Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeUzimajući u obzir da je u skladu sa članom 5 st. 5. i 6. ZOBS-a, većina JLS nakon poslednjeg Rebalansa budžeta imala uvećanje obima budžeta na osnovu ostvarenih namenskih transfera ili donacija, da li se kao osnov za limit kod planiranja Odluke o privremenom finansiranju uzima zadnji Rebalans budžeta za prethodnu godinu ili važeći Plan na dan 31.12. prethodne budžetske godine koji u sebi sadrži i navedena naknadna uvećanja budžeta?
U skladu sa članom 46. stav 5. Zakona o budžetskom sistemu, privremeno finansiranje se vrši najviše do jedne četvrtine iznosa planiranih rashoda i izdataka u aktu o budžetu prethodne fiskalne godine.
S tim u vezi, jedinice lokalne samouprave prilikom donosenja odluke o privremenom finansiranju kao osnov za limit uzimaju planirane iznose rashoda i izdataka iz poslednje usvojene odluke o rebalansu budzeta za 2023. godinu.
Kada su u pitanju namenski transferi koje su jedinice lokalne samouprave ostvarile nakon usvajanja rebalansa napominjemo da će se njihov raspored i korišćenje moći vršiti tek nakon isteka perioda privremenog finansiranja, tj. kada se donese odluka o budžetu za celu fiskalnu godinu.
Da li postoji razlika u polaganju stručnog ispita za komunalne miliocionare i načelnika komunalne milicije? Da li je načelnik komunalne milicije obavezan da polaže stručni ispit za komunalnog milicionara?
Članom 35. Zakona o komunalnoj miliciji ("Sl. glasnik RS", br. 49/2019) predviđeno je da komunalni milicionar, pored uslova predviđenih za zaposlenje u organima jedinica lokalne samouprave, mora da ispunjava i posebne uslove, i to da: 1) ima psihofizičku sposobnost potrebnu za obavljanje poslova komunalne milicije; 2) ne postoje bezbednosne smetnje za obavljanje poslova komunalnih milicionara; 3) ima položen ispit za komunalnog milicionara (u daljem tekstu: ispit); 4) ima stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i najmanje jednu godinu radnog iskustva u struci. Psihofizičku sposobnost iz stava 1. tačka 1) ovog člana utvrđuje Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva unutrašnjih poslova i izdaje lekarsko uverenje o tome na način predviđen za proveru psihofizičke sposobnosti policijskih službenika. Izuzetno, u radni odnos za obavljanje poslova komunalnog milicionara može se primiti policijski službenik u statusu ovlašćenog službenog lica, preuzimanjem iz Ministarstva unutrašnjih poslova, pod uslovom da ispunjava i ostale uslove predviđene ovim zakonom. Na popunjavanje radnih mesta komunalnih milicionara putem preuzimanja na osnovu stava 3. ovog člana, shodno se primenjuju propisi koji se odnose na preuzimanje službenika.
Članom 39. istog zakona predviđeno je da ispit za komunalnog milicionara polaže kandidat za komunalnog milicionara koji je uspešno završio program stručnog osposobljavanja iz člana 37. stav 5. ovog zakona. Ispit za komunalnog milicionara polažu i lica iz člana 35. stav 3. ovog zakona u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Ispit za komunalnog milicionara sprovodi komisija, koju obrazuje ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Program i način polaganja ispita za komunalnog milicionara, sastav i način rada komisije za sprovođenje ispita za komunalnog milicionara, troškove sprovođenja ispita za komunalnog milicionara, izgled i sadržinu obrasca uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara, način izdavanja uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara i oblik, način upisa i vođenja evidencije o položenom ispitu za komunalnog milicionara, bliže uređuje ministar nadležan za sistem lokalne samouprave. Visina takse za polaganje ispita iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave vodi evidenciju o položenom ispitu za komunalnog milicionara, u koju se upisuje: ime i prezime kandidata; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil; organ opštine, odnosno grada sa kojim je kandidat zaključio ugovor o stručnom osposobljavanju, odnosno kod koga je zaposlen; broj i datum rešenja kojim je odobreno polaganje ispita za komunalnog milicionara; datum polaganja ispita; podaci o opštem uspehu na ispitu i broj i datum izdatog uverenja o položenom ispitu za komunalnog milicionara. Ministarstvo nadležno za sistem lokalne samouprave izdaje uverenje o položenom ispitu za komunalnog milicionara. Uverenje iz stava 7. ovog člana sadrži sledeće podatke: ime i prezime kandidata koji je položio ispit za komunalnog milicionara; datum i mesto rođenja; jedinstveni matični broj građana; naziv visokoškolske ustanove, nivo i vrsta stečenog obrazovanja i stručni naziv, odnosno naziv završene srednje škole i obrazovni profil i datum polaganja ispita za komunalnog milicionara.
Ministar državne uprave i lokalne samouprave doneo je Pravilnik o ispitu za komunalnog milicionara („Službeni glasnik RS”, broj 148/20), čiji je sastavni deo i Program ispita za komunalnog milicionara, u okviru kojih se ne pravi razlika između ispita za komunalnog milicionara i rukovodioca organizacione jedinice komunalne milicije – načelnika komunalne milicije, tako da se radi o jedinstvenom ispitu za sve komunalne milicionare.
S obzirom da se posebni uslovi za rad u komunalnoj miliciji odnose na sve u toj organizacionoj jedinici, i načelnik komunalne milicije je dužan da polaže ispit za komunalne milicionere, naročito što rukovodi tom organizacionom jedinicom.
Da li su JLS u obavezi da u obrazlozenju Odluke o privrememnom finaniranju prikazuju Progamske informacije, uzimajući u obzir da je akt o privremenom finaniranju oročen dokument na deo godine?
Iskazivanje programskih informacija u okviru Odluke o privremenom finansiranju nije posebno apostrofirano u Zakonu o budžetskom sistemu. U okviru konsultacija koje je SKGO obavljala sa MFIN prilikom pripreme modela Odluke o privremenom finansiranju budžeta JLS (dostupno na: http://www.skgo.org/storage/app/media/uploaded-files/Model%20odluke%20o%20privremenom%20finansiranju%20LS.zip) naglasak nije stavljen na deo iskazivanja programskih informacija, ali MFIN potencira nužnost integrisanja svih aspekata iz akta o privremenom finansiranju, po isteku tog perioda, u budžet za tekuću godinu.
U tom smislu, sigurnije postupanje jeste da se ispoštuje programska klasifikacija i da se, bez obzira na njen privremeni karakter - Odluka o privremenom finansiranju pripremi u skladu sa članom 112. Zakona o budžetskom sistemu, odnosno da se za period privremenog finansiranja rashodi prikažu u skladu sa programskom metodologijom po pojedinim programima, rasporedom sredstava u okviru postojećih 17. programa, u okviru finansijskih planova koji će se kasnije implementirati u Odluku o budžetu, odnosno koji će se u postupku pripreme budžeta za celu godinu objediniti u odluku o budžetu za 2024. godinu.
U slučaju već pokrenutih procedura javnih nabavki, za koje se procenjuje da će momenat ugovaranja, odnosno preuzimanja obaveza nastupiti u periodu januar - mart 2024. godine, da li na pripadajućoj aproprijaciji u mometnu ugovaranja, odnosno preuzimanja obaveza, moraju biti obezbeđena sredstva u celosti u skladu sa ugovorenim iznosom ili samo za deo obaveza koje će dospeti na plaćanje u I kvartalu, uzimajuci u obzir Privremeno finansiranje.
Pitanje jeste specifično, jer može da se pokrene i sprovede postupak nabavke a da ne postoji obezbeđen iznos, ali ne može da zaključi ugovor, a da nema obezbeđenog iznosa koji će dospeti na plaćanje u toj budžetskoj godini.
Na pripadajućoj aproprijaciji u momentu ugovaranja, u skladu sa članom 54. Zakona o budžetskom sistemu, mora biti obezbeđen ceo iznos koji se ugovara. Ne može se zaključiti ugovor a da nije obezbeđen iznos koji se ugovara. Dakle, ako se zaključuje ugovor u toku važenja privremenog finansiranja treba planirati ceo iznos.
Na bazi konsultacija koje smo obavili i iz prakse, proizilazi da je npr., kod kratkoročnijih nabavki hrane, higijene, osiguranja, mesečnog održavanja opreme – moguće sprovoditi sukcesivne nabavke sa kraćim periodom trajanja (unutar perioda privremenog finansiranja) i sa obezbeđenim sredstvima za taj period, dok kod radova i nabavki koje se realizuju u celini to nije moguće.
Da li konstituisanjem Privremenog organa prestaje da radi Žalbena komisija?
Iz odredbi Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) ne proizilazi da raspuštanjem skupštine jedinice lokalne samouprave i imenovanjem privremenog organa prestaje sa radom Žalbena komisija. Eventualna razlika u radu Žalbene komisije za vreme privremenog organa je što će sve odluke u smislu imenovanja, prestanka dužnosti, razrešenja ili izuzeća člana Žalbene komisije ukoliko su neodložne donositi privremeni organ.