Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Privredno društvo je prodato kao pravno lice 24.09.2018. godine. Rešenje kojim se obustavlja stečajni postupak je pravosnažno od 09.01.2019. godine. Da li je obveznik poreza na imovinu u periodu od 24.09.2018. do 09.01.2019 godine pravno lice u stečaju ili pravno lice kupac lica u stečaju? Kako se utvrđuje porez za ovaj međuperiod?

U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postpak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Ugovor o prodaji dužnika kao pravnog lica mora da sadrži osim bitnih elemenata ugovora i sve pojedinosti koje se odnose na predmetnu prodaju.

Nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljanju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Stečajni sudija će rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti ogdovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom. Navedeno rešenje sa dokazom o uplati cene je osnov za sticanje i upis prava svojine kupca, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene kupoprodaje, uključujući i poreske obaveze i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa koje se odnose na kupljenu imovinu. Rešenje se objavljuje na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i dostavlja različnim odnosno založnim poveriocima. Žalbu mogu podneti sva zaineteresovana lica (član 133. stav 13) Zakona o stečaju.

Članom 10. stav 7), tačka 1) Zakona o porezima na imovinu, propisano je da poreska obaveza nastaje danom sticanja prava:

  • kada je osnov sticanja pravni posao- dan zaključenja pravnog posla osim, kada se pravo stiče na nepokretnosti kao budućoj stvari, danom sticanja prava smatra se dan primopredaje, odnosno dan stupanja u posed te nepokretnosti; 
  • kada je osnov sticanja ugovor o doživotnom izdržavanju, danom sticanja prava smatra se dan smrti primaoca izdržavanja, u propisanim slučajevima kada je doživotno izdržavanje ugovreno;
  • kada je osnov sticanja ugovor o statusnoj promeni – dan registracije statusne promene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija. 

Članom 10. stav 7. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu, propisano je da poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti akta nadležnog organa uprave ili drugog organa ili lica sa javnim ovlašćenjem, odnosno odluka suda.

S obzirom da Zakon o porezima na imovinu ne precizira dan nastanka poreske obaveze u slučaju prodaje dužnika kao pravnog lica (da li je to dan zaključenja ugovora ili dan pravosnažnosti rešenja), ceneći odredbe člana 133. stav 13. Zakona o stečaju, mišljenja smo da je poreska obaveza „kupca stečajnog dužnika kao pravnog lica“ nastala pravosnažnoću rešenja suda kojim se obustavlja stečajni postupak i koje je sa dokazom o uplati cene osnov za sticanje i upis prava svojine. 

Sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. 

Poresku prijavu PPI 1 za privredna društva u stečaju podnosi stečajni upravnik, što u konkretnom slučaju znači da je sa podnetom poreskom prijavom PPI 1 za utvrđivanje poreza na imovinu za 2018. godinu obuhvaćen i period do 31.12.2018. godine. S obzirom da je rešenje o obustavi stečajnog postupka postalo pravosnažno 09.01.2019. godine, stečajni upravnik je u obavezi da podnese poresku prijavu i plati utvrđeni porez na imovinu i za period do 09. januara poreske godine.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Ukoliko se stranka nije odazvala pozivu, što ne odlaže postupak poreske kontrole, da li prilikom sačinjavanja zapisnika na osnovu koga se zadužuje obveznik, u samom zapisniku treba konstatovati da se on sastavlja bez prisustva obveznika? Da li se tako sačinjen zapisnik šalje poreskom obvezniku na adresu i čeka 8 dana od uručenja za eventualne primedbe?

Poreska kontrola uređena je odredbama čl. 118-129v. ZPPPA. 

Poreska kontrola otpočinje dostavljanjem „naloga za kontrolu“ odnosno „poziva“, koji se obvezniku dostavljaju na način iz člana 36. ZPPPA, (čl. 123 i 124 ZPPPA).

Obaveza učestvovanja poreskog obveznika u postupku poreske kontrole uređena je odredbama člana 127. ZPPPA. Poreski obveznik je dužan da učestvuje u utvrđivanju činjeničnog stanja i daje obaveštenja i izjave na zahtev poreskog inspektora, a ako nije u mogućnosti da učestvuje u poreskoj kontroli, poreski obveznik će odrediti lice koje će u njegovo ime učestvovati u postupku kontrole. Ukoliko poreski obveznik ne učestvuje u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja ili ne odredi lice koje će u njegovo ime učestvovati u postupku utvrđivanja činjeničnog stanja, vršenje poreske kontrole se ne odlaže.

U postupku poreske kontrole poreski inspektor, nakon pozivanja poreskog obveznika da učestvuje u postupku poreske kontrole ili izdavanja naploga za kontrolu, sačinjava zapisnik u kome konstatuje sve činjenice od značaja za oporezivanje, navodi sve dokaze i dokumentaciju kojima raspolaže, kao i propise na osnovu kojih se poreska obaveza utvrđuje. Zapisnik se dostavlja poreskom obvezniku i na isti obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od osam dana. Ako su u primedbama izneti novi dokazi i činjenice, zbog kojih bi trebalo promeniti činjenično stanje utvrđeno u zapisniku ili izmeniti ranije pravne ocene, poreski inspektor će o takvim dokazima i činjenicama ili o novim pravnim ocenama sastaviti dopunski zapisnik u roku od 5 dana od dana prijema primedbi, pri čemu se na dopunski zapisnik ne može izjaviti prigovor. Izuzetno, ako je poreski inspektor posle dostavljanja zapisnika, odnosno dopunskog zapisnika poreskom obvezniku, došao do novih saznanja ili činjenica koje utiču na utvrđeno činjenično stanje, sastavlja dodatak zapisnika koji se dostavlja poreskom obvezniku. Na dodatak zapisnika poreski obveznik ima pravo da podnese primedbe u roku od osam dana od dana prijema dodatka zapisnika. Nakon toga se donosi rešenje o utvrđivanju obaveza u postupku poreske kontrole.

Zapisnik o poreskoj kontroli dostavlja se poreskom obvezniku, bez obzira da li obveznik učestvuje u postupku kontrole ili ne.

Konstataciju da se poreski obveznik nije odazvao pozivu da učestvuje u poreskoj kontroli unećete u  „uvodu“ zapisnika, kao obavezan podatak.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Može li se objaviti procedura FUK-a ili neko metodološko uputstvo za postupak ustanovljavanja zaloge pre prinudne naplate (čl. 72 ZPPPA).

Ustanovljavanje zaloge pre prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja uređena je članom 72. ZPPPA. Postupak ustanovljavanja zaloge u odgovarajuće registre uređen je članom 87. ZPPPA. 

Da bi se primenio član 72. ZPPPA važno je da je porez dospeo za naplatu a da još uvek nisu preduzete mere prinudne naplate.

U postupku ustanovljavanja zaloge na pokretnim stvarima ili nepokretnostima pre svega donosi se:

  1. Rešenje radi ustanovljavana zkonskog založnog prava - hipoteke na nepokretnosti ili pokretnim stavrima, kojim se obezbeđuje naplata dospelog poreza, a pre početka prinudne naplate od poreskog obveznika) kojim se nalažepopis i procena nepokretnosti odnosno pokretnih stvari,
  2. Zapisnik o popisu i proceni nepokretnosti odnosno pokretnih stvari u postupku ustanovljavanja zaloge pre početka prinudne naplate;
  3. Rešenje kojim se nalažeSlužbi za katastar nepokretnosti, odnosno odgovarajućem registru za upis pokretnih stvari, da po članu 72. ZPPPA, izvrši upis založnog prava radi obezbeđenja naplate.

Zaloga se može ustanoviti i na novčanim sredstvima na računu poreskog obveznika pre početka prinudne naplate, donošenjem rešenja kojim se zabranjuje prenos novčanih sredstava preko računa i nalažese upis zabrane u registar blokiranih računa.

Rešenja se istovremeno dostavljaju obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci, čime postaje izvršno.

Zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništenaj poreskog rešenja (član 86 ZPPPA).

Popis pokretnih stvari i nepokretnosti vrši se u svemu prema članu 89. i 90. ZPPPA.

Prestanak zaloge uređen je članom 91. ZPPPA.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Ako se ukine prvobitno rešenje i donese novo, da li je potrebno ponovo da se pošalje obvezniku? Da li on ima pravo na žalbu na to rešenje?

Rešenjem se odlučuje o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke i u obrazloženju rešenja nalaze se razlozi zbog kojih je organ odstupio od rešenja koja je već doneo. 

Odredbe člana 77. ZPPPA propisuju istovremenost dostavljanja rešenja poreskom obvezniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno drugim registrima, čime postaje izvršno.

Članom 95. stav 6) ZPPPA uređeno je da rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveza, odnosno dana poništenja rešenja.

Sastavni deo rešenja je i uputstvo o pravnom sredstvu. Rok za žalbu je 15 dana od dana prijema poreskog upravnog akta, osim u slučajevima iz člana 77. ZPPPA.

Prema navedenom, sva rešenja se dostavljaju poreskom obvezniku i obveznik ima pravo na žalbu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Nakon prekida postupka prinudne naplate i ponovnog nastavka menjane su cifre na rešenju i slato je NBS rešenje na dalju realizaciju. Sada NBS traži da se pošalje novo rešenje sa obrazloženjem zašto cifre nisu iste, a ne samo njihovu korekciju. Na koji način postupiti?

Prekid postupka prinudne naplate uređen je članom 79. ZPPPA i vrši se donošenjem zaključka kao poreskog upravnog akta.

Kada prestanu razlozi koji su prouzrokovali prekid postupka prinedne naplate obavezno je doneti zaključak kojim se nastavlja postupak prinudne naplate.

Otklanjanje razloga za prekid postupka prinudne naplate ima za posledicu i novi iznos poreskog duga koji bi trebalo naplatiti sa računa klijenta.

To znači da rešenje o prinudnoj naplati sa računa klijenta koje je već dostavljeno na izvršenje NBS, mora da se zameni novim, odnosno da se postojeće rešenje ukine i naloži NBS da se izvrši prinudna naplata za novi iznos poreskog duga.

Može da se desi da nema razloga za prekid postupka koji su navedeni u članu 79. ZPPPA, u kom slučaju se ne donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate (npr. ako obveznik plati deo obaveze a već je poslato rešenje o prinudnoj naplati u NBS), tada je potrebno da se ukine već doneto rešenje (zameni) i donese novo rešenje o prinudnoj naplati na tačan iznos poreskog duga koji će se naplatiti sa računa.

Precrtavanje iznosa na rešenjima koja su već dostavljena na izvršenje NBS ali nije u duhu propisa.  

 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.