odgovor na pitanje - ko je poreski obveznik.

Kako je navedeno da su vlasnici poslovnog objekta fizička lica, oni su u obavezi da podnesu poresku prijavu PPI-2 sa dokazom o sticanju nepokretnosti radi utvrđivanja dana nastanka poreske obaveze (član 10. Zakona o porezima na imovinu). Ako je predmetni prostor ugovorom o zakupu dat pravnom licu za obavljanje delatnosti i tada su obveznici vlasnici-fizička lica, imajući u vidu da zakup nije oporezivo pravo (samo korišćenje i državina).


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Kada dođe do prodaje pravnog lica iz stečajnog postupka kao pravnog lica obaveze koje su nastale do obustavljanja stečajnog postupka da li se pripisuju PIB-u stečajne mase ili se prebacuje ta obavezu u vanbilansno knjigovodstvo?

Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.

Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.

Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.

Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik. U registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima  registruju se promene  (pravne forme, osnivača, članova i akcionara i drugih podataka) na osnovu rešenja iz člana 133. stav 13. Zakona o stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.

Odredbama člana 163a. stavom 1. tačka 3) ZPPPA, propisano je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka.

Uzimajući u obzir da se stečajni postupak, nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, dalje nastavlja nad PIB stečajne mase, kao i činjenicu da se stečajni postupak može sporovoditi samo bankrotstvom ili reorganizacijom, nakon isknjižavanja potraživanja sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase (u redovnom računovodstvu), u vanbilansno poresko računovodstvo se prema ZPPPA prenose neplaćene poreske obaveze sa PIB stečajne mase.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Doneto je rešenje o prinudnoj naplati, a postupak je prekinut zaključkom zato što je obveznik odložio plaćanje oporezovanog duga i ušao u reprogram. Kako obveznik ne izmiruje svoje obaveze na osnovu rešenja o odlaganju duga, kako nastaviti postupak prinudne naplate, da li doneti zaključak o nastavku postupka po prvobitnom rešenju o prinudnoj naplati (ima li pravo žalbe na taj zaključak) ili doneti novu opomenu i novo rešenje o prinudnoj naplati, ali u tom slučaju kako obustaviti postupak po prvobitnom rešenju, s obzirom na to da je postupak samo prekinut?

Prekid postupka prinudne naplate propisan je odredbama člana 79. ZPPPA. O prekidu postupka donosi se zaključak koji se dostavlja i drugim registrima.

Ukoliko poreski obveznik nije ispoštovao odobrene rokove za plaćanje dugovanog poreza iz kojih razloga su se stekli uslovi za nastavak postupka prinudne naplate, obaveza je da se donese rešenje, s obzirom na to da mora da se naplati preostala obaveza za koju je već otpočeo i prekinut postupak prinudne naplate.

Donosi se rešenje kao jedan poreski upravni akt kojim će se:

  1. ukinuti doneti zaključak o prekidu postupka prinudne naplate 
  2. nastaviti postupak prinudne naplate za preostali iznod poreskog duga.

Drugi način je da se donese zaključak kojim će se:

  1. ukinuti veće doneti zaključak o prekidu postupka prinudne naplate i 
  2. nastaviti postupak prinudne naplate

Zatim bi trebalo da se donese rešenje koje bi zamenilo već doneto rešenje o prinudnoj naplati i tim novim rešenjem nastavljena prinudna naplata nad preostalim dugom.

Primer rešenja.docx

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Pravno lice je zbog dugovanja, umesto plaćanja, predalo drugom pravnom licu svoju imovinu. Drugo pravno lice je poslalo prijavu PPI-1 sa prilogom br. 2 u kome je iskazano da je ta imovina namenjena daljoj prodaji. Da li to pravno lice ima prava na ostvarivanje poreskog oslobođenja po tom osnovu?

Zakonom o izmenama Zakona o porezima na imovinu izmenjeno je pravo na poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od dana nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, tako da je sada propisano da se poresko oslobođenje propisano za nepokretnosti namenjene daljoj prodaji ne može ostvariti za nepokretnosti koje se koriste (član 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu).

Prema navedenom, pravo na poresko oslobođenje za dobra isključivo namenjena daljoj prodaji, može se ostvariti isključivo za dobra koja se ne koriste, u kom slučaju se porez ne plaća za godinu u kojoj je poreska obaveza nastala, kao ni za godinu koja sledi toj godini.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.