Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li član porodice umrlog ratnog vojnog invalida i korisnika mesečnog novčanog primanja za vreme nezaposlenosti ratnih vojnih invalida od V do X grupe, a koji je snosio troškove sahrane, ima pravo na naknadu pogrebnih troškova?

Ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Sl. list SRJ", br. 24/98, 29/98 - ispr. i 25/2000 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon, 111/2009 - dr. zakon i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja nema pravo na naknadu troškova, već članovi porodice definisani u čl. 14. zakona imaju pravo na pomoć čija visina je utvrđena čl. 61. istog zakona.  

Međutim, ukoliko je konkretni pok. RVI pravo stekao po Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica ("Sl. glasnik SRS", br. 54/89 i "Sl. glasnik RS", br. 137/2004, 69/2012 - odluka US i 50/2018), član porodice koji je snosio troškove sahranjivanja članovi porodice definisani u čl. 14. zakona ima pravo na naknadu troškova sahranjivanja i pravo na pomoć, čija visina je utvrđena čl. 32. i čl. 33. istog zakona. 

Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica („Sl. glasnik RS“, br. 18/2020) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a počinje da se primenjuje se od 01.01.2021. godine izjednačio je prava ratnih vojnih invalida i unificirao ih u svakom pogledu po pravilu šta je povoljnije za korisnika (svi korisnici podjednako ostvaruju prava i porodice imaju pravo na troškove sahranjivanja). 

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Prilikom vađenja zdravstvene knjižice kao nezaposlenom licu, koliko je dozvoljeno imati ari zemljišta da ne bi išlo preko poljoprivrede?

Pravilnik o mesečnom iznosu prihoda kao cenzusu za sticanje svojstva osiguranog lica ("Sl. glasnik RS" br. 112/2006 i 5/2009) reguliše ovo pitanje, ali ne na nivou veličine zemljišnog poseda već na nivou prihoda koji se stiče sa tog poseda (katastarski prihod). Prihod po članu domaćinstva kao kriterijum se pojmovno i kriterijumski definiše Pravilnikom, a bliže utvrđenje iznosa za kalendarsku godinu vrši RFZO na osnovu statističkih podataka.

Na osnovu ovako utvrđenih kriterijuma i cenzusa, mesno nadležna filijala RFZO, na zahtev nezaposlenog lica ocenjuje ispunjenost uslova za sticanje svojstva osiguranika na teret budžeta RS ili na teret samog osiguranika po osnovu prihoda od poljoprivrede.

Ocena ispunjenosti uslova zavisi od više faktora, od statusa poljoprivrednika, gazdinstva ili samo poseda do visine katastarskih prihoda i poreske osnovice što su kategorije koje procenjuje poreska uprava odnosno nadležna uprava (sekretarijat) javnih prihoda za odgovarajuće područje na kome je mesto prebivališta i/ili mesto gde se nepokretna imovina nalazi.

Iskustvo u obradi ovakvih predmeta pokazuje da je najčešća granica veličine poseda za sticanje prava osiguranika na teret budžeta 0,5 hektara, odnosno 50 ari, odnosno 500 kvadratnih metara obradivog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu podnosioca zahteva.

Naravno da katastarski prihod na obradivom zemljištu nije isti u zavisnosti od kategorije zemljišta, pa ovo pravilo ne treba shvatiti kao isključivo, jer bi, da je to tako ovakav cenzus bio unet u Pravilnik. Uz navedeno bitna je i činjenica da li nezaposleno lice živi na posedu čiji je vlasnik, kao i da li neko od članova porodičnog domaćinstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo na adresi prebivališta nezaposlenog lica. Naravno i eventualni prihodi od imovine, tipa zakupi i sl.

Pravilnik na interaktivan način gleda na postupak utvrđivanja prihoda člana porodičnog domaćinstva i podnosioca zahteva, a odgovor je dat  pod pretpostavkom da je u pitanju situacija kada je podnosilac zahteva vlasnik obradivog poljoprivrednog zemljišta.

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li zaposleni koji je bio na bolovanju i nije radio u kontinuitetu dužem od godine dana, a po zaključenju bolovanja dobio rešenje o prestanku radnog odnosa zbog odlaska u invalidsku penziju, ima pravo na naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora?

Član 76. Zakona o radu predviđa da „U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.“ 

Dakle, zaposlenom pripada naknada štete po osnovu neiskorišćenog godišnjeg odmora bez obzira koji je osnov prestanka radnog odnosa. Ukoliko se radi o prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti zaposlenog, u ovoj situaciji zakon predviđa da radni odnos zaposlenom prestaje nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, danom pravosnažnosti rešenja kojim je utvrđen prestanak radne sposobnosti. S obzirom na to, da je zaposleni očigledno nesporno stekao pravo na godišnji odmor, te da ga usled neprekidnog bolovanja nije mogao koristiti, zaposlenom pripada novčana naknada u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave ima pravo u skladu sa članom 51. stav 1. tačka 6) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 38/19), na solidarnu pomoć za slučaj smrti roditelja koji je bio penzioner sa većim iznosom penzije od najnižeg iznosa penzije?

Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 38/19) je propisano sledeće:

“Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog,

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,

5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,

6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,

7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.

8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,

9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,

10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,

11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog.

U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.

Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.

Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije.

Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine”.

S obzirom da se u slučaju iz tačke 6) stava 1. člana 51. PKU za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, radi o pomoći po osnovu činjenice smrti člana uže porodice, koji u momentu kada zaposleni podnosi zahtev za ostvarivanje prava na solidarnu pomoć, više ne ostvaruje prava po osnovu radnog odnosa, odnosno ne prima novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili penziju, mišljenja smo da nema smetnji da zaposleni ostvari pravo na solidarnu pomoć za slučaj smrti člana uže porodice.

Mišljenje MDULS_pravo na solidarnu pomoc.pdf

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

S obzirom na to, da pružaoci usluga socijalne zaštite (npr. lični pratilac ili pomoć u kući) moraju da budu licencirani pružaoci i da saradnici moraju da završe obuku po akreditovanom programu, da li stručni saradnik kod pružaoca usluge mora da ima posebno licencu za obavljanje poslova iz socijalne zaštite?

Stručni radnik angažovan kod pružaoca usluge Lični pratilac trebalo bi da ima licencu za obavljanje poslova iz oblasti socijalne zaštite, ali nije neophodno – potrebno je da ima završene studije iz oblasti tzv. “pomagačkih profesija” u socijalnoj zaštiti, zbog senzibilisanosti za potrebe korisničke grupe i saradnje sa porodicama, i da, kako član 87. stav 3. pomenutog Pravilnika predviđa, ima završenu obuku po akreditovanom programu za pružanje usluge ličnog pratioca.