Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
У вези отписа камате по чл. 10. и 73. ZPPPA који датум се узима у обзир приликом доношења решења о отпису: датум истека задње рате по решењу о репрограму, задњи датум у текућој години у коме је склопљен репрограм или датум доношења решења (нпр. данашњи дан). Са обвезницима који на време нису исплатили задњу рату репрограма да ли се доноси решење о укидању репрограму или постоји могућност да накнадном уплатом испуни репрограм?
Подношењем захтева за одлагање плаћања дугованог пореза на рате порески обвезник има обавезу да усагласи стање дугованог пореза на одређени дан. Дан усаглашавања стања дугованог пореза је дан са којим се спроводе књижења у пореском рачуноводству и сматра се даном уласка дугованог пореза у репрограм. На картици пореског обвезника на дан уласка дугованог пореза у репрограм стање и главног дуга и камате је нула и од тог дана се врши обрачун камате на цео дуговани порез који се одлаже до дана доспећа прве рате када се књижи и износ прве рате и износ обрачунате камате у пореском рачуноводству. Обрачун камате се врши на остатак дуга што значи да је следећи обрачун камате на остатак дуга (износ након плаћања прве рате) од датума доспећа прве рате до датума доспећа друге рате за плаћање у висини референтне каматне стопе Народне банке Србије.
Пореском обвезнику који редовно измирује рате дугованог пореза, укључујући и текуће обавезе у складу са законом отписује се камата на дуг који се односи на дуговани порез плаћен у том периоду, по истеку сваких 12 месеци, до измирења тог дуга у потпуности. У случају када порески обвезник и пре истека рока плаћања дугованог пореза исплати дуговани порез у потпуности, пореском обвезнику се отписује камата на тај дуг и на тај дан (члан 76. став 4. ZPPPA и члан 10. став 5. Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији).
Према наведеном, датуми који одређују књижења камате у поступку одлагања плаћања дугованог пореза на рате су:
- датум уласка дугованог пореза у репрограм – на тај дан се књижи улаз камате у репрограм (као минусна ставка),
- датуми доспећа рата репрограма које су утврђене решењем или споразумом о одлагању плаћања дугованог пореза на рате – на те датуме се књиже камате које доспевају по репрограму,
- датуми доспећа текућих обавеза за плаћање – од тада се рачуна камата ако обвезник не плати у потпуности или делимично ту обавезу.
Ако обвезник редовно плаћа рате репрограма са припадајућом каматом и текуће обавезе, онда се по истеку сваких 12 рата (не крај текуће године, већ календарски 12 месеци од прве рате), као и по истеку последње рате књижи отпис одговарајућег дела камате. За ове отписе се не доноси посебно решење, јер је решењем о репрограму већ утврђено да ће бити извршен одговарајући отпис камате уз испуњење прописаних услова.
Ако обвезник пре истека последње рате плати целокупан репрограмирани дуг са припадајућом каматом, на дан последње уплате када је дуг намирен књижи се сторно преосталих рата репрограма и камате до тог дана. Такође се доноси решење којим се укида репрограм јер је обвезник измирио дуг пре времена. Датум доношења самог решења је било који дан након плаћања, односно намирења дуга, али се књижи са даном намирења дуга (то је датум под којим се види на упиту стања).
Ако обвезник не плати рату репрограма или текућу обавезу, са даном када је обвезнику настао дуг, односно када је престао да плаћа, књижи се сторно преосталих рата репрограма и камате до тог дана. Такође се доноси решење о укидању репрограма због неплаћања. Датум доношења самог решења је било који дан након дана када је обвезник пао у доцњу, али би требало да се књижи са даном када је настао дуг због кога је обвезник испао из репрограма (да не би било ситуација да испадање из репрограма зависи од тога када је запослени уочио да неко нешто није платио).
Да ли ће и колика толеранција ЛПА бити у погледу плаћања и укидања, зависи од става вашег руководства. Строго по закону, места за толеранцију нема, али узимајући у обзир разне околности и то да се репрограмом обвезнику даје могућност да на релаксиранији начин плати своје обавезе, као и да обвезник може да пропусти плаћање из можда неких оправданих разлога, предлажемо да ипак пре укидања прво покушате да контактирате обвезника који плаћа, али не редовно. Онај који није ништа платио више месеци, свакако треба да буде избачен из репрограма. Ово препоручујемо из разлога што обвезнику коме је укинут репрограм не може бити дозвољен нови под истим условима. Закон дозвољава да само обвезник који је имао репрограм по члану 10. добије после испадања репрограм по члану 73. ZPPPA.
Пред крај сваке године и израде завршног рачуна, треба проверити ко плаћа и ко не плаћа, коме треба прокњижити отпис камате због дванаесте рате, а коме због завршетка репрограма, а кога треба избацити из репрограма (прокњижити сторно и донети решење о укидању).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли може да се објави пример решења (или само диспозитив) у којем се одобрава плаћање позитивне камате у смислу члана 75. став 9. ZPPPA, јер је обвезник током 2017. године уплатио износ по решењу које је касније поништено?
У складу са чланом 99. Правилника о пореском рачуноводству плаћање се не врши са рачуна јавног прихода, већ из буџета ЈЛС. Овим чланом Правилника прописано је да камата плаћена пореском обвезнику, ако порески орган у складу са Законом не поступи у остављеном року, по његовом писменом захтеву, односно по пресуди суда, се не књижи већ пада на терет редовног пословања пореског органа, а средства се обезбеђују из прихода пореског органа.
У складу са наведеним, ово решење се не извршава као такво у Управи за трезор, нити га извршава ЛПА. Сматрамо да уз посебан захтев, ово решење и захтев обвезника, треба доставити организационој јединици која врши плаћања из буџета јединице локалне самоуправе (одељење за финансије). При том је у буџету потребно да постоје средства за ове намене.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
На катастарској парцели која је у власништву рудника као врста непокретности уписано је шумско земљиште које рудник користи за експлоатацију и пријављује земљиште као експлоатациона поља по књиговодственој вредности. На тој катастарској парцели изграђен је објекат површине 4м2 који служи као портирница (има случај где је на парцели изграђен објекат у којем чувају експлозив). Постоји мишљење Министарства да се земљиште на којем је изграђен објекат сматра грађевинским земљиштем, али како поступити у овом специфичном случају, јер су ипак у питању експлоатациона поља?
У Мишљењу Министарства финансија број 430-00-00516/2016-04 од 30.01.2017. године, објављеном у Билтену МФ за јануар 2017 године, цитирано је Мишљење Министарства рударства и енергетике, у коме је, између осталог, наведено да је експлоатационо поље простор на којем се одобрава извођење експлоатације минералних сировина и експлоатационо поље одређује се решењем које издаје надлежни орган, тако да истеком важности решења исти простор престаје да буде експлоатационо поље, односно ако је истекла важност издатог одобрења за експлоатацију, а ново одобрење није издато, исти простор се више не сматра експлоатационим пољем.
Према томе, да ли је непокретност експлоатационо поље или не, зависи од напред наведених услова, а не од тога да ли је на њему изграђена портирница од 4м2.
У сваком случају се Мишљење Министарства да се земљиште на коме је изграђен објекат не може применити у свим случајевима, јер зависи од врсте земљишта, као и намене и врсте самог објекта (нпр. ако је на пољопривредном земљишту које се користи за пољопривредну производњу изграђен објекат који се користи за ту пољопривредну производњу, то земљиште неће због тог објекта постати грађевинско).
Мишљење Министарства финансија број 430-00-00516/2016-04 од 30.01.2017. године.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Како да се задужи правно лице порезом на имовину за 2014. и 2015. годину, јер за те године није поднео пореску пријаву, а за раније је подносио. Имовину је продао у јулу 2015. године, поседује се уговор. Обвезник је позван да поднесе пријаву и није се одазвао.
Када се обвезник не одазове захтеву и не поднесе пореску пријаву, тада се спроводи поступак пореске контроле (најчешће канцеларијске), у складу са одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији и сачињава записник, по коме се доноси решење о утврђивању обавезе пореза на имовину пореском обвезнику који није поднео пореску пријаву. Пореска обавеза утврђује се на основу расположивих података пореског органа, применом одредби Закона о порезима на имовину који је важио у периоду за који се утврђује пореска обавеза.
У поступку канцеларијске контроле порески инспектор, након позивања пореског обвезника да учествује у поступку канцеларијске контроле, сачињава записник у коме констатује све чињенице од значаја за опорезивање, наводи све доказе и документацију којима располажу, као и прописе на основу којих се пореска обавеза утврђује. Записник се доставлја пореском обвезнику, на исти обвезник има право да поднесе примедбе у року од пет дана, које порески инспектор разматра у року од пет дана и сачињава допуну записника. Након тога се доноси решење о утврђивању пореза на имовину у поступку канцеларијске контроле.
У решењу се поред пореза утврђује и камата која се обрачунава од дана доспећа квартала до дана контроле (дана сачињавања записника). Укупно утврђене обавезе пореза на имовину за раније године и камата књиже се са даном контроле.
Форма записник и решење - када није поднета prijava.docx
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли порески обвезник који има право закупа грађевинског земљишта, чији је власник Републике Србија, треба да плаћа порез на имовину од 2014. године?
Законом о изменама и допунама Закона о порезима на имовину који се примењује од 1.1.2014. године, право закупа грађевинског земљишта у јавној својини, односно пољопривредног земљишта у државној својини преко 10 ари престало је да буде предмет опорезивања. Значи, порески обвезник који има право закупа грађевинског земљишта у јавној својини није обвезник пореза на имовину од 1.1.2014. године.
Мишљење Министарства финансија - редни број 11, Билтен 6/15.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 1, Билтен 12/16.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта од доказа треба да доставе правна лица која у Прилогу-2 исказују водно земљиште и водне објекте?
Пореским обвезницима који пореску обавезу утврђују самоопорезивањем, докази се могу тражити само у поступку пореске контролу.
Чланом 51. ZPPPA прописано је да порески обвезник сноси терет доказа за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.
Чланом 12. став 1. тачка 7а) прописано је пореско ослобођење за водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра, односно катастра водних објеката, осим за рибњаке. Наведена одредба се примењује од 1.1.2016. године. У период од 1.1.2014. до 31.12.2015. пореско ослобођење прописано је за водно земљиште, као и за водне објекте за које је издата правоснажна водна сагласност, односно за које се водна дозвола не издаје у складу са законом којим се уређују воде, осим за рибњаке.
Законом о водама уређено је шта се сматра водним земљиштем, а шта водним објектима. Од 2017. услов за пореско ослобођење је да је то земљиште уписано у катастар водних добара, а за објекат да је уписано у регистар водних објеката.
Водно земљиште, у смислу овог закона, јесте земљиште на коме стално или повремено има воде, због чега се формирају посебни хидролошки, геоморфолошки и биолошки односи који се одражавају на акватични и приобални екосистем. Водно земљиште текуће воде, у смислу овог закона, јесте корито за велику воду и приобално земљиште. Водно земљиште стајаће воде, у смислу овог закона, јесте корито и појас земљишта уз корито стајаће воде, до највишег забележеног водостаја. Водно земљиште обухвата и напуштено корито и пешчани и шљунчани спруд који вода повремено плави и земљиште које вода плави услед радова у простору (преграђивања текућих вода, експлоатације минералних сировина и слично).
Водни објекти, у смислу овог закона, јесу грађевински и други објекти, који заједно са уређајима који им припадају чине техничку, односно технолошку целину, а служе за обављање водне делатности. Водни објекти су добра од општег интереса, осим објеката које су правна и физичка.
Мишљење Министарства финансија - редни број 22, Билтен 6/15.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 11, Билтен 4/14.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Бензинска пумпа поднела је порески пријаву за непокретности које поседује, али нигде није исказан резервоар за гориво који се налази под земљом. Како се поступа у том случају, да ли је довољан закључак?
Пореска пријава која је формално и математички исправна мора да буде евидентирана као таква. У случају када се утврди да порески обвезник није пријавио све непокретности, може се позвати (телефоном) да сам поднесе измењену пореску пријаву и пријави непокретности које није пријавио првобитном пореском пријавом. Ако не, онда се мора послати позив за канцеларијску контролу и у том поступку утврдити разлика пореза, односно износ пореза за непокретности које обвезник није пријавио и утврдио својом пореском пријавом (под условом да је за непокретности наведене у пореској пријави пореска обавеза правилно утврђена). У записнику се утврђује и припадајућа камата на пореску обавезу утврђену у поступку пореске контроле, обрачуната од датума доспећа прописаног законом, до дана сачињавања записника о контроли. Напомињемо да се у том случају доноси записник о канцеларијској контроли и решење о утврђивању пореске обавезе, као и припадајуће камате.
Мишљење Министарства финансија - редни број 2, Билтен 5/18.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 5, Билтен 7,8/16.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 11, Билтен 11/15.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 9а, Билтен 11/14.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Да ли је основица за утврђивање пореза на имовину за производну халу правног лица чија је претежна делатност 2932-Производња осталих делова и додатне опреме за моторна возила књиговодствена вредност?
За опредељивање да ли је пореска основица за производну халу књиговодствена вредност, није од утицаја претежна шифра делатности пореског обвезника, већ намена објекта, у смислу која делатност се може обављати у том простору (а према класификацији делатности), односно да се у тим објектима у којима су смештени производни погони користи за обављање делатности која спада у прерађивачку индустрију.
Мишљење Министарства финансија - редни број 6д, Билтен 2/15.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Порески обвезник је на Прилогу-1 исказао два Подприлога за пољопривредно и шумско земљиште, јер су граничне парцеле. Да ли је то исправно или мора поднети два Прилога-1 и по један Подприлог уз Прилог-1?
Према члану 7. став 2. Закона о порезима на имовину основицу пореза на имовину пореског обвезника који непокретности у својим пословним књигама не исказује у складу са ставом 1. овог члана (фер вредност) чини:
- за неизграђено земљиште – вредност земљишта;
- за остале непокретности - вредност објеката увећана за вредност припадајућег земљишта.
Према Мишљењу Министарства финансија број 430-00-00067/2014-04 од 3.3.2014. год:
Када је предмет опорезивања порезом на имовину право својине на землјишту површине преко 10 ари, реч је о површини землјишта које представлја физичку целину, независно од:
- врсте землјишта (грађевинско, полјопривредно, шумско и друго),
- да ли землјиште као физичку целину чини једна или више катастарских парцела, односно њихових делова,
- броја пореских обвезника на землјишту које је предмет опорезивања (предмет опорезивања определјује површина землјишта преко 10 ари, а не број пореских обвезника за то землјиште).
Према томе, предмет опорезивања је земљиште које се састоји од две парцеле различитих врста земљишта (пољопривредно и шумско), тако да се за то земљиште (као целину) утврђује пореска основица.
Према Правилнику о обрасцима пореских пријава за утврђивање пореза на имовину, пореска основица ће утврђује у Прилогу 1, што значи да је обвезник правилно поступио када је за предметно земљиште поднео један Прилог -1 и два Подприлога (у којима је исказао посебне вредности делова земљишта). Да се на том земљишту, рецимо, налазе и објекти, за њих би требало поднети само посебне Подприлоге (у којима би се утврдила вредност објеката), при чему би се укупна пореска основица (за земљиште и објекте на њему) утврдила у Прилогу – 1.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
У питању је обвезник коме је утврђена обавеза за 5 година 2016. године. Решења му нису уручена исте, али су књижена на 31.12.2016.. У августу 2017. су му уручена решења на која он благовремено изјављује жалбу. У међувремену је обвезник преминуо и по жалбама није одлучено, тј. првостепени орган није разматрао жалбу. Преминули порески обвезник је имао пуномоћника који је потписао пореске пријаве у 2016. Наследник има правоснажно решење о наслеђивању покојног пореског обвезника. Да ли у овом случају треба решавати по жалби на име преминулог пореског обвезника, где би се са пуномоћником решавало по жалби или на име наследника који би био укључен у поступак?
С обзиром да је странку заступао пуномоћник, у границама добијеног пуномоћја, поступак се наставља са пуномоћником који сагласно одредбама члана 52. Закона о општем управном поступку има правни основ да учествује у пореском поступку, али само у оквиру добијеног пуномоћја. Дакле, пуномоћје на престаје смрћу странке, с тим што неследник, као правни следбеник странке, односно њен нови законски заступник може опозвати раније дато пуномоћје.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Потребно је појашњење члана 12. тачка 4) Закона о порезима на имовину, у смислу, које услове треба да испуњава непокретност да би се сматрала културним или историјским спомеником (за пореско уверење)?
Чланом 12. Закона о порезима на имовину прописано је пореско ослобођење за непокретности које су од надлежног органа проглашене културним или историјским споменицима – на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене – под условом да нису трајно дате другом лицу ради остваривања прихода (уз накнаду). Право на пореско ослобођење применом наведене одредбе не може се остварити на пример за објекат у коме се обавља делатност (нпр. зубарска ординација, хотел, ресторан и др.), с обзиром да је то делатност привредног карактера или за објекат који је намењен и користи се за становање. Значи, да би порески обвезник имао право на пореско ослобођење по овом основу потребно је да кумулативно буду испуњени следећи услови:
- да је непокретност која се опорезује проглашена културним или историјским спомеником
- да се непокретност која се опорезује користи искључиво за те намене
- да непокретност која се опорезује није трајно дата другом лицу уз накнаду (дуже од 183 дана у току 12 месеци, са прекидима или непрекидно).
Мишљење Министарства финансија - редни број 7, Билтен 1/16.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 4, Билтен 2/16.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 5, Билтен 10/14.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 4, Билтен 9/14.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 2, 3 и 14, Билтен 5/14.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уколико поткровље или било која од етажа на породично стамбеној згради није истарашено/а, да ли се у том случају рачуна и та квадратуру за пореску основицу?
Настанак пореске обавезе прописан је одредбама члана 10. Закона о порезима на имовину. Пореска обавеза настаје најранијим од следећим дана:
- даном стицања права;
- даном почетка коришћења;
- даном оспособљавања;
- даном издавања употребне дозволе, односно
- даном омогућавања коришћења имовине на други начин.
Код објеката који се фактички не користе, настанак пореске обавезе опредељује чињеница да ли је објекат оспособљен за коришћење, имајући у виду да је право, али не и обавеза пореског обвезника да користи објекат. То је у сваком конкретном случају фактично питање, при чему треба имати у виду грађевински аспект (нпр. да ли је објекат стављен под кров, уграђена столарија, застакљени отвори и сл.), изграђеност инсталација у објекту, као и друге елементе који опредељују уобичајено и безбедно коришћење објекта. Уколико је за објекат издата употребна дозвола, објекат се сматра оспособљеним за коришћење.
У Мишљењу Министарства финансија, бр. 011-00-00481/2010-04 од 03.09.2010. године, наведено је:
На право својине на објектима пореска обавеза је настала даном стицања права својине – ако конкретни објекти представљају физичку, функционалну, техничко-технолошку или биотехничку употребну целину која пружа заштиту од временских и спољних утицаја, са уобичајено потребним инсталацијама, постројењима и опремом, што их чини принципијелно оспособљеним за коришћење, независно од чињенице да ли се за њихово коришћење за посебну намену морају додатно оспособити (на пример, обезбедити одговарајућу електро-инсталацију одређене снаге) и да ли их власник користи или не.
Наиме, право је, али не и обавеза пореског обвезника да своје објекте користи или не, да определи намену коришћења у складу са прописима, као и да у циљу привођења објекта тој опредељеној намени врши одређена инвестициона улагања у суштинском или естетском смислу.
Уколико конкретни објекти нису оспособљени за коришћење јер, на пример, не располажу уобичајено потребним инсталацијама и опремом (водоводном инсталацијом, електро-инсталацијом, столаријом и слично) која их чини објектима у смислу прописа којима се уређују планирање и изградња, обавеза по основу пореза на имовину на право својине на тим објектима није настала
Мишљење Министарства финансија - редни број 3, Билтен 6/18.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 3, Билтен 12/17.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 6, Билтен 10/14.пдф
Мишљење Министарства финансија - редни број 3, Билтен 2/14.пдф
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.