Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti propisana je obaveza donošenja plana i programa o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u preduzeću, kao i obaveza podnošenja izveštaja Ministarstvu do 15.01.za predhodnu godinu. Da li se ova obaveza odnosi na dostavljanje izveštaja Ministarstvu za 2021. godinu, imajući u vidu da plan i program o rodnoj ravnopravnosti ulazi u deo plana programa poslovanja?

Zakon o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: ZRR) propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca da svojim godišnjim planovima/programima utvrde mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (član 16. ZRR). 

Kada je reč o izveštavanju o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti utvrđenih godišnjim planom/programom, ZRR propisuje da je taj izveštaj sastavni deo godišnjeg izveštaja o realizacija plana/programa rada (čl. 18. st. 1. ZRR).  U pogledu dužnosti obaveštavanja nadležnog ministarstva, ZRR zakon propisuje dve opcije: prava opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva u situaciji kada je godišnji izveštaj o realizaciji plana/programa učinjen dostupnim javnosti (objavljivanjem u službenom glasilu ili na internet stranici). U tom slučaju nadležnom ministarstvu dostavlja se obaveštenje o usvajanju izveštaja i o glasilu, odnosno internet stranici na kojoj je izveštaj objavljen. Druga opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva kada godišnji izveštaji o realizaciji plana/programa nije javno dostupan. U tom slučaju ministarstvu se upućuje obaveštenje o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana/ programa, uz koje se dostavlja i izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana/programa, u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. I u jednom i u drugom slučaju rok za dostavljanje obaveštenja nadležnom ministarstvu je 30 dana od dana usvajanja godišnjeg izveštaja.

Obaveštenje o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, koje su sastavni deo godišnjih planova/programa rada, treba dostaviti nadležnom ministarstvu nakon što je godišnji plan/program realizovan. Imajući u vidu datum stupanja na snagu ZRR, kao i zakonske rokove za usvajanje godišnjih planova/programa, može se očekivati da će se prvi izveštaj odnositi na realizaciju mera utvrđenih planom/programom za 2022. godinu.

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li lice kome u sistematizaciji stoji da se pored administrativnih poslova na izradi projekata bav i poslovima ostvarivanja jednakih mogućnosti, može da bude član Saveta za rodnu ravnopravnost?

Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje osnivanje Saveta za rodnu ravnopravnost – savetodavnog tela organa uprave JLS. Ne postoje zakonske smetnje da članovi/ce Saveta budu lica zaposlena u ustanovama, organima i organizacijama koje deluju u oblastima od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, a koja nemaju status imenovanih i postavljenih lica, već su službenici koji neposredno obavljaju određene poslove od značaja za ostvarivanje nadležnosti Saveta za rodnu ravnopravnost. Ta lica su u Savetu predstavnici relevantnih ustanova, organa i organizacija i svojim stručnim radom u Savetu doprinose da on uspešno ostvaruje svoju ulogu i nadležnosti. Saglasno tome, imajući u vidu primere koji se u pitanju navode, ne postoje smetnje da rešenjem o obrazovanju i imenovanju članova/članica Saveta za članicu saveta bude imenovana osoba koje je na mestu koordinatora/ke za mlade u Kancelariji za mlade ili službenik/ca u organu u JLS koji obavlja poslove ostvarivanja jednakih mogućnosti i sl. 

U čl. 63. st. 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti propisano je da se aktima skupštine JLS bliže uređuju izbor, nadležnosti i način rada tela za rodnu ravnopravnost: komisije za rodnu ravnopravnost i saveta za rodnu ravnopravnost. Prema čl.  73. ZRR, JLS dužne su da usklade svoja akta u roku od šest meseci od stupanja na snagu ZRR (rok je istekao 29. 11. 2021. godine). One JLS koje nemaju osnovana tela za rodnu ravnopravnost (Komisija za rodnu ravnopravnost i Savet za rodnu ravnopravnst) dužne su da donesu odgovarajuće akte o osnivanju tih tela, takođe u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li voditelji slučaja na javnim ovlašćenjima treba da obrađuju zahteve korisnika za obezbeđivanje usluga koja se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave u pogledu prijema zahteva i pružanja usluge procene i planiranja?

Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad je definisano da je voditelj slučaja stručnjak zadužen za konkretan slučaj koji procenjuje i koordinira postupkom procene potreba konkretnog korisnika, preduzima mere i koordinira preduzimanje mera u zaštiti i podršci korisniku, koristeći potencijale centra i drugih službi i resursa u lokalnoj zajednici. Dakle, ne postoji nedoumica da je voditelj slučaja u Centru za socijalni radtaj koji obavlja poslove procene i planiranja za korisnika, bez obzira iz kojih sredstava će biti plaćen. U prilog tome govori i član 68. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti koji definiše da voditelj slučaja procenjuje da da li korisnik ima potrebu za uslugom koju obezbeđuje RS, AP odnosno JLS i u skladu sa tim izdaje korisniku uput za korišćenje navedene usluge. Imajući u vidu da je procena i planiranje izvorni posao u nadležnosti Republike koji je poveren Centru za socijalni rad, voditelj slučaja koji radi na javnim ovlašćenjima je jedini koji procenjuje potrebe korisnika a iz koje može da proizađe upravni akt ili izvršni dokument.

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li organ JLS ili pružalac usluge mogu da donose odluke o uslugama i pravima iz oblasti socijalne zaštite koje su u nadležnosti JLS ili to mora da radi CSR.

Postupak za korišćenje usluge socijalne zaštite, koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi isključivo Centar za socijalni rad. U Centru za socijalni rad se takođe vodi postupak za ostvarivanje i isplatu jednokratne novčane pomoći dok postupak za ostvarivanje prava na pomoć u naturi sprovodi organ, organizacija ili služba određena aktom jedinice lokalne samouprave. Sva ostala prava koja obezbeđuje JLS se ostvaruju na način i pod uslovima koje propiše JLS odgovarajućim aktima.

Zdravlje, socijalna zaštita i rodna ravnopravnost

Da li sredstva dobijena kroz namenski transfer za ovu godinu mogu da budu preneta u narednu godinu, odnosno da li sredstvima dobijenim ove godine može da se nastavi finansiranje usluge i u narednoj godini?

Namenski transfer je predviđen za jednu kalendarsku godinu i ne može se prenositi u sledeću godinu.