Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Komunalne delatnosti i energetika

U pitanju je isticanje firme na izdvojenom mestu poslovanja. Zakonom o privrednim društvima (''Sl.glasnik RS''mbr.36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019), članom 87. stav 5. regulisano je da "Preduzetnik je dužan da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i na svakom izdvojenom mestu poslovanja, osim u slučaju iz stava 4. ovog člana", međutim kad se radi o poslovnom imenu privrednog društva, članom 22. i 23. istog Zakona propisano je šta je obavezno da poslovno ime sadrži, a ne i obaveza privrednog društva da istakne svoje poslovno ime u svom sedištu, kao i na svakom izdvojenom mestu poslovanja, kao što je u slučaju kod preduzetnika. Da li može lokalna samouprava, preko svojih inspekcija, da pokrene postupak isticanja poslovnog imena od strane Telekoma Srbije ad Beograd na svom izdvojenom mestu poslovanja? Kakve su nadležnosti komunalnog inspektora u ovakvom slučaju (ako ih ima, po kom zakonu ih ima)?

Na osnovu člana 46. Zakona o trgovini (“Sl. glasnik RS”, br. 52/19), komunalni inspektor jedinice lokalne samouprave vrši, kao poveren posao, nadzor nad isticanjem poslovnog imena i drugih podataka saglasno članu 32. tog zakona.

Vidno isticanje poslovnog imena, matičnog broja i adrese sedišta na prodajnom mestu jeste obaveza trgovca i pružaoca usluge i, pre svega, poseban uslov za obavljanje trgovine na malo i pružanje usluga potrošačima.

Prodajno mesto čini prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje trgovine, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, opremljen na propisan način, koji je namenjen za obavljanje trgovine.

Prema tome, ako privredni subjekt na izdvojenom mestu obavlja delatnost koja nije trgovina na malo, komunalni inspektor nije ovlašćen da nalaže inspekcijske mere u cilju isticanja poslovnog imena na takvom objektu.

Komunalne delatnosti i energetika

Polazeći od obaveza javnog preduzeća da u skladu sa članom 22. Zakona o javnim preduzećima dostavlja, nadzorni odbor: „3) usvaja izveštaj o stepenu realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja; 4) usvaja tromesečni izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti; b) praćenje realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja. Član 63. propisuje da je javno preduzeće čiji je osnivač RS dužno da ministarstvu dostavlja tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja. Javno preduzeće čiji je osnivač AP ili JLS izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja nadležnom organu AP, odnosno JLS. Na osnovu izveštaja iz člana 63. stav 2. ovog zakona, nadležni organ AP i JLS sačinjava i dostavlja ministarstvu informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti. Pored informacije iz stava 2. ovog člana, nadležni organ AP i JLS jednom godišnje dostavlja ministarstvu analizu poslovanja javnih preduzeća, sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća. Analiza se dostavlja u roku od 60 dana od završetka kalendarske godine. U skladu sa iznetim, na koji način se postupa po svakom od ovih izveštaja koje dostavlja komunalno preduzeće: kroz preciziranje nadležnog organa da li je to u svim slučajevima Skupština grada ili Gradsko veće shodno članu 46. stav 1. tačke 5a i 5b? Kakve su obaveze nadležnog Odeljenja gradske uprave za komunalne poslove (da li je to priprema Informacije o stepenu usklađenosti i da li se Informacija dostavlja Ministarstvu privrede tromesečno ili na kraju godine)? Da li se svi dokumenti na skupštini obrađuju tromesečno? Da li se Analiza priprema godišnje, uvek ili samo ako ima mera za otklanjanje nepravilnosti u poslovanju? Da li je donosi Gradsko veće ili Skupština grada i dostavlja Ministarstvu privrede?

Što se tiče pitanja u vezi sa nadležnim organom, mišljenja smo da to prevashodno zavisi od načina na koji su definisane nadležnosti organa statutom ili drugim aktom. Važno je istaći da je Zakon o lokalnoj samoupravi definisao skupštinu grada/opštine kao nadležni organ za davanje saglasnosti na program poslovanja (i nadzor nad radom JP), odnosno gradsko/opštinsko veće kao nadležni organ za podnošenje tromesečnih izveštaja o radu JP, odnosno, praćenje realizacije programa poslovanja. 

Kada je reč o praćenju realizacije programa poslovanja možemo konstatovati da je uobičajena praksa da kvartalni izveštaj priprema JKP i dostavlja ga veću kao organu nadležnom za praćenje realizacije programa poslovanja, da bi dalje nadležna organizaciona jedinica u upravi (po pravilu Odeljenje za komunalne poslove) pripremila informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti, koje veće potom prosleđuje skupštini. U praksi najčešće skupština dalje prosleđuje ministarstvu informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti ali smatram da to može da prosledi i drugi organ obzirom da je nadležnom ministarstvu najvažnije da dobije podatke u određenoj formi i prema uputstvu koje je zvanično objavljeno.

Dakle, Informacija o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti se radi kvartalno i šalje skupštini i ministarstvu, dok Analiza poslovanja javnih preduzeća, sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća se radi jednom godišnje i ona predstavlja faktički godišnji izveštaj sastavljen od kvartalnih izveštaja (informacija). Takođe, ukoliko je došlo do poremećaja u poslovanju javnog preduzeća, konkretni razlozi za nastanak poremećaja se moraju navesti u Analizi (npr. osnovni razlozi gubitka, itd.).

Komunalne delatnosti i energetika

Da li prilikom donošenja opštinskih Odluka o komunalnim delatnostima pored zakona kao osnova za donošenje istih u pravnom osnovu treba da stoji i odredba uredbe koja se odnosi na tu materiju (donete su odluke o komunalnim delatnostima koje sadrže i odredbe uredbe koja reguliše komunalnu delatnost, ali nije sadržana u pravnom osnovu)?

Po pravilu Preambula treba da sadrži pravni osnov za donošenje propisa, naziv organa koji propis donosi i datum održavanja sednice na kojoj je propis donet. Ona najpre sadrži materijalno pravni osnov tj. odredbu višeg propisa koji sadrži uređivanje određene materije, a zatim formalni pravni osnov za donošenje propisa odnosno propis koji određuje nadležnost organa za donošenje konkretnog propisa. Ukoliko se navodi više propisa, oni se navode prema pravnoj snazi, dakle najpre odredbe zakona, a zatim statuta.

U konkretnom slučaju, treba navesti prvo odredbu Zakona o komunalnim delatnostima, zatim Zakona o lokalnoj samoupravi i na kraju odredbu Statuta.

Mišljenja smo da odredbe Uredbe ne treba navoditi u Preambuli. Odredbe Uredbe se stavljaju u Preambulu samo ako ima neko bliže ovlašćenje za propisivanje, dok je u svim drugim slučajevima suvišno. 

Komunalne delatnosti i energetika

Kako odlučiti po zahtevu stranke kada opštinska Odluka nije usklađena sa Zakonom i Pravilnikom ministra donet na osnovu tog zakona? Koji propis primeniti?

Kada je reč o usaglašenosti lokalnih opštih pravnih akata iz izvornog delokruga, zbog samog pojma lokalne samouprave, neusaglašenost sa zakonom ne dovodi automatski do derogiranja opšteg pravnog akta JLS. Neusaglašenost takve odluke sa zakonom i podzakonskim aktom, stvara obavezu JLS za njenim usklađivanjem sa zakonskim i podzakonskim propisima. Imajući u vidu da je postupajući organ je u obavezi da primeni lokalni propis koji je na snazi, potrebno je u najkraćem roku inicirati postupak za usklađivanje lokalnog akta sa zakonom, kako ne bi došlo do povrede nekog prava stranke u postupku.

Ukoliko je pojedinačni akt, kojim se odlučuje o nekom pravu stranke, dakle, rešenje ili zaključak, donet na osnovu neusklađenog opsteg akta JLS, on može biti predmet ocene zakonitosti kroz ustavnu žalbu, kao što i sam lokalni propis može biti predmet normativne kontrole Ustavnog suda tj. postupka ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti opšteg akta JLS, koji može inicirati fizičko ili pravno lice.

Komunalne delatnosti i energetika

U pitanju je obveznik lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, po osnovu prometa većem od 50 000 000,00 dinara koja radi od 2014. godine, a do ove godine nije zaduživan ovom obavezom. Na zahtev LS, obveznik je nadležnom Odseku podneo prijave za utvrđivanje lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, za poslednjih 5 godina, počev od 2015. godine. Doneto je rešenje o retroaktivnom utvrđivanju zaduženja za navedene godine, ali je sporno zaduženje za 2015. godinu, iz razloga što navedeni obveznik u 2014.godini nije imao ostvaren prihod veći od 50 000 000,00 dinara a i registrovan je krajem 2014. godine, ali je zato počev od 2015.godine, ostvarivao veći prihod. Da li obveznik može biti zadužen za lokalnu komunalnu taksu za 2015. godinu, u kojoj je imao prihod veći od 50 000 000,00 dinara, s tim da mu je prihod u prethodnoj 2014. godini, bio u manjem iznosu od 50 000 000,00 dinara?

Zakonom o finansiranju lokalne samouprave propisano je u članu 15a. da preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), a imaju godišnji prihod do 50.000.000,00 dinara, ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).

Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja imaju godišnji prihod preko 50.000.000,00 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade.

Članom 6. Zakona o računovodstvu propisano je da se pravna lica, u smislu ovog zakona, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i prosečne vrednosti poslovne imovine utvrđenih na dan sastavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja u poslovnoj godini.

Razvrstavanje u skladu sa propisanim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu. Novoosnovana pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrđeni podaci koriste se za tu i narednu poslovnu godinu.

S obzirom da se za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu koriste podaci o razvrstavanju iz finansijskog izveštaja za 2014. godinu, smatramo da bi se i podaci o ostvarenom prihodu morali posmatrati tako da se koriste podaci iz 2014. godine.

Korišćenje podataka o ostavrenom prihodu iz 2015. godine za utvrđivanje firmarine za 2015. godinu, značilo bi da se nijednom obvezniku obaveza po osnovu firmarine ne bi mogla utvrditi u toku 2015 godine, već tek nakon usvajanja finansijskog izveštaja (sredinom 2016. godine).

Prema tome, nema osnova da se ovom obvezniku utvrdi firmarina za 2015. godinu samo zbog toga što se utvrđivanje takse vrši retroaktivno, a postoje saznanja o prihodu za 2015. godinu, koji je korišćen i kao osnov za utvrđivanje firmarine za 2016. godinu.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.