Međuopštinska saradnja važna za razvoj cele Srbije

Međuopštinska saradnja u Srbiji donosi benefite, poput poboljšanja kvaliteta života građana lokalnih samouprava, kao i pojeftinjenje usluga. Takođe, međuopštinska saradnja je dobra za regionalni razvoj, odnosno razvoj cele Srbije. Potrebno je da država uspostavi nacionalni sistem podsticaja međuopštinske saradnje, jer ovakav vid saradnje donosi uštedu, zajedništvo i solidarnost lokalnim samoupravama u našoj zemlji.

Ovo su glavni zaključci panela “Međuopštinska saradnja u Srbiji - pravni okvir i dobra praksa”, koji je održan u okviru 47. skupštine Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).

Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, podsetio je da je Narodna skupština prošle godine usvojila Izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi i Izmene i dopune Zakona o državnoj upravi.

“Ta dva zakona komplementarno uređuju oblast međuopštinske saradnje na nov, celovit način. Ranije smo imali mogućnost da opštine sarađuju samo po nekim pitanjima, međutim, mnogi od tih načina nisu bili zakonski regulisani. Usvajanjem izmena i dopuna ova dva zakona postalo je ključno to da je otvoren prostor da se svi poslovi lokalne samouprave zajednički obavljaju međuopštinskim partnerstvima. Dakle, ne samo izborni, već i povereni poslovi mogu da se realizuju na ovaj način. Od svih elemenata koje bi jedan međuopštinski sporazum morao da sadrži napomenuo bih i prestanak važenja samog sporazuma, odnosno kada jedna lokalna samouprava odluči da istupi iz sporazuma. Ključni elementi su, naravno i finansiranje, ljudi koji treba da rade te poslove oko kojih se opštine dogovaraju, zajedničke službe…”, istakao je Mogić.

Govorio je i o poverenim poslovima za koje su izvorno bili zaduženi državni organi, ali su ti poslovi ovim Zakonima povereni lokalnim samoupravama, “a kada lokalne samouprave odluče da neki posao obavljaju zajedno, deo tog posla, odnosno davanje saglasnosti mora da daju i državni organi, pre svega resorno Ministarstvo, kao i Vlada Srbije”. Prema njegovim rečima, procedura za uspostavljanje međuopštinske saradnje sada nije komplikovana.

“Prva asocijacija za praksu uspostavljanja međuopštinskog sporazuma su komunalni poslovi. Izmenama i dopunama ova dva Zakona stvoreno je to da se u administrativnom delu otvori prostor za uspostavljanje novih saradnji koje do sada nisu postojale”, istakao je Mogić.

Novak Gajić, šef Odeljenja za politički sistem SKGO, naveo je da je SKGO „otelotvorenje“ međuopštinske saradnje, s obzirom na to da je osnovana okupljanjem čelnih ljudi 23 jugoslovenska grada davne 1953. godine. Gajić je dodao da su se na 1. skupštini Stalne konferencije dogovorili da potrebu za saradnjom reše tako što će je institucionalizovati kroz osnivanje svoje organizacije.

„Dva su glavna razloga zbog čega je SKGO-u važna međuopštinska saradnja. Jedan je univerzalni, a drugi, nije specifičan za Srbiju, ali je u ovom trenutku posebno važan. Univerzalni razlog znači da međuopštinska saradnja treba da dovede do efekata ekonomije obima, da se udruživanjem, objedinjavanjem resursa oko neke stvari dovede do unapređenja kvaliteta usluge koju lokalna samouprava pruža, kao i pojeftinjenja i uštede“, ukazao je Gajić.

Drugi razlog - koji je posebno važan za Srbiju, dodao je Gajić, jeste nešto što se može nazvati deficitom kapaciteta mnogih manjih opština u našoj zemlji.

„Lokalna samouprava u Srbiji je monotipska, što znači da najveća i najmanja jedinica lokalne samouprave ima iste nadležnosti, a kapaciteti za sprovođenje tih nadležnosti kroz obavljanje poslova značajno su različiti. Na primer, po Zakonu o lokalnoj samoupravi svaka opština mora da ima najmanje dva pravnika. Nije uobičajena situacija da su to jedini pravnici u lokalnoj samoupravi i da moraju da obavljaju različite poslove, od zaštite pacijenata do javnih nabavki. Problem je u tome što nemogućnost ostvarivanja u punom kapacitetu svih poslova i nadležnosti lokalne samouprave dovodi do neravnopravnosti građana“, ukazao je Gajić.

Kako je naveo, politika SKGO o međuopštinskoj saradnji je definisana i usvojena 2011. U definisanju međuopštinske saradnje, dodao je Gajić, SKGO je pažnju obratio na praksu i potražnju.

„Kada govorimo o praksi, tu je, na primer, saradnja u komunalnim delatnostima, regionalnim razvojnim agencijama širom Srbije... Što se tiče potražnje, nekada volje ima, ali su teškoće i dalje tu. Zato nam je bilo važno da dođe do zakonskih izmena. Sadašnjim zakonskim izmenama dobili smo pravno-koordinirani sistem u kome opštine mogu da se snađu. Ranija verzija zakona bila je veoma liberalna, ali nimalo podsticajna“, istakao je Gajić.

Drugi vid podrške SKGO, dodao je on, jeste direktna podrška kroz pružanje usluga članicama SKGO, a to je serija modela sporazuma o međuopštinskoj saradnji, koji bi trebalo da posluže kao uzori lokalnim samoupravama, poput vodiča, na koji način mogu konkretno da nađu pravna rešenja.

„SKGO je uradio dva modaliteta saradnje - jedan je osnivanje zajedničke službe, a drugi je ustupanje poslova jedne opštine drugoj. Na samom početku je urađena metodologija za pravljenje ovakve vrste sporazuma. Prva serija od 11 modela u različitim oblastima služila je za testiranje, tako smo rešavali razne nedoumice. Ti modeli se nalaze na veb sajtu SKGO. Takođe, radićemo i druge modele, a konstantno radimo na savetodavnoj podršci, jer postoji zainteresovanost, te članice SKGO treba podržati“, naglasio je Gajić. 

Opštine Aleksandrovac, Blace, Brus i Grad Kruševac odlučili su se da zajednički rade na ekološkoj zaštiti jezera Ćelije. O tome je, između ostalog, govorila Jasmina Palurović, gradonačelnica Kruševca. Kako je navela, zakonski okvir je omogućio predstavnicima ovih lokalnih samouprava da „ne lutaju“ kada je reč o međuopštinskoj saradnji u zaštiti jezera Ćelije, već da imaju zajedničko polje u kojem će pronalaziti zajednički interes.

Palurović je pojasnila da jezero Ćelije služi za snabdevanje vodom Kruševca i ostalih opština među kojima nisu Brus i Blace, koji se snabdevaju iz drugih, sopstvenih izvora.

„Ali, Brus i Blace imaju veze sa jezerom Ćelije u smislu graničnih opština čije otpadne vode prilikom velikih padavina dolaze u vodo-zahvat jezera Ćelije, koji služi Gradu Kruševcu i ostalih opština u okruženju za snabdevanje pijaćom vodom. Naš interes je bio očigledan - da zaštitimo jezero Ćelije, da pomognemo opštinama Brus i Blace da urede svoje otpadne vode i da na taj način pomognu i nama. Potpisali smo memorandume o saradnji, ostaje da se vidi kako sve to funkcionisati u narednom periodu, posebno što se finansija tiče, iz prostog razloga što Brus i Blace neće moći da podnesu celokupan trošak“, istakla je gradonačelnica Kruševca.

Pohvalila lokalne samouprave Brus i Blace što su se maksimalno potrudile da izađu svim zahtevima i proceduri koje su potrebne da bi se ušlo u posao zaštite jezera Ćelije. Navela je da su te opštine preko projekata dobile postrojenja za prečišćavanje voda.

„Mi smo ispoštovali prve rokove time što su Brus i Blace dobili projekte za prečišćavanje otpadnih voda. Sada treba da ta postrojenja stave u funkciju“, pojasnila je Palurović.

Saša Mogić je potom naveo da međuopštinska saradnja podrazumeva sagledavanje interesa i potreba koje postoje u različitim lokalnim samoupravama, nezavisno od toga koje su veličine, i koje su im finansijske i kadrovske snage.

„Zaštita jezera Ćelije je odličan primer međuopštinske saradnje, gde je polazna osnova nedostatak postojećih kapaciteta u jednoj lokalnoj samoupravi, međutim, svest o efektu pružanja usluga i kvalitetu života građana je ono što svima nama treba da bude cilj“, dodao je Mogić.

Palurović je zatim rekla da je Grad Kruševac rešio pitanje otpadnih voda, te da se trudi da svojim iskustvima pomogne opštinama Aleksandrovac, Brus i Blace kako bi i oni rešili problem otpadnih voda.

Međuopštinska saradnja na mobilnosti i komunikacijama osoba sa invaliditetom okupila je pet partnera - Beograd, Novi Sad i tri beogradske opštine Zvezdaru, Savski Venac i Vračar.

Irena Lakobrija Delić, šefica Odseka za projekte u beogradskoj opštini Vračar, objasnila je da je inicijativa za međuopštinsku saradnju potekla upravo iz te gradske, koja je prošle godine usvojila Strategiju za unapređenje pristupačnosti za period od 2018-2025. godine.

„Utvrđeno je da je neophodno uvođenje inovativnih usluga i pristupačnih tehnologija. Isti su izazovi sa kojima se susreću osobe sa invaliditetom u partnerskim opštinama. Pre svega, pored arhitektonskih barijera, postoje informaciono-komunikacijske barijere, nedovoljan broj informacija na Brajevom pismu, audio formatu, usluge koje pružaju tumači za znakovni jezik ne pružaju se u dovoljnom obimu, a dolazi i do preklapanja usluga, što dovodi do povećanja troškova“, objasnila je Lakobrija Delić.

Prema njenim rečima, cilj ove međuopštinske saradnje jeste osnivanje servisa podrške u komunikaciji mobilnosti, kojom će biti povećana dostupnost informacija i usluga osobama sa invaliditetom. S druge strane, dodala je, biće povećana efikasnost i efektivnost rada.

„Svaki partner učestvuje u kapacitetima - kadrovskim, materijalnim i tehničkim. Gradska opština Vračar obezbediće prostor i nabaviti dobra koja su predviđena ovim projektom. Izradićemo SOS aplikaciju, aplikaciju sa servisnim informacijama i nabavićemo štampač na Brajevom pismu. Svi partneri moći će da koriste ova dobra. Grad Beograd će preko Beokoma omogućiti dostupnost i blagovremeno dobijanje informacija. Svi partneri će, potom, prilagođavati te informacije, u audio formatu, znakovnom jeziku... I svi će moći da štampaju informativne materijale na Brajevom pismu. Štampač na Brajevom pismu biće u Novom Sadu zato što je Novi Sad evropska prestonica kulture 2021. i imaće najviše potrebe za štampanjem informativnog materijala“, ukazala je Irena Lakobrija Delić, dodajući da je ovo pionirski poduhvat kojim se jača duh solidarnosti i zajedništva.

Čak 17 gradova i opština iz sliva Zapadne Morave odlučilo se da sarađuje na smanjenu rizika od poplava.

Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite u Gradu Kraljevu, ukazao je da je ova međuopštinska saradnja direktna posledica elementarne nepogode - poplava iz 2014. godine. Te godine, dodao je, gradovi i opštine nisu imali široko određen pojam međuopštinske saradnje, što je promenjeno Izmenama i dopunama Zakona.

„Kada se dese katastrofe, one ne zaobiđu ni osnovne komunalne delatnosti, tako da u tom kontekstu 2014. bili smo pred porazom. Dve godine smo tragali za najboljim modelom saradnje. To nije samo pitanje lokalnih samouprava, već je i pitanje privrede, nevladinog sektora, svih institucija i pojedinaca koji mogu da doprinesu međuopštinskoj saradnji od koje ujedno i zavise“, naveo je Maksimović.

Kako je rekao, napravljena je jedna funkcionalna saradnja kao odgovor na sve buduće rizike koje katastrofe mogu da serviraju, a sve u zaštiti onoga što može da bude ugroženo - ljudski životi i imovina.

„Bitan detalj je i značajna podrška SKGO i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, UNDP, Svetske Banke... Kroz višedecenijski rad ovih međunarodnih organizacija mogli smo da vidimo njihova iskustva kada su u pitanju katastrofe. Nama je otežavajuća okolnost bilo to što nismo imali uspešne modele na koje smo mogli da se ugledamo. Naš model je sada pod lupom svetskih organizacija“, objasnio je Maksimović.

U smislu malih kapaciteta, dodao je, ova međuopštinska saradnja predstavlja „biser“ koje su katastrofalne poplave iz 2014. izbacile.

Upitan šta je bio najveći izazov u uspostavljanju saradnje, s obzirom da se radi o 17 lokalnih samouprava, Maksimović je rekao da je najteži deo bio predstavljanje budućeg koncepta organizacije i planiranja kada je reč o smanjenu rizika od katastrofa.

„Zbog toga smo proveli dve-tri godine samo u pripremi prethodnog protokola o saradnji, a posle još dve godine na pripremi sporazuma. Ali, sve će to učiniti da ovi sporazumi opstanu i traju“, naglasio je Maksimović. Prema njegovim rečima, do sada je potpisano pet protokola i jedan sporazum o međuopštinskoj saradnji kada je reč o slivu Zapadne Morave. On se nada da će ukupno biti 10 sporazuma koji će obuhvatiti sve ili bar većinu lokalnih samouprava u Srbiji.

„Nedostajuća karika na kojoj ćemo raditi u narednom periodu jeste civilna zaštita. Nekada smo je imali i dičili se tim sistemom. Olako smo se odrekli sistema civilne zaštite. Nadam se da ćemo i kroz obrazovni sistem i druge institucije uspeti da uspostavimo sistem civilne zaštite, jer je to jedini efikasan odgovor na katastrofe“, zaključio je Maksimović.

Palurović se nadovezala rečima da je i Grad Kruševac u projektu međuopštinske saradnje sliva Zapadne Morave.

„Iskustva za vanredne situacije i upravljanje rizicima, u saradnji sa drugim lokalnim samoupravama, treba da usmerimo ka preventivnom delovanju. Ovaj sporazum sliva Zapadne Morave koristi svima koji su na tom rečnom potezu. Nadam se da će naš dugogodišnji rad biti krunisan potpisivanjem sporazuma, i da ćemo unaprediti slabe strane. Rad nam tek predstoji... Krajnji benefiti su dobrobit građana, pojeftinjenje usluga, poboljšanje kvaliteta života“, istakla je Palurović.

Novak Gajić je istakao da će budućnost međuopštinske saradnje zavisiti od toga koliko se bude ulagalo u nju.

„SKGO će nastaviti sa direktnom podrškom svom članstvu. Potražnja postoji, iz opština dobijamo pitanja, traže informacije... Tu nam je jako važan i sistemski deo, odnosno rad sa državom na unapređenju sistemskog okvira. Prvi deo politike naše organizacije u ovoj oblasti je u velikoj meri ispunjen prošlogodišnjim Izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi. Trenutno radimo popis različitih odredbi u različitim zakonima koji u većoj ili manjoj meri otežavaju međuopštinsku saradnju. Cilj nam je da dođe do izmena tih rešenja. Formulisaćemo inicijativu koja će se naći pred novim sazivom Predsedništva SKGO i koja će biti upućena raznim ministarstvima“, naglasio je Gajić.

Kako je dodao, SKGO-u je važno da ubedi državu da i ona ima korist od međuopštinske saradnje koja praktično dovodi do efekata regionalne saradnje.

„Cilj nam je da to ubeđenje države dovede do nacionalnog sistema podsticaja međuopštinske saradnje“, istakao je Gajić.

Mogić je podsetio da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravo kreće sa pripremom reforme sistema lokalne samouprave, jednog sveobuhvatnog i po prvi put u Srbiji strateškog dokumenta koji treba da se bavi planiranjem promena u lokalnim samoupravama.

„Duboko verujem da je međuopštinska saradnja proces koji bi u narednim godinama trebalo da postane jedan od najdominantnijih u Srbiji, jer je to jedan od načina da se preuprede manjkavosti koje objektivno postoje u lokalnim samoupravama“, rekao je Mogić, dodajući da država tu mora da odigra aktivnu ulogu kako bi se uspostavio nacionalni fond za podsticaj i pomoć u uspostavljanju međuopštinske saradnje.

Palurović je na kraju naglasila da je najvažnije zadovoljiti potrebe građana, a međuopštinska saradnja upravo vidi dobrobit građana. Maksimović je dodao da racionalnost i ušteda jesu presudan faktor međuopštinske saradnje, dok Mogić smatra da su uspostavljeni dobri temelji te saradnje.

Skupština SKGO organizovana je uz podršku programa "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU - Druga faza", koji finansira Vlada Švedske.