Najvažniji deo svakog velikog posla je priprema za rad. Tako je i sa planiranjem javnog zdravlja u gradovima i opštinama. Priprema za izradu plana javnog zdravlja je prvi korak u procesu i podrazumeva obezbeđivanje političke podrške, izbor koordinatora i formiranje radne grupe za izradu plana. S tom namerom, sa direktorkom Zavoda za javno zdravlje Sombor dr Dragoslavom Čubrilo obišli smo tri opštine: Odžake, Kulu i Apatin.
U Odžacima su nas sačekali zamenik predsednice opštine Stanišić Milorad, načelnik opštinske uprave Nedeljko Čubrilo, rukovodilac Odeljenja za životnu sredinu i inspekcijske poslove Teodora Jakovljević, direktor Doma zdravlja Steva Pašić i glavni tehničar Zoran Pavlović. Odžaci su opština koja već nekoliko godina izdvaja oko 5 odsto budžeta za zdravstvo, ali veliki deo sredstava ide za reprogram duga Doma zdravlja, jer su Odžaci jedna od retkih opština koja je samostalno, pre pet godina, ušla u otplatu duga. Dom zdravlja ima ambiciju da renovira stacionar od 50 bolničkih postelja, s obzirom da je postojeći napravljen od azbesta. Ispravnost vode je stalna tema, posebno u Vojvodini. Opština Odžaci nisu izuzetak: voda na ovoj teritoriji sadrži teške metale: arsen, gvožđe, mangan, a u određenom procentu je i mikrobiološki neispravna. Sami Odžaci imaju fabriku za prečišćavanje vode, dok se za sela nalaze rešenja u vidu eko-česmi. To su pre svega razlozi zbog kojih je opština zainteresovana za izradu plana javnog zdravlja.
Po odlasku iz Odžaka, a na putu do Kule, prošli smo kroz Ruski Krstur. Selo ima 5000 stanovnika, uglavnom rusinske nacionalne pripadnosti koji su se u ovaj kraj naselili pre oko 250 godina i sačuvali svoj kulturni i nacionalni identitet. Jedina gimnazija u opštini Kula je upravo u Ruskom Krsturu, a jedinstvena na svetu je po tome što se nastava odvija na rusinskom jeziku. U opštini su nas sačekali zamenik predsednika opštine Karolj Valka i pomoćnica predsednika Jelena Pavkov. U razgovoru sa njima, saznali smo da je Kula multinacionalna sredina, sa sedam osnovnih i pet srednjih škola, ali da ih muči, kao i ostatak Srbije, smanjenje broja stanovnika. U odnosu na poslednji popis, broj stanovnika se smanjio za 18 odsto, tako da sledeći čekaju sa zebnjom. Međutim, to ih ne sprečava da ambiciozno pristupaju svojim svakodnevnim obavezama. Sem plana javnog zdravlja, koji će kreirati uz pomoć SKGO i Zavoda za javno zdravlje, ušli su u proces izrade lokalnog akcionog plana (LAP) za podršku osobama sa invaliditetom i LAP-a za inkluziju Roma, koji će takođe raditi u saradnji i uz podršku SKGO.
Poslednja destinacija bio je Apatin, gde nas je već pri kraju radnog vremena sačekao predsednik opštine Milan Škrbić sa savetnicom za zaštitu prava pacijenata i koordinatorkom Saveta za zdravlje Saškom Vukoman. Apatin je ozbiljno pristupio problemu otpadnih voda: urađena je studija izvodljivosti, kao i idejni projekat, koji je predat Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Apatin je izabran zajedno sa drugih sedam jedinica lokalne samouprave za izgradnju prečistača otpadnih voda. Grad je iz svojih sredstava već fizički pripremio teren, a planiraju ugradnju izraelskog modularnog sistema prečistača.
U Apatinu već 50 godina unazad opstaje institut samodoprinosa građana, koji trenutno čini 11 odsto budžeta opštine. Iz njega se izdvaja 3 odsto za komunalnu infrastrukturu, daje se 500 evra za svako novorođeno dete, finansira se četvrti pokušaj vantelesne oplodnje, dotira se za plaćanje lečenja tumora i drugih teških bolesti, a 1 odsto se izdvaja za troškove sahranjivanja. O načinu trošenja sredstava prikupljenih na ovaj način izjašnjavaju se građani.
U Apatinu živi 11 odsto romskog stanovništva. Naselja u kojima žive Romi opremljena su komunalnom infrastrukturom, ali je potrebno učiniti dodatne napore i odvojiti fekalnu od atmosferske kanalizacije, što je plan za naredni period.
Zanimljivo je da je u Apatinu nekada bilo 16 ciglana, zbog kvalitetne gline uz obalu Dunava, a poseban brend je apatinski klinger, tzv. „svilena“ cigla, poznata po svojoj tvrdoći. Odatle i čuvene rečenice u knjizi Milovana Vitezovića „Šešir profesora Koste Vujića“.
Tokom boravka, potvrđen je termin radionice u Apatinu koja će biti održana 7. februara 2020. godine, u prostorijama banje Junaković, sa početkom u 10 časova, a na kojoj će predstavnici ove tri opštine, uz podršku predstavnika Sombora, raditi na zdravstvenom profilu svojih opština. Radionicu će realizovati Stalna konferencija gradova i opština u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Sombor, u sklopu projekta „Institucionalna podrška SKGO – treća faza“, koji podržava Vlade Švajcarske.
Piše: dr Jasmina Tanasić, programska direktorka sektora za društveni razvoj
