Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Kako tačno utvrditi ko ima pravo na samooporezivanje kod poreza na imovinu pravnih lica i šta preduzeti u slučaju netačnih poreskih prijava? Da li se može doneti rešenje unazad pet godina ili nе?

Obveznik koji vodi poslovne knjige u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:

  1. pravno lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
  2. ogranak i drugi organizacioni deo stranog pravnog lica koji obavlja privrednu delatnost u Republici Srbiji i koji poslovne knjige vodi u skladu sa propisima Republike Srbije;
  3. preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama, osim preduzetnika koji porez na dohodak građana plaća na paušalno utvrđen prihod;
  4. drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika koji vodi poslovne knjige u odnosu na imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.

Navedena lica su obveznici poreza na imovinu ako su na nepokretnosti koje je na teritoriji Republike Srbije imaoci prava, korisnici ili držaoci nepokretnosti koja je predmet oporezivanja.

Obveznikom koji vodi poslovne knjige od 1.1.2014, smatra se, recimo i:

  • fizičko lice koje obavlja promet dobara ili pružanje usluga u Srbiji, pa je po tom osnovu obveznik PDV i obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik) i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
  • fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je obveznik PDV, preduzetnik je i dužan je da vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
  • fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosliac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanoog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.

S druge strane fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.

Od 1. januara 2014. godine propisano je samooporezivanje za obveznike koji vode poslovne knjige, što znači da ovi obveznici imaju obavezu da sami utvrde, prijave i plate porez na imovinu u zakonom propisanim rokovima.

U postupku  kontrole prijema i obrade poreske prijave, kao inicijalne faze kancelarijske kontrole, proverava se: 

  • matematička tačnost,
  • formalna ispravnost i potpunost poreske prijave.

Nakon prijema formalno ispravnih i matematički tačnih poreskih prijava, dalje se, u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, može vršiti kancelarijska ili terenska kontrola ispravnosti poreske prijave koju obavlja poreski inspektor.

Poreska kontrola se može vršiti i retroaktivno, u skladu sa odredbama o zastarelosti.

Za period od 1.1.2014. godine od kada važi samooporezivanje, kod utvrđenih nepravilnosti u postupku kontrole se donosi rešenje kojim se utvrđuje porez koji nije pravilno utvrđen poreskom prijavom i pripadajuća kamata na taj neutvrđeni porez, s obzirom da su kod samooporezivanja rokovi utvrđivanja i plaćanja propisani zakonom.

Za period do 31.12.2013. godine, kada se obaveza utvrđivala rešenjem LPA, može se u postupku kontrole utvrditi razlika poreza, ali se u tom slučaju ne može utvrditi kamata, s obzirom da obaveza po zakonu dospeva 15 dana od dana prijema rešenja.

U praksi, LPA kada utvrde da je poreska prijava PPI-1 netačno popunjena, u smislu suštinske greške, pozivaju obveznika da sam podnese ispravnu poresku prijavu, kao izmenjenu prijavu (na šta ima pravo po zakonu), kako ne bi sprovodili postupak kontrole, što je brže i lakše. Pri tom se obvezniku ukaže i na prekršajnu odgovornost zbog netačnih podataka u poreskoj prijavi. Ako se radi o izmenjenoj prijavi za tekuću godinu tada se izmenjena poreska prijava knjiži sa zakonskim rokovima dospeća. Ali ako se izmenjena poreska prijava podnosi za prethoden godine, tada inspektor treba da u postupku kancelarijske kontrole obračuna kamatu od dana dospeća propisanih zakonom, do dana podnošenja izmenjene poreske prijave, i tu kamatu utvrdi rešenjem u kontroli.

Ali ako obveznik neće sam da podnese izmenjenu poresku prijavu tada se neprijavljeni porez mora utvrditi u postupku kontrole.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Vlasnik kuće je zaključio ugovor o zakupu porodične stambene zgrade sa ćerkom. Da li je on/ona u obavezi da plaća porez na imovinu?

Odredbama člana 2. Zakona o porezima na imovinu uređen je predmet oporezivanja. Od 1. januara 2014. godine predmet oporezivanja porezom na imovinu su nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije na kojima je konstituisano, između ostalog, pravo svojine i pravo zakupa stana ili stambene zgrade u korist fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, odnosno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. Istim članom zakona uređeno je da kada je na nepokretnosti konstituisano neko drugo pravo, državina ili korišćenje, onda se porez plaća na to pravo, državinu ili korišćenje, a ne na pravo svojine. 

Prema odredbama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji se primenjuje od 2017. godine, zakupac na neodređeno vreme stana, koji je to pravo stekao u skladu sa zakonom, odnosno po sili zakona i stan koristi po pravnom osnovu koji može biti: ugovor o zakupu stana i/ili odluka nadležnog organa, odnosno pravosnažno sudsko rešenje koje zamenjuje ugovor o zakupu stana, stiče svojstvo zakupca stana na neodređeno vreme.

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, predmet oporezivanja je zakup stana ili stambene zgrade konstituisan u korist fizičkog lica, za priod duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.

Kada je zakup stana ili stambene zgrade, u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, ugovoren na vreme kraće od jedne godine, oporezivo pravo je pravo svojine, što znači da je poreski obveznik vlasnik stana ili stambene zgrade.

Po Zakonu o stanovanju koji je bio na snazi u vreme kada su pisane odredbe Zakona o porezima na imovinu, zakup stana ili stambene zgrade koji nema karakter zakupa po propisima o stanovanju, već je obligacionog karaktera, nije bio oporezivo pravo za porez na imovinu, već oporezivo pravo je pravo svojine i obveznik poreza na imovinu je vlasnik nepokretnosti.

S obzirom da je novi Zakon o stanovanju uredio da i ugovoreni (obligacioni) zakup jeste zakup u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje,

Da je u ugovoru navedeno da zakupac treba da podnese poresku prijavu, tada postoji pravni osnov da se porez na imovinu utvrdi zakupcu, jer je ugovor sačinjen u 2017. godini, nakon stupanja na snagu odredbi novog Zakona o stanovanju.  

Napominjemo da odredbe Zakona o porezima na imovinu nisu usklađene sa ovim promenama Zakona o stanovanju iz razloga što Zakon o porezima na imvoinu nije ni menjan u ovom periodu, tako da je došlo do neusaglašenosti dva zakona. Očekujemo da će kod prve izmene Zakona o porezima an imovinu biti propisano da oporezivo pravo bude samo pravo zakupa za neprofitne zakupnine 8što je starim Zakonom o stanovanju i bilo uređeno).

O ovome treba da vodite računa, da nakon izmene zakonskih odredbi znate gde treba da promenite poreskog obveznika.

Zbog svega navedenog preporuka je da se gde god je to moguće, poreska obaveza ne prebacuje na zakupca u slučajevima obligacionog zakupa koji traje duže od 1 godine ili ako se i prebaci obaveza na zakupca da se to negde evidentira da bi se nakon izmene zakona to moglo lako korigovati.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Kojom odredbom je regulisana promena adrese prebivališta obveznika? Da li je poreski obveznik u obavezi da sam prijavi promenu adrese prebivališta LPA? Konkretno, poreski obveznik je kupio stan i pri podnošenju poreske prijave nije priložio ličnu kartu sa izmenjenom adresom već sa prethodnom. Rešenje je obračunato na staru adresu i obveznik nije dobio 50% popusta. Podneo je žalbu gde traži izmenu rešenja jer je naknadno promenio adresu prebivališta.

Оdrеdbаmа člаnа 34. Zаkоnа o porezima na imovinu prоpisаni su rоkоvi i оbаvеzа pоdnоšеnjа pоrеskih priјаvа, izmеđu оstаlоg i zа оbvеznikе kојi nе vоdе pоslоvnе knjigе. Zа imоvinu kојu stеknе, zаpоčnе ili prеstаnе dа kоristi u tоku gоdinе, ili mu pо drugоm оsnоvu nаstаnе ili prеstаnе pоrеskа оbаvеzа, оbvеznik pоrеzа nа imоvinu pоdnоsi pоrеsku priјаvu u rоku оd 30 dаnа оd dаnа nаstаnkа tаkvе prоmеnе.

Zа imоvinu zа kојu је pоdnео pоrеsku priјаvu, оbvеznik kојi nе vоdi pоslоvnе knjigе dužаn је dа pоdnеsе pоrеsku priјаvu dо 31. јаnuаrа pоrеskе gоdinе-аkо је nа tој imоvini dоšlо dо prоmеnа оd uticаја nа visinu pоrеskе оbаvеzе о kојimа nisu sаdržаni pоdаci о pоdnеtој priјаvi.

Odredbama člana 33. Zakona o porezima na imovinu propisano je da promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu, osim u slučaju iz člana 12. stav 3. ovog zakona koji se odnosi na nepokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda.

Dokazivanje u poreskom postupku propisano je odredbama člana 51. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i to tako da teret dokaza snosi poreski obveznik za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.  

Prema odredbi člana 13. st. 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu, utvrđeni porez na prava iz člana 2. Zakona na zgradi ili stanu u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%, a najviše 20.000 RSD. Ako na jednoj zgradi ili stanu ima više obveznika, pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanu stanuje, u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje, u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Dakle, primenom člana 13. st. 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu, pravo na poreski kredit – umanjenje utvrđenog poreza na imovinu, za 50% a najviše 20.000 RSD, ima poreski obveznik, ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  • da je pravo koje je predmet oporezivanja konstituisano na zgradi ili stanu;
  • da obveznik poreza na imovinu stanuje u predmetnoj zgradi, odnosno stanu.

Da li obveznik stanuje u zgradi ili stanu za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu faktičko je pitanje koje u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni organ jedinice lokalne samouprave, na osnovu pruženih dokaza.

Zakonom o prebivalištu i boravištu građana uređeno je, između ostalog, i prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta kao i nadležnost i način vođenja odgovarajućih evidencija, pri čemu je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio, a boravište je mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana, pa nema osnova da obveznik ostvari pravo na poreski kredit iz člana 13. st. 1. i 2. Zakona o porezima na imovinu za zgradu ili stan u kojoj nije prijavio prebivalište.

Akо pоrеski оbvеznik u tеkućој gоdini оtpоčnе dа stаnuје odnosno dostavi dokaz da stanuje u predmetnoj zgradi, odnosno stanu zа kојi u tеkućој gоdini niје imао prаvо nа pоrеski krеdit јеr u njеmu niје stаnоvао (dokaz: dostavljena kopija lične karte kao dokaz o prebivalištu), tu prоmеnu priјаvlјuје do 31. januara poreske godine za koju će mu se i utvrditi pravo na poreski kredit, zato što promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu. (član 33. Zakona o porezima na imovinu). Prema navedenom, ne možete menjati utvrđenu obavezu za poreske godinu kada vam poreski obveznik dostavi u toku godine dokaz da stanuje na predmetnoj adresi (promena prebivališta). Pravo na poreski kredit poreski obveznik će ostvariti u sledećoj godini.

Još jednom napominjemo da ne postiji obaveza dokazivanja u postupku utvrđivanja obaveze činjenice koje su od uticaja na smanjenje poreske obaveze (član 51. ZPPPA).


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju je situacija koja se odnosi na slučajeve kada nije postojalo uredno prijavljeno potraživanje od momenta otvaranja stečajnog postupka. Da li se u ovim situacijama čeka na okončanje stečaja ili postoji zakonski okvir za otpis? Požureno je i doneto je rešenja o otpisu.

Prijave potraživanja poverioci podnose nadležnom sudu u pisanom obliku. Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama člana 111. Zakona o stečaju. Prijave potraživanja podnose se po isteku roka određenog rešenjem stečajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a sve podnete prijave po isteku roka od 120 dana biće odbačene kao neblagovremene. Nakon isteka roka za prijavljivanje potraživanja stečajni sudija, na osnovu liste priznatih i osporenih potraživanja donosi zaključak o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, koji se dostavlja stečajnom upravniku i svakom stečajnom poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.   

Prema navedenom ne postoji mogućnost da potraživanja koja nisu prijavljena u skladu sa rokovina određenim rešenjem o otvaranju stečajnog postupka, budu naplaćena na drugačiji način. Zakonski okvir je  dokumetacija koja će biti pravni osnov za otpis potraživanja (koja nisu prijavljena),  jer se  stečajni postupak vodi u odnosu na prijavljena potraživanja (npr. pravosnažno rešenje o zaključenju stečajnog postupka).


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Za pravno lice (firmu) uredno je prijavljeno potraživanje nakon otvaranja stečaja i doneto je rešenje privrednog suda o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika zbog prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Sud navodi odredbe 136. Zakona o stečaju gde se posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica stečajni postupak nastavlja u odnosu na stečajnu masu, a obustalja u odnosu na stečajnog dužnika, dok za potraživanje prema stečajnom dužniku koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Na osnovu rešenja nenaplaćena potraživanja su se otpisala, a u delu su se naplatila. To lice je na APR posle prodaje ponovo registrovano pod istim imenom bez oznake u stečaju i podnelo PPI- 1 za imovinu. Da li postoji zakonski okvir za to ili treba da se donese novo rešenje i poništi prethodno?

Prijavljivanje potraživanja uređeno je odredbama čl.111-118. Zakona o stečaju, a prodaja stečajnog dužnika kao pravnog lica i posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica odredbama čl. 135,136. Zakona o stečaju.

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Treba istaći da prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju, za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.

Smatramo da nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica obaveza je da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završne deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, ima se pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.

Dakle, pravno lice je ispravno postupilo podneošenjem poreske prijave PPI-1 i ne treba da ima oznaku da je u stečaju, jer nije. Ono kao pravni subjekt nema više nikakve veze sa postupkom stečaja koji se dalje u svemu prema Zakonu o stečaju nastavlja nad stečajnom masom koja ima svoj PIB i registrovana je u APR.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.