Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li postoji zakonska smetnja da na radnom mestu gde je po sistematizaciji predviđeno da zaposleni ima 180 ESPB bodova, bude zaposleno lice koje ima 240 ESPB bodova, a u pitanju je ustanova kulture?

Zakon o radu u članu 24. koji govori o uslovima za zasnivanje radnog odnosa, kaže da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca. Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.

Imajući ovo u vidu, da bi lice sa 240 ESPB bodova radilo na radnom mestu na kome je predviđeno kao uslov viša školska sprema (180 ESPB bodova) potrebno je da za to radno mesto bude predviđen alternativni uslov u pogledu školske spreme, 180 ili 240 ESPB bodova, ili da lice koje se zapošljava na tom radnom mestu ima stečena oba stepena školske spreme.

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li je Ustanova kulture, tj. Dom Kulture dužna da isplati jubilarnu nagradu za 20 godina rada zaposlenom koji radi u ustanovi kulture godinu dana, a pre toga je radio u osnovnoj školi kao nastavnik 19 godina?

Član 30. stav 1. tačka 2) Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 106/2018 i 144/2020) predviđa da zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate. Platom se u ovom smislu smatra prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije. 

S obzirom da navedene odredbe kolektivnog ugovore ne postavljaju ograničenja u smislu kod kog poslodavca je zaposleni bio prethodno u radnom odnosu jubilarna nagrada će se isplatiti i za godine rada provedene u osnovnoj školi.

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

U Stručnom uputstvu o formiranja odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2021/2022. godinu koje je izdalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dana 23.06.2021. godine stoji da se prilikom formiranja odeljenja i grupa u osnovnoj i srednjoj školi u kojima se obrazuju učenici /deca prema IOP-u) „upućuje dete na IRK i obraća se zahtevom nadležnoj školskoj upravi radi dobijanja saglasnosti za priznavanje manjeg broja učenika od propisanog u odeljenju prvog razreda.Uz ovaj zahtev škola prilaže i dokaz o tome da je dete upućeno na IRK“. Da li se ovo odnosi na IOP-2 ili i na IOP-1, jer u stručnom uputstvu nije precizirano?

U okviru Stručnog uputstva o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2021/2022. godinu, u delu koji se odnosi na formiranje odeljenja i grupa u osnovnoj i srednjoj školi u kojima se obrazuju učenici/deca prema individualnom obrazovnom planu (IOP) navedeno je:

„U postupku ispitivanja deteta upisanog u osnovnu školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili za intenzivnom dodatnom podrškom detetu. Škola odmah upućuje dete na Interresornu komisiju i obraća se zahtevom nadležnoj školskoj upravi radi dobijanja saglasnosti za priznavanje manjeg broja učenika od propisanog u odeljenju prvog razreda.“

Navedeni deo Stručnog uputstva treba tumačiti u skladu sa čl. 76. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), stav 3. i stav 4. kojim je propisano sledeće:

„Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj deteta i učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa propisanim ciljevima i principima, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika.

IOP izrađuje tim za dodatnu podršku detetu, odnosno učeniku na osnovu prethodno ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta, učenika i odraslog, a ostvaruje se nakon saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.“

Na ovim zakonskim odredbama se temelji Pravilnik o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje kojim je čl. 3, 4. i 5. propisana postupnost u donošenju odluke o nivou podrške koja je potrebna učeniku. Pravilnik upućuje na to da je potrebno da se upozna dete/učenik i način njegovog funkcionisanja da bi se sagledala i predložila najdelotvornija dodatna podrška za konkretno dete.

Podsećamo i da je istim pravilnikom, čl. 12. uređen način na koji se podržava tranzicija dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška: „Za svako dete, učenika i odraslog koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku, ustanova planira i sprovedi posebne mere za pripremu deteta, učenika i odraslog za prelazak u novi ciklus, odnosno nivo obrazovanja, ili prelazak u drugu ustanovu, kao i mere za pripremu obrazovne ustanove u koju se uključuje dete, učenik i odrasli.“

Iz ove odredbe proizilazi da su za članove IRK, kao i za školu, u situaciji kada se pripremaju za uključivanje deteta sa smetnjama u razvoju u obrazovanje, ključne informacije iz predškolske ustanove u kojoj je dete pohađalo pripremni predškolski program. Ukoliko je dete tokom predškolskog vaspitanja i obrazovanja imalo plan individualizacije ili IOP, i za koje je realizovan plan tranzicija, može se očekivati da će isti nivo podrške biti potreban i na početku osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Ukoliko to nije slučaj, neophodna je dosledna primena Pravilnika o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.

Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, mišljenja IRK je, između ostalog, neophodno ako učenik treba da pređe na obrazovanje po IOP2 (individualni obrazovni plan sa izmenjenim ishodima), ali IRK „ne odobrava“ IOP1, već je to u nadležnosti škole.

Sa druge strane, u skladu sa ZOSOV, škola koja je prilikom upisa prepoznala da je detetu potreban intenzivna podrška treba da se obrati IRK kao bi se pre polaska u školu npr. uklonile arhitektonske barijere, obezbedio lični pratilac ili neko pomagalo kao što je elektronska lupa i sve drugo što je u nadležnosti IRK prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom.

Dakle, za prelazak na IOP1 nakon sprovedenog plana individualizacije nije potrebno mišljenje IRK, i preporučujemo da to bude odgovor IRK školi koja se obratila Komisiji isključivo za ovaj vid podrške.

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li roditelj deteta koje je rođeno 2015. godine i u ovoj školskoj godini nije pohađalo Pripremni predškolski program, niti bi po zakonu trebalo da pođe u prvi razred osnovne škole, u školskoj 2021/2022. godini, mogao da se za prevremeni upis radi provere spremnosti za polazak u osnovnu školu, shodno članu 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, obrati samo redovnoj osnovnoj školi, ili se može obratiti i školi za učenike sa smetnjama u razvoju, radi eventualnog prevremenog upisa, odnosno, da li bi Interresorna komisija u tom slučaju trebala da da mišljenje o prevremenom upisu, u ovoj školskoj godini?

Prema članu 55. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 - dr. zakon), dete starosti od šest do šest i po godina može se upisati u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu. Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti. Ovu proveru vrši psiholog, odnosno pedagog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. U postupku provere spremnosti, škola može da preporuči upis deteta u prvi razred ili upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.

Ova odredba se pre svega odnosi na decu koja brže napreduju u razvoju u odnosu na svoje vršnjake. U toku provere spremnosti za raniji polazak u osnovnu školu procenjuje se da li je dete (uzrasta od 6 do 6 i po godina) dostiglo nivo spremnosti za školu prosečnog sedmogodišnjaka, tj. da li je na tom nivou njegova socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj.  Odluku o prevremenom upisu u prvi razred donosi osnovna škola i nije nam  poznata praksa prevremenog upisa dece u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koji se dete ne može upisati bez mišljenja interresorne komisije i saglasnosti roditelja.

Ukoliko dete nije uključeno u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, preporuka je da se uključi i pre polaska u obavezni pripremni predškolski program.

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li se iz gradskog/opštinskog budžeta, shodno čl. 189. st. 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja može finansirati internatski smeštaj za učenika koji pohađa srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju, kao i troškovi prevoza za učenika i pratioca, na osnovu mišljenja Interresorne komisije, ili je za sklapanje ugovora sa internatom neophodna saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, shodno članu 110. Zakona o socijalnoj zaštiti, odnosno, da se troškovi internatskog smeštaja finansiraju iz republičkog budžeta, jer se radi o radnom osposobljavanju, i srednje školovanje, još uvek nije obavezno, a da deo troškova snosi roditelj učenika sa smetnjama u razvoju?

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV)  u članu 189. uređuje da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva, između ostalog, za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca. Ovim zakonom nije eksplicitno utvrđeno pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca već je formiran pravni osnov da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva u tu svrhu. Pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca bi trebalo da bude utvrđeno propisima JLS kao i način i uslovi ostvarivanja tog prava. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u Mišljenju br. 07-00-44/2015-02 od 20. aprila 2015. godine zauzela stav da utvrđivanje delatnosti, usluga i aktivnosti iz oblasti obrazovanja za koje se izdvajaju sredstva iz budžeta JLS ujedno predstavlja utvrđivanje prava građana.

Bez obzira na navedena tumačenja odredbi Zakona, za obezbeđivanje smeštaja učenika u internat od strane JLS, nije potrebno tražiti saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, shodno članu 110. Zakona o socijalnoj zaštiti. Naime, pomenute odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti uređuju pravo građana na Pomoć za osposobljavanje za rad. Ovo pravo obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Radi se o različitom  instrumentu podrške u odnosu na odredbe  člana 189. ZOSOV. Samo se procena potreba za korišćenjem  pomoći za osposobljavanje za rad vrši u skladu s propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja. U svemu ostalom se radi o pravu iz socijalne zaštite za čije obezbeđivanje se izdvajaju sredstva iz Budžeta Republike Srbije uz primenu principa učešća korisnika u ceni usluga koji se primenjuje na sve usluge smeštaja u oblasti socijalne zaštite.