Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKome se obratiti kada nadoknada za rad interresorne komisije nije plaćena od jula 2022. godine?
Pravni osnov za formiranje i rad interresorne komisije propisan je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. Zakoni, 10/2019, 6/2020, 129/2021).
Član 77. stav 3. propisuje:
„Interesornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Jedinica lokalne samouprave određuje sedište rada, obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članova, obezbeđuje tehničku i drugu podršku za njen rad, obezbeđuje sredstva za finansiranje podrške preporučene od strane interresorne komisije, obezbeđuje arhiviranje i čuvanje dokumentacije, prikuplja izveštaje o radu inetrresorne komisije, predloženoj podršci i njenim efektima najmanje dva puta godišnje.“
Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Sl. glasnik RS", br. 80/2018) bliže je uređeno finansiranje rada članova IRK. U članu 5. stav 1. ovog pravilnika stoji: „Komisiju kao radno telo obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja.“
Poslednji stav člana 5. ovog Pravilnika glasi: „Jedinica lokalne samouprave obezbeđuje i isplaćuje naknade za rad članovima Komisije u skladu sa zakonom. Naknada za rad stalnom i povremenom članu komisije isplaćuje se na osnovu donetog mišljenja Komisije.“
Za neplaćenu nadoknadu za rad interresorne komisije treba se obratiti jedinici lokalne samouprave, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koji je obrazovao IRK.
Na koji način se može ostvariti pravo na novčanu nadoknadu na ime prevoza dece do škole i nazad? Da li važe isti uslovi za decu u osnovnim i srednjim školama?
Član 189. Zakona o osnovama vaspitanja i obrazovanja definiše da se iz budžeta jedinice lokalne samouprave obezbeđuju i sredstva za prevoz dece i učenika i to:
„Prevoz dece i njihovih pratilaca radi pohađanja pripremnog predškolskog programa na udaljenosti većoj od dva kilometra, učenika osnovne škole na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole; prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole; prevoz dece i učenika koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole i u slučajevima kada učenici osnovne škole pohađaju školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave - ako je škola koju pohađaju najbliža mestu prebivališta učenika; prevoz učenika na republička i međunarodna takmičenja;
U budžetu jedinice lokalne samouprave mogu da se obezbede sredstva za prevoz učenika srednjih škola i učenika koji pohađaju nastavu u dualnom obrazovanju koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na udaljenosti većoj od četiri kilometra od škole,odnosno od prostorija poslodavca kod kojeg obavljaju učenje kroz rad, kao i u slučajevima kada su škola, odnosno prostorije poslodavca kod kojeg učenici obavljaju učenje kroz rad na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave.”
Kako ovim članom Zakona nije definisana vrsta prevoza svaka jedinica lokalne samouprave može svojim aktima da bliže definiše i kriterijume. Ima primera gde pojedine opštine odlukom Opštinskog veća donose rešenja o isplati sredstava iz budžeta jedinice lokalne samouprave direktno roditeljima ako se utvrdi da ne postoji ni jedan javni prevoz koji može da obezbedi prevoz učenika do škole. Opštnsko veće ovu odluku donosi na osnovu pravilnika koji je sačinjen za teritoriju svoje nadležnosti pa to npr. može da bude Pravilnik o prevozu učenika ili Pravilnik o finansijskoj podršci porodici. Takođe, za donošenje odluke Opštinskog veća postoji i zakonski osnov u Zakonu o finansijskoj podršci roditelju.
Da li se kod isplate jubilarne nagrade za zaposlenog domara u školi računati i godine provende u radnom odnosu u mesari?
Članom 31. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) propisano je sledeće:
“Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu. Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
4) dve prosečne plate - za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu,
5) dve i po prosečne plate - za 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Prosečna plata iz stava 4. ovog člana jeste plata iz člana 29. stav 3. ovog ugovora.”
Iz navedenih odredbi sledi da zaposleni u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu kada navrše 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, pri čemu se za obračun ne uzimaju samo godine rada ostvarene kod poslodavca koji isplaćuje jubilarnu nagradu nego i vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca.
Dakle, zaposlenom će se priznati i vreme provedeno u radnom odnosu u mesari.
Na koji način rešiti pitanje nadoknade toškova prevoza učenika osnovne škole koji jedan deo relacije pešače, a jedan deo relacije koriste javni prevoz (podrazumeva se da je mesto stanovanja udaljeno više od četiri kilometra od sedišta škole)?
Razumemo da JLS namerava da poveća pravednost i obezbedi jednake šanse za svu decu sa teritorije opštine, posebno decu iz ruralnih oblasti, u skladu sa čl 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da obezbedi prevoz ili nadoknadu troškova prevoza svoj deci i učenicima koji su uključeni u obavezno obrazovanje i vaspitanje.
U skladu sa nedležnostima, JLS vrši nabavka usluge prevoza na osnovu dostavljenih relacija od strane škola odakle učenici putuju. U praksi, ukoliko nema već uspostavljene relacije, JLS moze da istu uključi prilikom raspisvanja nabavke usluge prevoza. Postoji mogućnost da JLS dotira prevoznicima sredstva za prevoz nerentabilnih linija.
Takođe, JLS može donošenjem određenog akta, npr. Pravilnika o dodatnoj finansijskoj podršci porodici sa decom, definiše na koji način bi se ostvarilo navedeno pravo, npr.da se refundiraju troškove prevoza roditeljima od mesta stanovanja do mesta prvog autobuskog stajališta, i sl i da definiše kriterijum kojima se rukovodi u odobravanju ove ili neke slične mere.
U članu 4. Pravilnika o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu stoji: „Pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u obrazovno-vaspitnom procesu u ustanovi i posebno kod prevazilaženja fizičkih, komunikacijskih i socijalnih barijera, u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva .“ Da li ovo znači da usluge pedagoškog asistenta mogu da koriste samo deca koja pohađaju nastavu prema IOP-u 2?
Angažovanje pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom regulisano je Pravilnikom o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu („Službeni glasnik RS“, broj 87/2019).
Članom 3. regulisano je da „pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima“.
Članom 4. regulisano je da „pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u obrazovno-vaspitnom procesu u ustanovi i posebno kod prevazilaženja fizičkih, komunikacijskih i socijalnih barijera, u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva (u daljem tekstu: IOP2). Dodatna podrška i pomoć se odnose između ostalog na:
1) pružanje pomoći u izradi zadataka, odnosno podrške u učenju i motivisanju na učenje i učešće u vannastavnim aktivnostima, kao i podršku u komunikaciji u ustanovi;
2) pružanje pomoći u ovladavanju asistivnom tehnologijom i njenom korišćenju;
3) pružanju pomoći i podrške kod uključivanja u vaspitnu grupu, odnosno odeljenje, naročito u periodu tranzicije;
4) pomoć u razvijanju pozitivnog stava dece i učenika u odnosu na decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;
5) pomoć radi osiguravanja bezbednosti dece i učenika tokom boravka u ustanovi, trajanja nastave u prirodi ili ekskurzije“.
Citirana odredba stava 8 u članu 4. „u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva (u daljem tekstu: IOP2)“ bliže određuje da se podrška od strane pedagoškog asistenta ostvaruje u skladu sa potrebama koje su iskazane u pedagoškom profilu ili personalizovanom programu nastave i učenja koji je takođe sastavni deo i IOP1 i plana prilagođavanja kroz plan prilagođavanja.
Potrebno je naglasiti da pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije personalizovana usluga već pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima.
Ovaj Pravilnik je stupio na snagu 20.12.2019. godine, ali odredbe koje se odnose na pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom počinju da se primenjuju nakon početka primene akata Vlade kojima se uređuju katalog radnih mesta i koeficijenti za obračun i isplatu plata za tog asistenta.
Važno je naglasiti da su bliži uslovi koje obrazovna ustanova treba da ispuni da bi dobila pedagoškog asistenta regulisana članom 16a Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 73/2016, 45/2018, 106/2020 i 115/2020).