Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Da li se sindikat smatra društvenom organizacijom u skladu sa članom 80. Zakona o udruženjima?

Osnovne odredbe Zakona o udruženjima (“Sl. glasnik br. 51/09, 99/11-dr. zakoni i 44/18-dr. zakon), u članu 2. stav 1. propisuje da udruženje, u smislu ovog zakona, jeste dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

Stavom 2. istog člana zakona propisano je da se na političke stranke, sindikate, udruženja organizovana radi obavljanja određenih delatnosti u cilju sticanja dobiti, sportske organizacije i udruženja, crkve i verske zajednice, spontana privremena povezivanja više lica i druga udruženja čiji je rad uređen posebnim zakonom, odredbe ovog zakona shodno primenjuju u pitanjima koja nisu uređena tim posebnim zakonom.

Ovde, dakle imamo supsidijarnu primenu Zakona o udruženjima na sindikalne organizacije. Osnivanje sindikata i delatnost sindikalnog organizovanja primarno je regulisano Zakonom o radu.

Što se tiče primene odredaba Zakona o udruženjima na postupke upisa prava svojine ili prava korišćenja jedinice lokalne samouprave, mišljenja smo da ima prostora za primenu člana 80. Zakona o udruženjima i upisa državne svojine sa pravom korišćenja jedinice lokalne samouprave ukoliko je imovina bila u ranijem režimu društvene svojine – nosilac prava korišćenja/korisnik udruženje, društvena organizacija ili drugi oblici povezivanja udruženja (savezi).

Činjenica da se sindikati kao oblici udruživanja osnivaju Zakonom o radu i upisuju u registar sindikata, nije od presudnog uticaja na primenu Zakona o udruženjima u ovom delu, jer se radi o društvenoj organizaciji koja je ranije bila upisana na društvenoj svojini sa pravom korišćenja.

Lokalne finansije i javna svojina

U pitanju su konsultantske usluge za JPP za dva nezavisna projekta, tj. jedan projekat je vezan za JPP-javna rasveta, a drugi projekat bi se odnosio na putnu infrastrukturu. S tim u vezi, da li postoji mogućnost da se svaka nabavka radi nezvisno ili se moraju raditi kao jedna nabavka?

Odredbom člana 29. Zakona o javnim nabavkama je propisano da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora da bude objektivna, zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i mora da bude validna u vreme pokretanja postupka. Takođe, u stavu drugom te odredbe je navedeno da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene Zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Poteškoće u tumačenju izaziva činjenica da Zakon više ne sadrži definiciju istovrsnosti, međutim, odredbe člana 29. Zakona su osnov za pravilno tumačenje odredbe kojom su regulisani pragovi do kojih se Zakon ne primenjuje, kao i ostale odredbe kojima se reguliše pitanje određivanja procenjene vrednosti, kako ne bi došlo do planiranja i pokretanja nabavki na način da se izbegne primena zakona.

Dakle, nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona. Takođe, nije dozvoljena podela predmeta javne nabavke na više nabavki u cilju izbegavanja zakona. Dodatno, naručilac je dužan da predmet javne nabavke odredi na način da isti predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

To znači da se u okviru ove definicije nalazi i pojam istovrsnosti (iako tako nije definisan, odnosno nazvan).

Iako smatramo da je definiciju istovrsnosti trebalo zadržati u Zakonu, pravilno tumačenje odredaba člana 29. stav 2. i 3. Zakona, ali i načela iz Zakona bi bilo da se poznati koncept istovrsnosti zadrži prilikom određivanja predmeta i procenjene vrednosti nabavki, a s tim u vezi, i obaveze sprovođenja postupka javne nabavke za vrednosti iznad pragova.

Dakle, deo odgovora na Vaše pitanje je da generalno istovrsne predmete nabavki, a u konkretnom slučaju konsultantske usluge za JPP jesu istovrsne, treba posmatrati u zbiru na godišnjem nivou, iako Zakon ni u jednoj svojoj odredbi to ne navodi precizno.

Imajte u vidu način planiranja budžeta, koji je po pravilu na godišnjem nivou, pravila o određivanju procenjenih vrednosti kod nabavki dobara, usluga ili radova, a imajući u vidu prethodno navedene odredbe kojima nije dozvoljeno određivanje procenjene vrednosti u cilju izbegavanja primene zakona.

U konkretnom slučaju, u pitanju su dva razdvojena JPP projekta, sa dva različita predmeta.

Ima se pravo da se nabavka konsultantskih usluga za JPP sprovedete kao jedan otvoreni postupak sa dve partije (ako projekti treba da se rade paralelno, u isto vreme) ili da se sprovedu dva razdvojena postupka, ali njihove procenjene vrednosti treba posmatrati na godišnjem nivou, u zbiru. 

U pogledu pitanja, da li isti ponuđač može da pruži konsultantske usluge za oba predmeta JPP, treba dodatno proveriti šta je tačno od konsultantskih usluga  potrebno i da li te usluge možda spadaju u izuzetak predviđen čl. 12.  stav 1. tačka 4) ZJN ili u društvene i druge posebne usluge iz Priloga 7  - Pravne usluge, ako nisu izuzete, u skladu sa članom 12. tačka 4) ovog zakona (npr. konsultantske kuće mogu pružati samo konsultacije, ali ne zastupanje i pravnu pomoć. Pravnu pomoć, zastupanje i konsultacije mogu pružati samo advokati).

Svakako, čak i da je u pitanju neka od ovih kategorija, ima se pravo da se sprovede javna nabavka ako se tako želi.

Lokalne finansije i javna svojina

Uvidom u pojedinu konkursnu dokumentaciju za javnu nabavku usluge lični pratilac detata zapažene su odredbe u modelima ugovora tj. okvirnim sporazumima koje glase: “Zbog kontinuiteta u pružanju socijalne zaštite Naručilac zadržava pravo da produži rok za pružanje predmete usluge do zaključenja novog ugovora odnosno okvirnog sporazuma”. Da li je i pod kojim uslovima moguće predvideti ovakvu odredbu u ugovoru/okvirnom sporazumu za javnu nabavku usluge lični pratilac deteta?

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), u članu 156. stav 1, propisano je da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti, bez obzira na vrednost izmene, ako su izmene bile predviđene u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci na jasan, precizan i nedvosmislen način, a koje mogu da uključe i odredbe o promeni cene ili opcija. 

Stavom 2. ovog člana je pripisano da se obim i priroda eventualnih izmena, kao i uslovi pod kojima mogu da se primene, navode u ugovoru o javnoj nabavci.

Iz navedenih odredaba Zakona proizilazi da naručioci mogu u ugovoru o javnoj nabavci (ili okvirnom sporazumu) predvideti odredbe koje se odnose na eventualne izmene ugovora, ali one moraju biti uređene na jasan, precizan i nedvosmislen način, te se mora urediti obim predviđenih izmena i uslovi kada će se izmene primeniti.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, mišljenja smo da odredba u ugovoru koja je navedena u pitanju ne ispunjava uslove propisane Zakonom, jer nije na jasan, precizan i nedvosmislen način uredila kada će se ugovor o javnoj nabavci produžiti (već je data uopštena formulacija „zbog kontinuiteta u pružanju socijalne zaštite“), te nije uredila obim izmene ugovora (rok za koji se ugovor može produžiti), kao ni uslove pod kojima će se izmena primeniti.

Dodatno ukazujemo da je prilikom ugovaranja mogućnosti produženja ugovora o javnoj nabavci potrebno imati u vidu i odredbe Zakona o budžetskom sistemu, koji u članu 54. stav 6. propisuje da izuzetno od stava 1. ovog člana (obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini), korisnici iz tog stava mogu preuzeti obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, pod uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeđen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budžetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost Ministarstva, lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje će dospevati i biti uključene u finansijski plan za naredne dve godine.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li je potrebno da naslednici dostave uz zahtev za preknjižavanje i original uplatnice koje su išle na ime pokojnika? Naime, kada na kartici obveznika koji je preminuo postoji pretplata, da li se preknjižavanje vrši na naslednike srazmerno naslednom delu? Kako postupiti ako jedan od naslednika ima uplatnicu kao dokaz da je on izvršio tu uplatu?

Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, obaveza po osnovu godišnjeg poreza na imovinu fizičkih lica utvrđuje se naslednicima prema pravosnažnom aktu kojim su oglašeni kao naslednici zaostavštine.

Prilikom prenosa duga naslednicima nakon raspravljene zaostavštine vodi se računa o vrednosti nasleđene imovine svakog pojedinačnog naslednika, jer se dug preminulog lica prenosi na naslednika u vrednosti nasleđene imovine, kao i o tome da li je dug koji je evidentiran na JMBG preminulog lica zastario.

Preporuka je da se pre prenosa duga sa umrlog lica na naslednika, naslednik pozove u postupak, kako bi se usaglasilo stanje duga za koji se vrši prenos, jer se može desiti da postoje činjenice I dokazi s kojima LPA ne raspolaže.

Uzimajući u obzir da je postupanje u “dobroj veri” jedno od načela poreskog postupka, smatramo da treba pre svega proveriti do kada je izvršeno plaćanje obaveza na JMBG preminulog lica i sa tom godinom, eventualno, zatvoriti zaduženje na umrlo lice. Od sledeće godine se zadužuju naslednici. Ako nije bilo plaćanja i postoji dug, tada se zaduženje na umrlo lice zatvara danom smrti i zadužuju se naslednici.

Pretplata poreza koja je evidentirana na računu preminulog lica, ako nije bila predmet ostavinske rasprave, ne može se prenositi naslednicima. Ako je pretplata bila predmet ostavinske rasprave o njoj je odlučeno aktom kojim su oglašeni naslednici zaostavštine pa u tom smislu se i postupa.

U konkretnom slučaju, smatramo da naslednici treba da dostave uz zahtev i uplatnice kojima su  izvršene uplate poreza na imovinu na ime umrlog lica, u smislu utvrđivanja činjenica ko je od naslednika i u kom iznosu izvršio uplatu.

O pravu na povraćaj i preknjižavanje odlučuje se u svemu prema čl.10. i čl.114a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Lokalne finansije i javna svojina

Radi se o pokretanju nabavki koje su navedene u Prilogu 7. Zakona o javnim nabavkama (društvene i druge posebne usluge), tj. na usluge restorana i keteringa. Da li je procedura i ako su izuzete od primene Zakona - ponuda, ugovor ili narudžbenice...?

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 27. stav 1. tačka 2), propisano je da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. ovog zakona čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.

Članom 75. stav 1. Zakona propisano je da su društvene i druge posebne usluge navedene u Prilogu 7. ovog zakona. U Prilogu 7 su obuhvaćene i usluge restorana, sa određenim šiframa iz Opšteg rečnika nabavki (Usluge restorana i usluge posluživanja hranom, Usluge pripremanja obroka, Usluge dostavljanja obroka). 

Članom 27. stav 2. Zakona propisano da se u slučaju iz stava 1. ovog člana primenjuju se načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je članom 49. stav 2. Zakona propisana obaveza za naručioce da posebnim aktom bliže urede, između ostalog, i način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje, kao i nabavki društvenih i drugih posebnih usluga.

Imajući u vidu navedeno, ukoliko je procenjena vrednost nabavke „istovrsnih“ društvenih i posebnih usluga manja od 15.000.000 dinara, naručilac je dužan da postupa u skladu sa procedurom koju je propisao svojim internim aktom. Ova procedura treba da bude zasnovana na načelima Zakona, pa i načelom obezbeđivanja konkurencije.

Dakle, naručilac po pravilu poziva više ponuđača koji mogu da izvrše predmet nabavke, vrši ocenu ponuda i izdaje narudžbenicu i sl. Svakako, naručilac može u zavisnosti od predmeta nabavke propisati i specifičnu proceduru, kao što po pravilu naručioci donose poseban unutrašnji opšti akt u vezi sa uslugama reprezentacije, pa i uslugama restorana.