Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Ako u planu javnih nabavki za 2020. godinu stoji: Rekonstrukcija trotoara i platoa u određenoj JLS/procenjena vrednost XX miliona – otvoreni postupak, da li može da se obriše i dodaju dve partije na istom kontu: 1) Rekonstrukcija trotoara i platoa, 1. Faza/procenjena vrednost XX miliona, javna nabavka male vrednosti; 2) Rekonstrukcija pešačke staze i platoa u tvrđavi /procenjena vrednost XX miliona – javna nabavka male vrednosti (član 64. ZJN)?

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015, u daljem tekstu: Zakon), propisano je:

- u članu 39. stav 1. da je javna nabavka male vrednosti, u smislu ovog zakona, nabavka čija procenjena vrednost nije veća od 5.000.000 dinara, pri čemu ni ukupna procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou nije veća od 5.000.000 dinara

- u članu 64. stav 4. da naručilac ne može određivati procenjenu vrednost javne nabavke, niti može deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja primene ovog zakona ili pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke, dok je istovrsna javna nabavka ona nabavka koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune;

- u članu 68. st. 2. i 3. da procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period za koji se zaključuje ugovor, dok naručioci ne mogu primenjivati postupak javne nabavke male vrednosti, odnosno izbeći primenu ovog zakona, za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija veći od iznosa iz člana 39. stav 1. ovog zakona;

- u članu 51. da Plan javnih nabavki sadrži, između ostalog, podatak o vrsti postupka javne nabavke. 

U konkretnom slučaju, izmena Plana javnih nabavki podrazmevala bi da se obe faze ove istovrsne javne nabavke sprovedu u 2020. godini, ali kroz dva postupka javne nabavke male vrednosti.

Odredbama Zakona nije zabranjeno deljenje jedne javne nabavke na način da se sprovede u dva postupka javne nabavke ukoliko je to opravdano objektivnim okolnostima (kako se ne bi postupilo protivno načelu efikasnosti), s tim da je naručilac dužan da oba postupka sprovede uzimajući u obzir zbirnu procenjenu vrednost oba postupka javne nabavke. U protivnom bi naručilac povredio odredbu člana 64. stav 4. Zakona, u skladu sa kojom ne može deliti istovrsnu javnu nabavku na više nabavki s namerom izbegavanja pravila određivanja vrste postupka u odnosu na procenjenu vrednost javne nabavke (umesto dva otvorena postupka, sprovode se dva postupka javne nabavke male vrednosti), ali i odredbu člana 39. stav 1. Zakona jer bi sproveo postupak javne nabavke male vrednosti iako je procenjena vrednost istovrsnih nabavki na godišnjem nivou veća od 5.000.000 dinara.

Dalje, mišljenja smo da nije protivno propisima planirati i sprovesti dva postupka javne nabavke sa istog konta finansijskog plana, ali bi se na način predložen u pitanju postupilo i protivno prethodno navedenim odredbama člana 68. Zakona, jer procenjena vrednost javne nabavke oblikovane po partijama uključuje procenjenu vrednost svih partija, te naručioci ne mogu primenjivati postupak javne nabavke male vrednosti, ako je zbir vrednosti svih partija veći od 5.000.000 dinara, bez PDV-a.   

Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da bi naručilac bio dužan da predložene radove na rekonstrukciji trotoara (pešačke staze) i platoa realizuje u otvorenom, odnosno otvorenim postupcima javnih nabavki, koji može biti podeljen po partijama.  

Lokalne finansije i javna svojina

Da li LPA ima pravo da u skladu sa čl. 45. ZPPPA zahteva od upravnika stambenih zajednica da pruže sve raspoložive informacije u vezi vlasnika stanova - imaoca prava svojine, neophodne poreskom organu za utvrđivanje poreske obaveze?

Stambenu zajednicu prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, čine svi vlasnici posebnih delova stambene, odnosno stambeno-poslovne zgrade. Stambena zajednica ima status pravnog lica i upisuje se u Registar stambenih zajednica. Stambena zajednica ima matični broj, PIB i tekući račun.

Registar stambenih zajednica vodi jedinica lokalne samouprave. Sadržina Registra propisana je članom 20. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada.

Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA), članom 45. uređeno je davanje informacija Poreskoj upravi od strane poreskog obveznika i drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da, u razumnom roku, pruže raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave.

Takođe, članom 159b. ZPPPA propisano je da su državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javna preduzeća i pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja - dužni da na zahtev organa jedinice lokalne samouprave, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti, a koji su od značaja za utvrđivanje, kontrolu i naplatu izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave na koje se primenjuje ovaj zakon.

Prema navedenom, smatramo da LPA ima pravo da se obrati organizacionom delu jedinice lokalne samouprave koji vodi Registar stambenih zajednica, za dostavljanje raspoloživih podataka koji su potrebni za utvrđivanje obaveze po osnovu izvornih javnih prihoda.

Lokalne finansije i javna svojina

Šta je potrebno od dokumentacije da bi to bilo ispravno za knjiženje i uvođenje u osnovna sredstva, i da bi mogla da se obračunava amortizacija?

Finansijska dokumentacija, odnosno prijem računa i plaćanje istog, nije osnov za knjigovodsveno preknjižavanje sa konta „u pripremi“ na konta „u upotrebi“.

Poželjno je da direktni budžetski korisnik – nosilac investicionog ulaganja, dostavi odeljenju nadležnom za poslove finansija, akt (odluka, zahtev, nalog) sa potrebnom dokumentacijom, za knjigovodstveno evidentiranje, odnosno za prenos sredstava iz pripreme u osnovno sredstvo u upotrebi. Istovremeno, potrebno je odrediti i lice koje isto duži tj. koje je odgovorno za to sredstvo.

Najstrožije posmatrano, knjiženje u osnovna sredstva se vrši tek kada se dobije upotrebna dozvola, odnosno “preknjižavanju” treba da prethodi dobijanje upotrebne dozvole. Do tada, svi troškovi u vezi sa izgradnjom i stavljanjem u funkciju (dobijanje građevinske dozvole, izgradnja, dobijanje upotrebne dozvole) - se knjiže i dodaju u investicionu vrednost po kojoj se osnovno sredstvo, prebacuje u evidenciju osnovnih sredstava.

U praksi u Srbiji, veliki je broj situacija u kojima je objekat fakticki u upotrebi bez upotrebne dozvole, a da je pri tome na takvom objektu već nastala potreba za dodatnim investicionim ulaganjem i sl. Prema nalazima Državne revizorske institucije (DRI) kod pojedinih lokalnih samouprava, može se zaključiti da se naglasak stavlja na faktičko stanje, bez posebnog osvrta na postojanje upotrebne dozvole, te DRI ukazuje da je nepravilno da se u statusu “u pripemi” vode objekti koji su faktički “u upotrebi”, odnosno bi da takve objekte trebalo prebaciti na konta “u upotrebi”.

Ne zanemarujući prethodno izneti stav da je najpravilnije da se knjiženje u osnovna sredstva vrši po dobijanju upotrebne dozvole, ukazujemo da bi manje rigidan pristup mogao da podrazumeva sledeće:

  • U slučaju da je reč o putu koji je izgrađen u periodu pre uvođenja elektronske objedinjene procedure (pre 1.1.2016 godine u skladu sa Zakonom o planiranju I izgradnji) kao osnov za preknjižavanje u osnovna sredstva u upotrebi bi se mogli tretirati (kumulativn): okončana situacija, izjava nadzornog organa da je završena izgradnja objekta i Rešenje o građevinskoj dozvoli;
  • Ako se radi o putu koji je građen posle 1.1.2016. godine (kada je uvedena elektronska objedinjena procedura) - novoizgrađeni objekat bi se uvodio u poslovne knjige na osnovu (kumulativno): Rešenja o upotrebnoj dozvoli (na osnovu koje se inače vrši upis prava svojine na objektu u Katastru nepokretnosti), okončane situacije i izjave/obaveštenja nadzornog organa da je završena izgradnja građevinskog objekta.

Ovom prilikom ukazujemo i na sledeće: ukoliko u poslovnim knjigama postoje brojne nepokretnosti koje se neopravdano dugo vode kao sredstva „u pripremi“, potrebno je da popisna komisija utvrdi status tih nepokretnosti (stepen dovršenosti, da li stepen dovršenosti investicija odgovara stepenu dovršenosti po privremenim obračunskim situacijama, da li je investitor, a zatim nadzor, pravilno overio obračunske situacije, da li su plaćanja po ovim obračunima pravilno izvršena i sl.) i mere za rešavanje statusa ovih nepokretnosti.

Pojedine LS se postavljaju tako da osnovna sredstva iz pripreme - „prevode“ u osnovna sredstva u upotrebi upravo na osnovu godišnjeg popisa imovine i obaveza.

Godišnji popis imovine i obaveza regulisani su Zakonom o računovodstvu („Sl. glasnik RS”, br. 62/13, 30/18 i 73/19), Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa imovine i obaveza korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. glasnik RS”, br. 33/15 i 101/18). Prilikom popisa, potrebno je da budžetski korisnici isti vrše i u skladu sa Uredbom o evidenciji nepokretnosti (Sl. glasnik RS, br. 70/14,19/15, 83/15 i 13/17).

Cilj popisa je usklađivanje knjigovodstvenog i stvarnog stanja, odnosno svođenje stanja u knjigama na stvarno stanje. Postupak koji se praktikuje je sledeći:

  • Obrazuje se posebna komisija za popis investicija sa zadatkom da izvrši popis investicija u toku, završenih investicija, neopravdanih avansa kao i eventualno obustavljenih investicija, nefinansijske imovine u pripremi kao i avansi za nefinansijsku imovinu;
  • Pre početka popisa komisiji mogu da se daju popisne liste preuzete iz pomoćnih knjiga osnovnih sredstava o nazivu objekta (investicije), vrsti objekta, lokaciji, godini početka izgradnje i sl.;
  • Rad popisne komisije obuhvata utvrđivanje stvarnih količina imovine koja se popisuje. U popisne liste unose se podaci po objektima i komisija treba da proveri da li stepen dovršenosti iskazan i isplaćen po privremenim odnosno okončanim situacijama, odgovara stvarnom stepenu dovršenosti kao i da li su isplate ispravno izvršene. Ukoliko je neki objekat dovršen i stavljen u upotrebu, komisija evindentira da je objekat završen i stavljen u upotrebu;
  • Po izvršenom popisu, popisna komisija sačinjava izveštaj o izvršenom popisu, koji obavezno sadrži: stvarno i knjigovodstveno stanje; razlike između stvarnog stanja utvrđenog popisom i knjigovodstvenog stanja; predlog načina rešavanja utvrđenih razlika, kao i druge primedbe i predloge popisne komisije u vezi sa popisom uključujući i predlog za stavljanje u upotrebu osnovnih sredstava koji su se vodili na kontima osnovnih sredstava u pripremi, uz koji se prilaže popisna lista (u kojoj je evidentiran stepen završenosti za svaki objekat pojedinačno i da li je isti stavljen u upotrebu) kao i dokumentacija koja je služila za sastavljanje popisne liste;
  • Nadležni organ kod korisnika budžetskih sredstava razmatra izveštaj o izvršenom popisu i donosi Odluku o usvajanju izveštaja o popisu imovine i obaveza;
  • Izveštaj o izvršenom popisu i Odluka o usvajanju izveštaja o popisu imovine i obaveza dostavlja se računovodstvenoj službi na knjiženje, radi usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem.
Lokalne finansije i javna svojina

Da li stranka - privredno društvo DOO koje je pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom društvenog kapitala metodom javne aukcije 2003. godine, od Agencije za privatizaciju, ima pravo na konverziju prava korišćenja na tom zemljištu bez naknade, pred nadležnom RGZ, a imajući u vidu Zakon i izmene Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskoom zemljištu uz naknadu?

Obzirom da je privredno društvo pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom putem javne aukcije društvenog kapitala i to 2003. godine od Agencije za privatizaciju, dakle pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (Zakon stupio na snagu 11.09.2009.godine), mišljenja smo da ima mesta primeni člana 6. stav 2. tačka 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, odnosno da se konverzija sprovodi prema odredbama člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji pred nadležnim katastrom.

U konkretnom slučaju, ako je prvostepenom organu podnet zahtev za konverziju uz naknadu isti bi trebalo zahtev da odbije sa obrazloženjem da se ne radi o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.

Po pravosnažnosti rešenja o odbijanju zahteva podnosilac može da se obrati nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti i ostvari pravo na konverziju bez naknade.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li zahtev za promenu tromesečne kvote odobrava Odeljenje za finansije i budžet, odnosno da li treba zahtev da ide na Opštinsko veće i veće da donese rešenje ili neki drugi interni akt?

Članom 101. stav 1. tačka 1) podtačka (2) Zakona o budžetskom sistemu, definisano je da trezor lokalne vlasti obavlja finansijsko planiranje, koje obuhvata definisanje tromesečnih i mesečnih kvota preuzetih obaveza i plaćanja. Shodno tome, zahtev za promenu tromesečne kvote potrebno je uputiti Odeljenju za finansije-lokalnom trezoru, koje će razmotriti opravdanost zahteva i obavestiti budžetskog korisnika da li mu je zahtev odobren i iznos novoodobrene kvote. Obzirom da trezor dostavlja korisnicima iznos odobrenih kvota u vidu obaveštenja ili na propisanom obrascu ukoliko je lokalna samouprava uvela procedure za odobravanje kvota, mišljenja smo da nije potrebno donositi posebno rešenje.