Koji grad ima mesec sovembar? Ne znate? Da vam pomognemo: grad čiji je zaštitni znak sova. U novembru se sove okupljaju u najvećem broju u raskošnim krošnjama gradskih drvoreda, pa ga izveštači CNN-a, BBC-ija, Rojtersa i drugih medijskih kuća zovu sovembar. I dalje ne znate? U redu, opet ćemo vam pomoći. U kom gradu se nalazi ulica Petra Drapšina, koja je nekoliko puta proglašena za najlepšu ulicu u Evropi, a nalazi se na listi od 50 najlepših ulica na svetu? Opet ne znate? Dakle, u kom gradu možete dobiti pivo od bundeve, baklavu od bundeve, džem, ulje, slatko, kolače i svakojake specije od bundeve, pogotovo 3. septembra, kada se održavaju Dani ludaje? Da, mi smo u Kikindi.
Sve ovo, i još mnogo više smo saznali od zamenice gradonačelnika Bosiljke Srdić, u našem pohodu oko dogovora za planiranje javnog zdravlja. Tako smo se ovog maglovitog 16. januara obreli u ovom lepom gradu, zajedno sa predstavnicima Zavoda za javno zdravlje Kikinda direktorkom Sandrom Radlović i njenom pomoćnicom dr Sanjom Brusin Beloš. Iz razgovora sa ove tri ambiciozne žene saznali smo čemu Kikinda ima da zahvali na ovoj očuvanoj lepoti i miru kojim zrači, kao stara frajla na kojoj se godine ne vide.
U Kikindi se veoma trude da očuvaju prirodu. Već glasoviti drvoredi celtisa, a po narodski koprivića ili pincika, kako se to ovde kaže, su stari od 50 do 80 godina. Somborci ovo drvo zovu bođoš, po bobicama koje rađa. A možda su te bobice ključ za mnogobrojne ptice, pa i sove, kojih ovde ima najviše. Samo 2014. posađeno je 16.000 stabala, a u 2019. čak 34.000 mladica raznog drveća. Ima tu američkog bresta, četinara, ali najviše drže do autohtonog drveća, kao što je bagrem. Sibirski brest se pokazao kao loš izbor, kažu nam, pošto grane lako pucaju, što smo videli duž svih puteva po Vojvodini ovih dana. Žale što nema više duda, koji je najveći upijač vlage iz tla. Nekada je u Vojvodini bilo puno gusaka, a gajila se i svilena buba. Otkako nema belih jata i svile, nema ni dudova. Bagrem je najbolji izbor, kažu nam: autohtona vrsta, medonosan, samoodrživ, sečete ga i sam se obnavlja iz korena.
Ovo su važne teme za naše domaćine, i to ne samo estetske prirode: izbor drveća za vetrobrane. Posađen je nov drvored bagrema od Kikinde do Nakova – sada je to biciklistička staza, a u doglednoj budućnosti treba da postane međugranični prelaz. Temišvar i Zrenjanin su podjednako udaljeni od Kikinde, tako da će ovaj prelaz dodatno oživeti ovaj kraj Banata.
Imaju dobar vazduh, ali sa vodom to već nije slučaj: hemijski i higijenski je neispravna. Grad ulaže napore da reši ovaj problem, najpre zamenom vodovodne mreže – već je polovina promenjena, a u planu je izgradnja fabrike vode.
Nastavljamo put u Kanjižu, najseverniju opštinu ovog okruga. Dočekuju nas stari znanci: predsednik opštine Robert Festajmer, član veća Laslo Čikoš, načelnik odeljenja za opštu upravu i društvene delatnosti i savetnik za zaštitu prava pacijenata Atila Kasa, šef Odeljenja za inspekcijske poslove i zaštitu životne sredine Atila Šafranj. Pridružile su nam se i predstavnice Zavoda za javno zdravlje Kikinda: dr Sanja Brusin Beloš i Marijana Uverić, biolog.
Naši domaćini ne gube vreme, počinjući sa nimalo prijatnom temom: visokom stopom samoubistava. Saznajemo da je od 1995. do 2011. godine u Srednjebanatskom okrugu 950 osoba izvršilo samoubistvo, a Kanjiža je po broju samoubistava na neslavnom drugom mestu. Poveo se razgovor o mogućim uzrocima ove pojave koja desetkuje ionako malobrojno stanovništvo ovih krajeva. Jedan od mogućih uzroka bi se mogao kriti u sastavu vode, što su istraživači pokušali da dokažu još sredinom 80-tih godina prošlog veka u Kanjiži i Subotici. Bilo je reči o mogućem dugoročnom uticaju arsenika i sastava tla, posebno slatinaste zemlje. Na žalost, ova istraživanja se nisu nastavila, a problem je ostao.
U Kanjiži se vrši eksploatacija nafte, a sastav tla je pesak, crnica, slatinasta zemlja i rit. Zahvaljujući ovome, imaju i čuvenu banju, u kojoj je voda uljasta i crna, miriše na naftu, ali vam je koža nakon toga dugo meka i glatka, a voda je blagotvorna za lečenje reumatizma, povreda kičme i kostiju, dečije rehabilitacije i neuroloških bolesti. Kanjiža je lepo, čisto mesto. Jedan od razloga je i što od 2009. godine iznose smeće sa teritorije cele opštine. Sa posebnim zadovoljstvom ističu da je od 1. januara počelo odnošenje smeća na regionalnu deponiju u Subotici. Iz ostalih opština smeće donose u Kanjižu, odakle se prevozi u Suboticu na odlaganje i preradu. Međutim, i dalje se bore sa divljim deponijama, koje redovno čiste. Stara deponija, koja se nalazi u centralnom delu opštine, između Malog Peska prema Malim Pijacama, treba da se revitalizuje. Ovo je skup i dugoročan proces. Predviđaju da će postavljanje izolacije, kako se ne bi zagadile podzemne vode, zatim kompostizacija, a potom i pošumljavanje koštati oko 270 miliona dinara i trajati bar pet godina. Preko IPA programa dobili su tri miliona evra za obnavljanje prečistača otpadnih voda, koji radi od 1994. godine. Imaju fabriku vode, koja sem Kanjiže, pokriva i sela: Martonoš, Mali Pesak, Male Pijace i Horgoš.
Magla nema nameru da se digne. Sva sreća te od Kanjiže do Novog Kneževca ima 15- tak minuta vožnje. Nastavljamo...
Ovu aktivnost SKGO realizuje u okviru projekta "Institucionalna podrška SKGO - treća faza", koji podržava Vlada Švajcarske.
Piše: Dr Jasmina Tanasić, programska direktorka sektora za društveni razvoj
