Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Životna sredina i vanredne situacije

U postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, operater nam je uz zahtev priložio rešenje o ozakonjenju. Da li je neophodno da dostavi i upotrebnu dozvolu, obzirom da je prilozio rešenje o ozakonjenju objekta?

U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2005, 83/2018 i 81/2020), danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Takođe, saglasno članu 158. st. 11-12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prva svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.

Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji proizilazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.

Životna sredina i vanredne situacije

Vlada Republike Srbije usvojila je nove mere za suzbijanje epidemije izazvane bolešću COVID-19, čija je primena otpočela 24. novembra 2020. godine, između ostalih i meru koja se tiče zabrane svih javnih okupljanja s prisustvom više od 5 osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru, gde se nabrajaju izuzeci (radne organizacije, školske ustanove, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu objekta). U nedoumici smo, u kojim slučajevima je moguće organizovati javno okupljanje sa prisustvom više od 5 osoba u zatvorenom prostoru, odnosno koji su izuzeci od zabrane (povod ili svrha organizovanja)?

Naredbom ministra zdravlja o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru („Službeni glasnik RS“, br. 100/2020, 111/2020, 133/2020) članom 1. propisana je zabrana javnog okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru, kada se istovremeno okuplja više od 5 lica, s tim što rastojanje između prisutnih lica mora biti najmanje 1,5 m, odnosno na svaka 4 m² može biti prisutno jedno lice.

Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RS“, br. 66 od 7. maja 2020, 93 od 1. jula 2020, 94 od 3. jula 2020, 100 od 16. jula 2020, 109 od 21. avgusta 2020, 111 od 28. avgusta 2020, 120 od 2. oktobra 2020, 122 od 9. oktobra 2020, 126 od 23. oktobra 2020, 138 od 15. novembra 2020, 141 od 21. novembra 2020, 144 od 27. novembra 2020, 145 od 3. decembra 2020. član 7a* definisano je (dodatno) mogućnost okupljanja, odnosno, prisustva posetilaca i to na sledeći način:

Prilikom održavanja javnih kulturno-umetničkih događaja u zatvorenom prostoru dozvoljeno je prisustvo najviše 500 posetilaca istovremeno, i to tako da svako drugo mesto za sedenje bude slobodno i uz obavezno nošenje zaštitnih maski posetilaca, kao i zaposlenih koji učestvuju u organizaciji događaja. 

Dakle, osim radnih organizacija, okupljanje više od 5 osoba dozvoljeno je i u skladu s Uredbom Vlade RS, prilikom organizacije kulturno-umetničkih događaja, uz uslove i pridržavanje ostalih mera (propisana distanca, zaštitne maske za lice, raspored posetilaca - sedenje itd.).

Životna sredina i vanredne situacije

Na koji način može da se izvrši provera kod pravnih lica i preduzetnika koji su dostavili prijavu za EKO taksu, u kojoj su naznačili da obavljaju delatnost na više teritorija JLS? Na sajtu APR-a kod podataka o adresi stoji samo adresa na kojoj je registrovana radnja, dok u prijavi za taksu je naznačeno da preduzetnik obavlja delatnost na veći broj JLS.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave može na osnovu registra pravnih lica i preduzetnika, šifre registrovane delatnosti i šifara delatnosti koje su navedene u Prilogu Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti i iznosima naknada („Sl. glasnik RS“, br. 86/19 i 89/19), da formira bazu podataka, obveznika naknade. Pored toga, podatke o obveznicima koji posluju na teritoriji JLS, LPA mogu preuzeti iz podataka za utvrđivanje takse za isticanje firme na poslovnom prostoru. 

Životna sredina i vanredne situacije

Da li udruženja građana imaju obavezu da podnesu prijavu za eko naknadu?

Na osnovu člana 2. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, broj 86/2019 i 89/2019) određeni su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade.

Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu aktivnosti pravnih lica i preduzetnika dele se prema delatnosti na one koje imaju:

1) veliki uticaj na životnu sredinu;

2) srednji uticaj na životnu sredinu;

3) mali uticaj na životnu sredinu.

Delatnosti su razvrstane prema kriterijumima iz Priloga koji je sastavni deo Uredbe.

U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.

Razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika na velika pravna lica, srednja pravna lica, mala i mikro pravna lica u smislu ove uredbe vrši se shodno zakonu kojim se uređuje računovodstvo. Iznos naknade u smislu ove uredbe utvrđuje se za kalendarsku godinu.

Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za pravna lica i preduzetnike čija aktivnost u okviru delatnosti ima mali negativan uticaj na životnu sredinu iznosi za:

1) velika pravna lica 500.000,00 dinara;

2) srednja pravna lica 125.000,00 dinara;

3) mala pravna lica 50.000 dinara;

4) mikro pravna lica i preduzetnika 5.000,00 dinara.

Delatnost udruženja na osnovu ove Uredbe i Priloga koji je njegov sastavni deo, spada u delatnosti koje imaju mali uticaj na životnu sredinu. U samom Prilogu nalaze se razvrstani pod SEKTOR S - Ostale uslužne delatnosti, šifra delatnosti 94 - delatnost Udruženja.

Savetujemo da udruženja građana pre podnošenja poreske prijave elektronskim putem posredstvom portala LPA, provere u Prilogu Uredbe da li je obuhvaćena šifra delatnosti za koju su registrovani, te ukoliko je to slučaj – da izvrše podnošenje prijave.

Na osnovu podnetih prijava, a pre izrade rešenja, ukoliko postoje određene dileme i posebnosti za specifične slučajeve, LPA može od Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine zatražiti zvanično mišljenje i tumačenje.

Životna sredina i vanredne situacije

Da li novoosnovana pravna lica ili preduzetnici placaju eko naknadu u tekućoj godini, imajući u vidu da nisu imali prihod u prethodnoj?

Obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine u skladu sa članom 134. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara je:

pravno lice i preduzetnik koje obavlja određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu, odnosno fizičko lice koje utiče na životnu sredinu;

vlasnik teretnih vozila, odnosno lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, odnosno sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji JLS sa statusom ugrožene životne sredine na području od značaja za Republiku Srbiju.

U skladu sa članom 138. stav 1. Zakona, obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine iz člana 134. stav 1. ovog zakona, dužan je da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu jedinice lokalne samouprave u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.

U slučaju da jedno pravno lice ili preduzetnik obavlja aktivnost na teritoriji više jedinica lokalne samouprave, naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine, obračunatu u skladu sa članom 3. Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (“Sl. glasnik RS”, br. 86/19 i 89/19) – plaća tako što se ukupan iznos tako obračunate naknade deli ukupnim brojem jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost.

Članom 2. Uredbe propisani su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika i utvrđuju se u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. Pod pretežnom delatnošću, u smislu ove Uredbe, smatra se ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Stručna služba SKGO ukazuje da je razmatranje u istom smislu bilo, pored ostalog, predmet korespodencije grada Beograda i ministarstva nadležnog za životnu sredinu i da su ova razmatranja posredstvom SKGO, preneta svim JLS u okviru relevantnih Mreža. Sa druge strane, u saradnji sa lokalnim samoupravama, SKGO i dalje uočava da se postupanje po ovom pitanju razlikuje, te je jedan od zaključaka da je u daljem radu na predmetnim propisima (pre svega, Zakonu i Uredbi) potrebno ovo pitanje preciznije urediti (posebno u smislu formulisanja/uređivanja postupanja kod novoosnovanog pravnog lica u pogledu ograničenja od 0,4% ostvarenog prihoda u prethodnoj godini u skladu sa članom 137. Zakona – budući da lice nije ni postojalo u prethodnoj godini).

S tim u vezi, u nastavku iznosimo dva glavna usmerenja u postupanju po ovo pitanju:

  • prema stanovištu ministarstva nadležnog za životnu sredinu, u slučaju da je obveznik osnovan u toku perioda za koji se vrši utvrđivanje naknade, podnosi se prijava organu nadležnom za utvrđivanje naknade (i to svim LPA na čijim teritorijama se obavlja delatnost), s obzirom da su ti podaci od uticaja na utvrđivanje naknade. U vezi sa ovim, ministarstvo je iznelo stav da se naknada za odgovarajuću kalendarsku godinu utvrđuje srazmerno periodu obavljanja aktivnosti koje su od uticaja na životnu sredinu. Prilikom popunjavanja prijave obveznik naknade popunjava i podatak o početku obavljanja delatnosti (datum) što je od značaja za donošenje rešenja o utvrđivanju naknade. U ovom slučaju, pretpostavka je da se za referentni prihod u prethodnoj godini posmatra iznos “0 RSD” (nije ga bilo, pravno lice nije obavljalo delatnost) i u odnosu na to, utvrđuje naknada.
  • Drugi pravac postupanja uočen kod JLS jeste da se opredeljuju da se za novoosnovane obveznike ne utvrđuje naknada, tj. preovladava stav da ne postoji dovoljan i precizan pravni osnov za utvrđivanje naknade u bilo kom iznosu. Ovo stoga što će pravno lice koje je osnovano 2020. godine – razvrstavanje imati tek po završnom računu za 2020. godinu (u toku 2021. godine), ali ono neće imati prihod iz prethodne godine (u odnosu na koji naknada ne može biti veća od 0,4%). Dalji razlog za ovakav stav je taj što, ukoliko bi se takvim obveznicima utvrdila naknada na pun iznos propisan Uredbom, oni bi bili u nepovoljnijem položaju od obveznika koji imaju prihod čijih 0,4% je manje od propisanog iznosa naknade, a što bi posledično moglo da dovede do žalbi na rešenja i plaćanja troškova.

U prilogu je i dokumentacija  koja može biti značajna i za neka druga pitanja i vezi sa predmetnom naknadom.

ZAHTEV za misljenje Ministarstvo ZS.pdf

ODGOVOR na Zahtev za misljenje.pdf