Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Ekonomski razvoj

Članom 62. stav 7. Zakona o poljoprivrednom zemljištu,propisano je da u slučaju skidanja useva od poznatog bespravnog korisnika, troškovi postupka skidanja padaju na teret tog lica, dok u slučaju kada se radi o NN licu, troškovi postupka skidanja padaju na teret jedinice JLS. Da li u slučaju kada je poznato lice bez pravnog osnova koristilo zemljište u državnoj svojini, zakonodavac predviđa postojanje troškova JLS ili da ti troškovi ne postoje jer se skidanje useva sprovodi na teret lica koje je to zemljište bez pravnog osnova koristilo?

Član 62. st. 7. Zakona o poljoprivrednom zemljištu glasi: “Skidanje i prodaju useva nadležni organ jedinice lokalne samouprave vrši na teret lica koje koristi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini bez pravnog osnova, a ako se radi o nepoznatom licu na teret jedinice lokalne samouprave. Sredstva ostvarena od prodaje skinutog useva, po odbitku troškova skidanja useva, raspoređuju se u skladu sa članom 71. ovog zakona.”

Jezičko i ciljno tumačenje ovog člana zakona ukazuje na to da je zakonodavac predvideo da u svakom slučaju u kojem se ima primeniti st. 7 čl. 62 zakona prvo se vrši odbijanje troškova skidanja useva. Ova pravna norma se primenjuje u situaciji propisanoj stavom 5. istog člana zakona, odnosno u slučaju bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Zakonodavac u pogledu troškova skidanja useva ne pravi razliku između toga da li se skidanje useva vrši u situaciji u kojoj je uključeno poznato ili NN lice, u oba slučaja se prvo vrši odbitak troškova skidanja useva. Preostali iznos, nakon ovog odbitka, raspoređuje se u skladu sa članom 71. zakona.

Ako pretpostavimo situaciju da poznato lice ne želi uopšte da ukloni bespravne useve, a ne želi ni da plati sumu koju zakon predviđa (trostruki iznos), JLS je dužna da ove useve ukloni na teret ovog lica. Ova formulacija “na teret” označava ko će na kraju snositi sav trošak i ona verovatno izaziva zabunu. Sav teret snosi poznato lice koje bespravno koristi zemljište. Dakle, finalno će ove troškove na kraju morati da plati ovo poznato lice, međutim može se desiti da ove troškove treba prethodno da predujmi JLS, tako što će angažovati neko treće lice da ove useve fizički ukloni. Ovi troškovi koji su prethodno nastali i koji su prethodno predujmljeni će na kraju pasti na teret poznatog lica koje je bespravno koristilo zemljište u državnoj svojini i biće refundirani iz cene dobijene za skinute useve. Iz tog razloga se u svakom slučaju prvo vrši odbitak troškova skidanja useva, a ostatak se uplaćuje kako zakon predviđa.

Kada se radi o NN licu potpuno je ista situacija samo što se ovde ne zna ko je počinilac pa samim tim teret čitavog postupka snosi JLS, međutim i ovde nastali troškovi skidanja useva moraju da budu refundirani. Da nije tako, JLS bi bila oštećena za ovaj iznos jer je ona predujmila ono što je stvarni trošak ovog postupka skidanja i prodaje useva.

Ekonomski razvoj

Prvi put ove godine u program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja opština uvodi meru direktnih plaćanja - regres za reproduktivni materijal. Ukoliko se raspišu dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra: 100.1.1 regres za reproduktivni materijal) a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra: 101 investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), da li jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i da dobije novčana sredstva po oba osnova?

Ukoliko JLS raspiše dva odvojena javna poziva, za svaku meru posebno, isto gazdinstvo može da konkuriše na oba javna poziva i na taj način ostvari pravo na novčana sredstva po oba javna poziva. Znači, ne postoji smetnja da jedno isto gazdinstvo može da konkuriše na dva odvojena javna poziva, jedan za meru direktnih plaćanja (šifra 100.1.1), a drugi za meru ruralnog razvoja (šifra 101). Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju (”Sl. glasnik 10/13, 142/14, 103/15 i 101/16) ne zabranjuje ni na koji način prijavu na više raspisanih javnih konkursa, a Pravilnik o obrascu i sadržini podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja i obrascu izveštaja o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (”Sl. glasnik” br. 24/15, 111/15 itd.) u svom šifrarniku predviđa različite šifre za ove mere, što će reći da se radi o različitim merama i da ne postoji formalna smetnja da se izvrši prijava na više različitih konkursa ukoliko oni budu raspisani.

Isto gazdinstvo ne može da dobije sredstva za istu investiciju iz grada /opštine, republike ili nekih drugih donatora.

Sam program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja vezuje se za Zakon o podsticajima u poljoprivredi, u Programu podrške se navodi opis svake mere (obrazloženje, ciljevi, korisnici, održivost, opšti I specifični kriterijumi…), a javnim pozivom/konkursom JLS propisuje uslove konkurisanja gde treba da navede da korisnik sredstava za iste namene ne može da dobije podsticaje po nekom drugom osnovu ili iz nekih drugih donacija (recimo za sejalicu da dobije 50% povrata od opštine i 65% povrata od republike, čime bi korisnik i zaradio na samoj mašini).

U sklopu prijave, podnosilac zahteva treba, između ostalog, da potpiše izjavu da pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću izjavljuje da nije za iste namene/istu investiciju dobio podsticaje po nekom drugom osnovu.

Jedino za šta može koristiti sredstva jesu subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede koji se odnose na kupovinu mašine/opreme koja je predmet zahteva. Tu se radi o uzimanju poljoprivrednih kredita sa kamatom koju subvencioniše država.

Kod opštih uslova u konkursu/javnom pozivu treba da stoji: "za investiciju za koju podnosi zahtev ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu (subvencije, podsticaji, donacije), odnosno ako ista investicija nije predmet drugog postupka za korišćenje podsticaja (iz drugih budžetskih korisnika), osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima".

Ekonomski razvoj

U okviru kog programa, programske aktivnosti i ekonomske klasifikacije u budžetu opštine treba planirati rashode za javnu nabavku konsultantskih usluga za izradu planskog dokumenta - Plana razvoja opštine?

U skladu sa članom 9. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 30/2018), Plan razvoja jedinice lokalne samouprave jeste dugoročni dokument razvojnog planiranja, koji za period od najmanje sedam godina usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, na predlog nadležnog izvršnog organa jedinice lokalne samouprave. Plan razvoja sadrži pregled i analizu postojećeg stanja, viziju odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom jedinice lokalne samouprave. Takođe, nadležnosti JLS za donošenje planskih dokumenata određene su i Zakonom o lokalnoj samoupravi, itd.

Obzirom da se plan razvoja jedinice lokalne samouprave odnosi na planiranje svih segmenata za koje je nadležna lokalna samouprava, mišljenja smo da je rashode za javnu nabavku konsultantskih usluga za izradu planskog dokumenta - plana razvoja opštine, potrebno planirati u okviru PROGRAMA 15 - Opšte usluge lokalne samouprave, pri čemu bi se izrada ovog planskog dokumenta mogla uvesti kao novi (npr. jednogodišnji) projekat u okviru ovog programa 15, jer se radi o fokusiranoj intervenciji oročenog trajanja. Osim ovog pristupa (budžetiranjem kroz zaseban projekat), po opredeljenju JLS moguće je (i takođe ispravno) rashode za ove usluge budžetirati u okviru Programske aktivnosti 0602-0001  Funkcionisanje lokalne samouprave i gradskih opština. Kada je reč o ostalim klasifikacijama, smatramo da je ispravno primeniti  funkcionalnu klasifikaciju 132, i ekonomsku klasifikaciju 424900 – Ostale specijalizovane usluge.

Klasa 132 - Opšte usluge planiranja i statistike (KU) obuhvata administraciju i poslove opštih ekonomskih i socijalnih usluga planiranja i opštih statističkih usluga, uključujući formulisanje, koordinaciju i praćenje opštih ekonomskih i socijalnih planova i programa i opštih statističkih planova i programa. Sintetički konto 424900 - Ostale specijalizovane usluge, sadrži analitički konto na kojem se knjiže ostale specijalizovane usluge.

Ekonomski razvoj

Ukoliko opština ne pripada nijednoj kategoriji turističkog mesta (nije kategorizovana), da li se po važećoj Uredbi boravišna taksa naplaćuje po ceni od 1300 din, koja važi za IV kategoriju turističkog mesta ili po ceni od 1000 dinara koja važi za ugostiteljski objekat koji se ne nalazi u granicama turističkog mesta? Prema članu 73. stav 2. Zakona o ugostiteljstvu ("Sl. glasnik RS", br. 17/2019) stoji da ako se objekat za smeštaj ne nalazi na teritoriji turističkog mesta, JLS utvrdiće visinu boravišne takse za najnižu kategoriju turističkog mesta.

Zakonom o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS“ broj 17/19) propisane su dve vrste utvrđivanja i obaveze plaćanja  boravišne takse.

U slučaju kada uslugu smeštaja pružaju privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici, boravišnu taksu plaća korisnik usluge smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj.

Visinu iznosa boravišne takse utvrđuje jedinica lokalne samouprave  odlukom, u zavisnosti od kategorije turističkog mesta ili u različitoj visini po  delovima opštine, odnosno grada u zavisnosti od izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture, a u rasponu propisanom Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Službeni glasnik RS", br. 44/13 i 132/14).

Ako se objekat za smeštaj ne nalazi na teritoriji turističkog mesta, jedinica lokalne samouprave utvrdiće visinu boravišne takse za najnižu kategoriju turističkog mesta.

Izuzetak od gore pomenutog je, u skladu sa članom 71. Zakona o ugostiteljstvu, kada fizičko lice pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu.

U ovom slučaju je fizičko lice obveznik plaćanja boravišne takse (ne naplaćuje je od korisnika usluge smeštaja).

Boravišnu taksu fizičko lice plaća u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.

Visinu iznosa boravišne takse nadležni organ jedinice lokalne samouprave utvrđuje za svako fizičko lice koje pruža usluge smeštaja u domaćoj radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu u roku od 15 dana od pravosnažnosti rešenja o kategorizaciji, a u skladu sa Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja ("Službeni glasnik RS", br. 47/19 i 51/19).

Prema članu 3. navedene uredbe, visina godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice utvrđuje se tako što se broj individualnih ležaja, odnosno kamp parcela množi sa iznosom boravišne takse po individualnom ležaju, odnosno kamp parceli u zavisnosti od teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, i to za:

  1. I kategorija turističkog mesta – 3.300,00 dinara;
  2. II kategorija turističkog mesta – 2.600,00 dinara;
  3. III kategorija turističkog mesta – 2.000,00 dinara;
  4. IV kategorija turističkog mesta – 1.300,00 dinara.

Ako se ugostiteljski objekat ne nalazi u granicama turističkog mesta, broj individualnih ležaja i kamp parcela se množi sa iznosom od 1.000,00 dinara.

Ekonomski razvoj

Član 85. stav 1. tačka 1) Zakona o ugostiteljstvu propisuje da je ovlašćeni inspektor jedinice lokalne samouprave ovlašćen da: 1) privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti pravnom i fizičkom licu koje ugostiteljsku delatnost obavlja, a nije registrovalo privrednu delatnost u odgovarajući registar. Da li ovlašćeni inspektor postupajući po ovom članu čini krivično delo zloupotrebe službenog položaja zbog određenih članova Zakona o inspekcijskom nadzoru, ili ukoliko ne postupa po njemu da čini zloupotrebu službenog položaja?

U skladu sa članom 85. stav 1. tačka 1) Zakona o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS“ broj 17/19) privremeno zabrani obavljanje ugostiteljske delatnosti pravnom i fizičkom licu koje ugostiteljsku delatnost obavlja, a nije registrovalo privrednu delatnost u odgovarajući registar, skrećemo pažnju na odredbe člana 80. stav 8. istog zakona, kojim je propisano da inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje:

  • obavljanje ugostiteljske delatnosti pružanja usluga smeštaja u kućama, apartmanima, sobama, stanovima i drugim prostorima za koje nije izdato rešenje o kategorizaciji;
  • ispunjenost propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu;
  • ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta, koji se odnose na odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 1. ovog zakona);
  • ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 2. ovog zakona);
  • ispunjenost propisanih tehničkih i drugih uslova u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 3. ovog zakona);
  • boravišne takse (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.);
  • ispunjenost uslova i rokova usaglašenosti ugostiteljskih objekata sa aktom iz člana 77. ovog zakona;
  • isticanje i pridržavanje propisanog radnog vremena u ugostiteljskom objektu.

Ovlašćeni inspektori jedinica lokalne samouprave imaju prava, dužnosti i ovlašćenja turističkog inspektora utvrđena ovim zakonom koja se odnose na njihovu oblast inspekcijskog nadzora.

Iz napred navedenog, zaključuje se da ovlašćeni inspektori jedinica lokalne samouprave imaju pravo i dužnost da u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 1) privremeno zabrane obavljanje delatnosti samo u okviru poverenih poslova, u vrstama objekta soba, apartman, kuća, hostel, a ne u svim vrstama ugostiteljskih objekata.

Napred navedeno ne isključuje obavezu inspektora jedinica lokalne samouprave da u objektima za koje nisu nadležni, a utvrdili su da isti nisu registrovani u skladu sa zakonom, sačine zapisnik i proslede ga republičkoj turističkoj inspekciji.