Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, kao jedna od vrsti naknade, predviđena je i naknada za korišćenje javnih površina (član 236. stav 1. tačka 2)): „naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave“. Takođe, zakonom je određeno i šta se podrazumeva pod "javnom površinom", koje su to naknade za korišćenje javnih dobara. U kom slučaju treba naplatiti naknadu po članu 236. zakona, a u kom slučaju po članu 191. zakona, s obzirom na to da se i u jednom i u drugom slučaju govori o ulicama i putevima, kao i da se i jedan i drugi odnose na oglašavanje odnosno reklame?

Zakonom su propisane dve vrste naknada:

  1. naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
  2. naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje pored javnog puta, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač javnog puta

Prva naknada se plaća za korišćenje javne površine, po izdatoj dozvoli nadležnog organa JLS i nju naplaćuje LPA.

Druga naknada se plaća za postavljanje reklamnih panoa pored javnog puta i tu naknadu utvrđuje ugovorom i naplaćuje upravljač javnog puta (za državne puteve), a za opštinske puteve utvrđuje JLS prilikom zaključivanja ugovora sa obveznikom naknade po okončanom javnom konkursu, odnosno ugovora o javno-privatnom partnerstvu.

Znači, naknada po rešenju LPA se plaća kada je u skladu sa posebnom odlukom kojom je regulisano korišćenje javnih površina na teritoriji JLS (uključujući i puteve kao javnu površinu), izdata dozvola nadležnog organa za korišćenje javne površine za ove namene. Ova dozvola se dostavlja LPA koja po njoj vrši utvrđivanje i naplatu naknade.

Druga naknada, za postavljanje reklamne table pored opštinskog puta se plaća po sprovedenom javnom konkursu ili kroz realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, a na osnovu plana za postavljanje sredstava za oglašavanje na ulicama i opštinskim putevima. Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje javnog konkursa odnosno za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, uključujući i način određivanja naknade za postavljanje reklamnih tabli pored opštinskog puta, moraju biti uređeni posebnom odlukom JLS.

Navedene dve naknade nisu međusobno povezane niti uslovljavaju jedna drugu. Svaka od njih je uređena na poseban način, pa u tom smislu, u skladu sa Zakonom i aktima JLS treba i postupati.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Ako je rešenje o utvrđivanju poreza primilo maloletno lice, da li je porez utvrđen? Porez je utvrđen 2005. godine i te godine je poštar uručio rešenje maloletnom članu domaćinstva.

Odredbama člana 36. ZPPPA uređeno je dostavljanje u poreskom postupku. U 2005. godini dostavljanje fizičkim licima bilo je propisano na sledeći način: “ako je obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 3).”

Stavom 4. navedenog člana uređeno je i da se akti smatraju dostavljenim i kada lica kojima se dostavlja odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku. Stavom 6. uređeno je da se dostavljanje smatra izvršenim istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u mejl povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem. 

S obzirom da je rešenje o utvrđivanju poreza za 2005. godinu uručeno maloletnom članu domaćinstva, sa stanovišta ZPPPA ne može se smatrati dostavljenim. Bez obzira na odredbe o dostavljanju, skrećemo pažnju na odredbe ZPPPA o zastarelosti.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Po žalbi stranke na rešenje o prinudnoj naplati, drugostepeni organ je u izreci svoga rešenja poništio prvostepeno rešenje i vratio ga na ponovno odlučivanje prvostepenom organu. Da li sada prvostepeni organ treba da obustavi dalju blokadu penzije (koja je u toku po poništenom rešenju, a o kojoj se drugostepeni organ ne izjašnjava u svom rešenju) do donošenja novog rešenja?

ZPPPA odredbama člana 80. uređuje slučajeve u kojima se vrši obustava postupka prinudne naplate. 

Imajući u vidu da je drugostepenim rešenjem poništeno prvostepeno rešenje a sam institut poništavanja rešenja podrazumeva da se uklanjaju sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje prozvodi pravne posledice, potrebno je da se postupak prinudne naplate obustavi.

Takođe, u slučajevima kada drugostepeni organ poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet nadležnom prvostepenom poreskom organu na ponovni postupak, a ponovni postupak prvostepenog organa je u toku (dakle rešenje nije postalo pravosnažno) ne može biti osnov za povraćaj već uplaćenih sredstva u postupku prinudne naplate.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara u članu 278. stav 2. određeno je da odredbe člana 87. Zakona o zaštiti životne sredine kao i akta jedinica lokalne samouprave koja su doneta na osnovu tog člana (Odluka o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine) prestaju da važe 1. marta 2019. godine. Odredbama člana 134. stav 2. zakona određeno je da bliže kriterijume za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnosti) prema količini zagađenja, odnosno stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, kao i iznose naknada za određene aktivnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana u okviru iznosa propisanih u Prilogu 6, Tabela 2. ovog zakona, uslove za oslobađanje od plaćanja naknade ili njeno umanjenje, kao i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine. Članom 136. stav 2. zakona određeno je da visinu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine svojim aktom utvrđuje JLS, na osnovu iznosa propisanih podzakonskim aktom iz člana 134. stav 2. Zakona. Članom 276. zakona određen je način utvrđivanja i naplate za period od 01.01. do 01.03. 2019. godine. S obzirom na to da, je Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine prestala da važi 01.03.2019. godine opština nije u mogućnosti da donese novu Odluku obzirom da još uvek nije donet podzakonski akt iz člana 134. stav 2., a radi se o lokalnom prihodu koji predstavlja značajan prihod u budžetu JLS. Šta treba da preduzme lokalna samouprava, obzirom da je Odluka prestala da važi (prestanak određen zakonom), a novu nije moguće doneti, a sve to može izazvati manji prihod u budžetu JLS, odnosno na koji način će se ova naknada naplaćivati počev od 1. marta 2019. godine?

Akt (odluka) jedinice lokalne samouprave iz člana 136. stav 2. zakona svakako ne može biti doneta dok se ne donese Uredba iz člana 134. stav 2. zakona, kojom će biti uređeni bliži kriterijumi za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. Pri tom, još uvek je nejasno i ne postoji precizan stav Ministarstva finansija, da li jedinica lokalne samouprave treba da donese svoju odluku, kao ni šta bi tom odlukom trebalo da bude uređeno, jer prema dosadašnjim tekstovima predloga Uredbe, ona precizno uređuje osnovicu naknade i ne ostavlja prostor lokalnoj samoupravi da nešto posebno i drugačije uređuje svojom odlukom.

Zakonom je u članu 138. propisano podnošenje prijava za eko naknadu, pri čemu je rok za podnošenje prijave nadležnoj LPA 31. jul 2019. godine, za sve obveznike naknade za obavljanje određene aktivnosti (pravna lica, preduzetnike i fizička lica).

Pored toga, zakonom je propisano da izgled, sadržinu i način dostavljanja prijave bliže uređuje ministar za zaštitu životne sredine. Prema članu 277. stav 1. rok za donošenje ovog akta Ministarstva je 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona (stupio je na snagu 15.12.2018. godine, što znači da je rok 15. mart 2019. godine).

Prema svemu navedenom proizilazi da lokalna samouprava ne može očekivati prihode po osnovu naknade po novom zakonu pre utvrđivanja obaveza, što se ne može desiti pre podnošenja prijava i izdavanja rešenja, a pošto je rok za prijave 31. jul, proizilazi da pre avgusta neće biti značajnijih prihoda po ovom osnovu.

LPA u periodu dok ne stignu nove prijave, može naplaćivati stare dugove i pripremati se da što kvalitetnije administrira novu naknadu, ali sve to tek kada budu poznati tekst Uredbe o kriterijumima i tekst Pravilnika o prijavama.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije i javna svojina

Neophodno je pojašnjenje člana 240. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, a koji se odnosi na način plaćanja naknade za korišćenje javnih površina, a koji glasi: "Obveznik naknade dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja". Na osnovu odobrenja nadležnog Odeljenja obračunata je naknada za korišćenje javne površine za postavljanje pulta za prodaju cveća za 08. mart 2019. godine (1 dan) i u tom slučaju kada je rok dospeća plaćanja ove obaveze? Rešenja su urađena ali još nisu poslata obveznicima naknade s obzirom na to da nije jasno koji je rok za plaćanje iste, a zaduženje treba da se knjiži putem R-naloga jer još nije obezbeđeno donošenje rešenja kroz sistem Institut Mihajlo Pupin.

Način utvrđivanja i plaćanja naknade uređen je odredbama člana 240. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Stav 4. navedenog člana uređuje  rokove za plaćanja i to tako da je "Obveznik naknade dužan da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja”

Shodno tome, obveznik treba da plati naknadu do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Dakle za utvrđenu obavezu za 8. mart 2019. dospeće za plaćanje je do 15.04.2019. godine.

U slučaju da je rešenje o utvrđenoj obavezi doneto i uručeno sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, a prema odobrenju ste bili u obavezi da je utvrdite ranije, obaveza za plaćanje dospeva u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja za sve prethodne mesece za koje je mesečna obaveza već dospela (na primer: ako je za odobrenje za korišćenje javne površine za period 01.01.-30.06.2019. godine rešenje o utvrđenoj obavezi dostavljeno obvezniku 16.05.2019. godine, obaveza za plaćanje dospela je 31.05.2019. godine u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, za januar, februar, mart  i  april. Obaveza za maj dospeva 15. juna, a za jun dospeva 15. jula).  


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.