Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Da li stranka - privredno društvo DOO koje je pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom društvenog kapitala metodom javne aukcije 2003. godine, od Agencije za privatizaciju, ima pravo na konverziju prava korišćenja na tom zemljištu bez naknade, pred nadležnom RGZ, a imajući u vidu Zakon i izmene Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskoom zemljištu uz naknadu?

Obzirom da je privredno društvo pravo korišćenja na zemljištu steklo kupovinom putem javne aukcije društvenog kapitala i to 2003. godine od Agencije za privatizaciju, dakle pre stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji (Zakon stupio na snagu 11.09.2009.godine), mišljenja smo da ima mesta primeni člana 6. stav 2. tačka 1. Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, odnosno da se konverzija sprovodi prema odredbama člana 102. Zakona o planiranju i izgradnji pred nadležnim katastrom.

U konkretnom slučaju, ako je prvostepenom organu podnet zahtev za konverziju uz naknadu isti bi trebalo zahtev da odbije sa obrazloženjem da se ne radi o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu.

Po pravosnažnosti rešenja o odbijanju zahteva podnosilac može da se obrati nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti i ostvari pravo na konverziju bez naknade.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li zahtev za promenu tromesečne kvote odobrava Odeljenje za finansije i budžet, odnosno da li treba zahtev da ide na Opštinsko veće i veće da donese rešenje ili neki drugi interni akt?

Članom 101. stav 1. tačka 1) podtačka (2) Zakona o budžetskom sistemu, definisano je da trezor lokalne vlasti obavlja finansijsko planiranje, koje obuhvata definisanje tromesečnih i mesečnih kvota preuzetih obaveza i plaćanja. Shodno tome, zahtev za promenu tromesečne kvote potrebno je uputiti Odeljenju za finansije-lokalnom trezoru, koje će razmotriti opravdanost zahteva i obavestiti budžetskog korisnika da li mu je zahtev odobren i iznos novoodobrene kvote. Obzirom da trezor dostavlja korisnicima iznos odobrenih kvota u vidu obaveštenja ili na propisanom obrascu ukoliko je lokalna samouprava uvela procedure za odobravanje kvota, mišljenja smo da nije potrebno donositi posebno rešenje.

Lokalne finansije i javna svojina

Direktni i indirektni korisnici budžeta imaju obavezu usklađivanja finansijskih planova sa Odlukom o budžetu posle njenog usvajanja, usvajanja takvih planova na njihovim upravnim odborima - indirektni korisnici, i mesne zajednice na njihovim savetima. Da li takve usvojene finansijske planove treba da usvoji i Skupština lokalne vlasti s obzirom da je to već usvojeno usvajanjem Odluke o budžetu? Da li usaglašene finansijske planove direktnih korisnika sa Odlukom o budžetu treba da usvoji Skupština lokalne vlasti, s obzirom da je to već usvojeno Odlukom o budžetu?

Članom 50. Zakona o budžetskom sistemu propisano je da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona, odnosno odluke o budžetu, direktni korisnici budžetskih sredstava, koji su, u budžetskom smislu, odgovorni za indirektne korisnike budžetskih sredstava, vrše raspodelu sredstava indirektnim korisnicima u okviru svojih odobrenih aproprijacija i o tome obaveštavaju svakog indirektnog korisnika. 

Indirektni korisnici vrše usaglašavane svojih finansijskih planova u skladu sa aproprijacijama odobrenim Odlukom o budžetu lokalne vlasti i iste je potrebno da usvoji njihov organ upravljanja (upravni odbor, savet mesne zajednice, školski odbor). Tako usaglašene finansijske planove, usvojene od strane organa upravljanja, indirektni korisnici dostavljaju nadležnom Odeljenju za finansije.

Dakle, nije potrebno ponovo da ih usvaja Skupština lokalne vlasti, obzirom da su oni već razmatrani prilikom usvajanja Odluke o budžetu.

Lokalne finansije i javna svojina

Koji iznos dnevnice za službeno putovanje u zemlji treba isplaćivati zaposlenima u turističkoj organizaciji kao indirektnom korisniku budžeta?

Članom 118. stav 1. tačka 2) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za vreme provedeno na službenom putovanju u zemlji.

Članom 3. Zakona o radu propisano je da se kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

Takođe, istim članom definisano je da je pravilnik o radu opšti akt preduzeća kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa kao i slučajevi u kojima se donosi pravilnik o radu:

1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;

2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;

3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;

4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

Obzirom da ne postoji kolektivni ugovor za zaposlene u turističkim organizacijama (odnosno ne postoji uopšte za oblast turizma), turistička organizacija osnovana od stane jedinice lokalne samouprave može u slučajevima predviđenim u članu 3. Zakona o radu, doneti pravilnik o radu kojim će između ostalog definisati pravo zaposlenog na naknadu troškova za službena putovanja u zemlji kao i iznos naknade (dnevnice). Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom. Pravilnikom se ne mogu utvrditi manja prava za zaposlene niti se zaposleni može staviti u nepovoljnji položaj od onoga što je utvrđeno Zakonom o radu.

U skladu sa članom 18. stav 1. tačka 2) Zakona o porezu na dohodak građana (“Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn. i 86/2019), ne oporezuje se do 2.349,00 dinara po osnovu cele dnevnice, odnosno do pripadajućeg iznosa za polovinu dnevnice, utvrđene na način i u skladu sa propisima nadležnog državnog organa. Na iznos preko toga plaća se porez po stopi od 10%.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li je potrebno da se, u skladu sa odredbama Zakona o porezima na imovinu (čl. 6) organizuje javna rasprava, odnosno da li može da se organizuje u postupku donošenja odluke o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti za utvrđivanje poreza na imovinu?

Prema članu 7. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, stope izvornih prihoda, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada utvrđuje skupština jedinice lokalne samouprave svojom odlukom, u skladu sa zakonom. Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se nakon održavanja javne rasprave, a može se menjati najviše jedanput godišnje, i to u postupku utvrđivanja budžeta jedinice lokalne samouprave za narednu godinu.

U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu, prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na teritoriji jedinice lokalne samouprave utvrđuje svaka jedinica lokalne samouprave aktom nadležnog organa, na osnovu cena ostavrenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u period od 1. januara do 30. septembra tekuće godine.

Prema tome, nema zakonskog osnova da odluka o prosečnim cenama odgovarajućih nepokretnosti po zonama za utvrđivanje poreza nan imovinu bude predmet javne rasprave, niti postoji pravni osnov da se javnom raspravom utiče na visinu prosečnih cena dobijenih na osnovu cena ostavrenih u prometu odgovarajućih nepokretnosti po zonama u period 1.1. do 30.09. tekuće godine.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.