Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Под којим условима се одређено лице може примити у раднио днос у органе ЈЛС и да ли је општа здравствена способност један од тих услова?
Чланом 80. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) прописано је да се у радни однос у органе јединице локалне самоуправе може примити лице под следећим условима:
- да је пунолетан држављанин Републике Србије;
- да има прописано образовање;
- да испуњава остале услове одређене законом, другим прописом и актом о систематизацији радних места;
- да није правноснажно осуђивано на безусловну казну затвора од најмање шест месеци;
- да раније није престајао радни однос у државном органу, односно органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, због теже повреде дужности из радног односа.
Општа здравствена способност није постављена као услов за заснивање радног односа у органима јединица локалне самоуправе поменутим законом, као ни другим прописима, тако да лица која заснивају радни однос у органима ЈЛС не треба да достављају уверења у том смислу.
Изузетак од наведеног правила је у случају запошљавања особа са инвалидитетом где ће се захтевати у конкурсном поступку да кандидат достави акт којим му је утврђен статус особе са инвалидитетом.
Планиран је јавни конкурс за попуњавање радног места руководиоца Одељења за друштвене делатност. Ко би био члан комисије који је надређен руководиоцу Одељења за друштвене делатности?
Чланом 20. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 107/2023) предвиђено је да ако се попуњава извршилачко радно место или прима приправник, председника и остале чланове комисије именује решењем руководилац органа, службе или организације, водећи рачуна да један члан комисије буде службеник који је претпостављен службенику на радном месту које се попуњава, а да један члан буде службеник који обавља послове из области управљања људским ресурсима. Члан комисије може да буде службеник, државни службеник или друго лице које поседује стручна знања у области у којој се обављају послови радног места које се попуњава. Ако комисија самостално врши проверу понашајних компетенција, најмање један члан комисије мора да буде лице које је похађало програм обуке за спровођење интервјуа базираног на компетенцијама или да се професионално бави проценом понашајних компетенција. На захтев руководиоца органа, службе или организације, руководилац службе Владе за управљање кадровима може одредити као члана комисије запосленог који у оквиру послова радног места обавља проверу понашајних компетенција. Сматра се да је члан комисије одређен у складу са ставом 3. овог члана, ако је за члана комисије одређен запослени из става 4. овог члана.
У случају попуњавања извршилачког руководећег радног места непосредно претпостављени том радном месту је начелник управе, те у том смислу члан комисије у складу са чл. 20 став 1. уредбе може бити начелник или заменик начелника управе.
Да ли се код утврђивања права на годишњи одмор запослених у јединицама локалне самоуправе узимају у обзир све године рада проведене у радном односу или само године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе?
Узимајући у обзир одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС” бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023), критеријум за утврђивање годишњег одмора спрам радног искуства у обзир узима све године проведене у радном односу, без обзира да ли их је запослени остварио у органу јединице локалне самоуправе, државне управе или слично.
Када је у Локацијским условима наведено да власник није обавезан да плати промену намене пољопривредног у грађевинско земљиште, да ли има основа и потребе издати решење о ослобађању наканде за промену намене пољопривредног земљишта?
Члан 47. Закона о накнадама за коришћење јавних добара прописано је да се накнада за промену намене пољопривредног земљишта не плаћа у случају градње или реконструкције породичне стамбене зграде пољопривредног домаћинства у циљу побољшања услова становања чланова домаћинства или у случају природног раздвајања пољопривредног домаћинства највише до 200 м2 стамбеног простора. Такође, истим чланом Закона је прописано да се накнада не плаћа у случају изградње економских објеката који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње, а власнику је пољопривреда основна делатност.
Ослобађање од плаћања накнаде предвиђено је за стамбене зграде пољопривредног домаћинства до 200 м2 стамбеног простора и за економске објекте у функцији примарне пољопивредне производње уз услов да је власнику пољопривреда основна делатност.
Надлежни орган за послове пољопривреде је у обавези да води поступак, и да на основу приложене документације утврди да ли постоје могућности за ослобађање од плаћања накнаде за промену намене.
Такође, Законом о пољопривредном земљишту забрањено коришћење пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе (члан 22. Закона) а чланом 83. став 1. тачка 8) дато је овлашћење пољопривредној инспекцији да врши контролу да ли се пољопривредно земљиште прве, друге, треће, четврте и пете катастарске класе користи у непољопривредне сврхе.
Да ли је послодавац у обавези да сваком запосленом који је због болести одсуствовао са рада дуже од 30 дана, исплати солидарну помоћ за случај дуже и теже болести запосленог?
Право на солидарну помоћ у складу са чланом 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Службени гласник РС” бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) остварује се по правилу на захтев запосленог, а у случају дуже и теже болести солидарна помоћ се признаје на основу уредне документације и у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Дакле, сматрамо да нема аутоматизма код признавања солидарне помоћи у сваком случају боловања дужег од 30 дана.
Да ли надлежни орган може издати Локацијске услове, па после и грађевинску дозволу за изведене радове према?
Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) је регулисан поступак изградње објеката, као скупа радњи који обухвата: претходне радове, израду и контролу техничке документације, припремне радове за грађење, грађење објекта и стручни надзор у току грађења објекта.
Грађење објекта врши се на основу грађевинске дозволе и техничке документације, под условима и на начин утврђен Законом о планирању и изградњи, како је то прописано чланом 110. овог закона.
Чланом 175. став 1. тачка 1. Закона о планирању и изградњи прописано је да грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и дужност да проверава да ли је за објекат који се гради, односно за извођење радова издата грађевинска дозвола и потврђена пријава о почетку грађења, те да је овлашћен да нареди решењем обуставу радова и уклањање објекта или његовог дела, ако се објекат гради или је његово грађење завршено без грађевинске дозволе, односно ако се објекат гради супротно грађевинској дозволи и потврди о пријави радова, како је то прописано чланом 176. став 1. тачка 1. истог закона.
Законом о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС, 1/2023 - одлука УС и 62/2023) омогућено је озакоњење бесправно изграђених објеката који су видљиви на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, под условима прописаним овим законом.
Сви објекти изграђени без издатог решења о грађевинској дозволи или решења о одобрењу извођења радова после 27. новембра 2015. године нису предмет озакоњења у складу са одредбама овог Закона о озакоњењу објеката и надлежни грађевински инспектор за те објекте доноси решење о рушењу, које је извршно даном доношења, у складу са Законом о планирању и изградњи, како је то прописано чланом 6. став 9. Закона о озакоњењу објеката.
Не постоји могућност озакоњења ових бесправно изведених радова применом одредаба Закона о планирању и изградњи, издавањем локацијских услова и грађевинске дозволе за бесправно изведене грађевинске радова.
Овако изведени радови могу бити само предмет инспекцијског надзора грађевинског инспектора, који ће решењем наложити њихово уклањање.
Да ли Основна школа може упутити захтев Интерресорној комисији за процену потребе пратиоца за дете иако није успела да добије сагласност родитеља?
Према члану 7. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", бр. 80/2018), образовна установа под одређеним условима може да покрене поступак процене потреба за додатном подршком без сагласности родитеља:
„Процена потреба детета, ученика и одраслог за додатном подршком (у даљем тексту: поступак процене) врши се:
- по захтеву родитеља, односно другог законског заступника и одраслог,
- на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника и одраслог,
- по службеној дужности - када родитељ, односно други законски заступник и одрасли не дају сагласност на иницијативу образовне или здравствене установе или пружаоца услуга социјалне заштите.
Уколико родитељ, односно други законски заступник и одрасли није сагласан са покретањем поступка процене, а подносилац иницијативе је проценио да такво поступање није у циљу заштите најбољег интереса детета, ученика и одраслог, подносилац иницијативе је дужан да о томе обавести надлежни орган старатељства, ради предузимања мера из његове надлежности и покретања поступка процене по службеној дужности.“
Поред наведеног, истим чланом Правилника је уређене и обавезе образовне установе пре него што покрене поступак по службеној дужности:
„Установа која покреће поступак по службеној дужности у обавези је да реализује саветодавни рад са родитељем, односно другим законским заступником и одраслим ради информисања о улози и саставу Комисије, поступку процене, могућности присуства родитеља током поступка процене и облицима додатне подршке.
Међутим, овде се ради о услузи личног пратиоца детета која је уређена Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите ("Сл. гласник РС", бр. 42/2013, 89/2018 и 73/2019), тако да спада у трећу групу мера према чл. 3, тачка 3) Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом:
„3) остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције:
......
(3) обезбеђивање личног пратиоца детету и ученику, односно персоналног асистента одраслом полазнику у складу са прописаним стандардима услуга, под условом да су укључени у васпитно образовну установу, до краја редовног школовања, укључујући завршетак средње школе“.
У овом случају, надлежна институција је центар за социјални рад.
Надлежни орган је издао следећа документа у предмету изградње индустријског објекта за прераду воћа: локацијске услове (2016.), грађевинску дозволу (2017.), потврду пријаве радова (2017.), потврду пријаве темеља (2017.), потврду пријаве конструкције (2022), као и решење о продужењу важења грађевинске дозволе до 13.05.2024, измена локацијских услова у погледу услова имаоца јавних овлашћења-ЕПС (2022.), измена грађевинске дозоле у погледу услова имаоца (2022.) У току је поступак измене локацијских услова због промена у току грађења (поступање другостепеног органа по приговору ), а у међувремену је дана 17.05.2024. године инвеститор поднео захтев за ново продужење важења грађевинске дозволе. Да ли је грађевинска дозвола престала да важи? Како орган да поступи по новом захтеву за продужење важења грађевинске дозволе? Да ли постоји законски основ да грађевинска дозвола настави да важи?
Решењем о продужењу важења прве грађевинске дозволе, надлежни орган је имао могућност да у смислу члана 140. став 4. Закона о планирању и изградњи продужи важење не за две године, како је то наведено у решењу, већ за пет година рачунајући од дана правноснажности решења о измени грађевинске дозволе из 2022. године.
Сматрамо да би у овом случају имало места, да није поднет и нови захтев за измену локацијских услова због промена у току изградње/примедбе другостепеног органа по приговору, да се продужи важење решења о измени грађевинске дозволе још за две године у смислу члана 140. став 5. Закона о планирању и изградњи, под условом да је захтев за продужење важности поднет пре истека рока утврђеног у ставу 3. диспозитива решења из 2022. године.
У случају усвајања новог захтева за иземену локацијских услова који је поднет пре захтева за ново продужење грађевинске дозволе, уследиће и нови захтев за измену решења о измени грађевинске дозволе и доношењем новог решења о измени грађевинске дозволе и дриго решење о измени грађевинске дозволе више неће важити (као што је доношењем тог решења престала да важи прва грађевинска дозвола), већ ће се ново решење о измени сматрати новом грађевинском дозволом.
Како је странка пре последњег захтева за продужење важења грађевинске дозволе прво поднела захтев за измену локалцијских услова (због промена насталих у току изградње/поступање по примедбама другостепеног органа по приговору) тај захтев је „старији“ и о њему прво треба надлежни орган да одлучи односно да изда нове локацијске услове уколико су за то испуњени законом предвиђени услови.
Треба прекинути поступак по поднетом захтеву за ново продужење грађевинске дозволе због потребе решавања претходног питања (применити одредбе о прекиду поступка из ЗУП-а) и уз образложење да се о њему не може одлучити док се претходно не одлучи о раније поднетом захтеву – захтеву за измену локацијских услова, а потом и о новом захтеву за издавање грађевинске дозволе.
Уколико буду измењени Локацијски услови и странка поднесе захтев за измену решења о измени грађевинске дозволе из 2022. године, тада ће се донети ново решење о измени грађевинске дозволе које има карактер нове грађевинске дозволе и том приликом може се применити члан 140. став 4. Закона о планирању и изградњи и одредити рок о д 5 година заважење грађевинске дозволе.
У том случају, наставиће се прекинути поступак по захтеву од 17.05.2024. године и одбиће се тај захтев као неоснован, уз образложење да је новим решењем о измени грађевинске дозволе одређен нови рок за важење грађевинске дозволе.
Одредбе Закона о планирању и изградњи о важењу грађевинске дозволе по усменим препорукама Министарства не треба ригорозно примењивати, нарочито када се ради о објектима који су знатно изграђени (пријава радова, потврђени темељи и конструкција) и из тих разлога, Стручна служба СКГО предлаже да се поступи на напред наведени начин.
Да ли се за јубиларну награду рачуна укупан стаж и ако није у државним органима а предвиђен колективним уговором код послодавца (општинској управи)?
У складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) у јубиларне године рада рачунају се године рада проведене у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Да ли за једну катастарску парцелу могу бити издате две грађевинске дозволе (које се разликују у броју, положају и спратности објеката), а све због различитих услова за пријаву на конкурс (ИПАРД и Фонд за развој) и да ли инвеститор има мгућност да „бира“ за коју грађевинску дозволу ће поднети пријаву радова? Како поступа надлежни орган ако по захтеву инвеститора изда једну пријаву радова по једној грађевинској дозволи, а након неког времена инвеститор поднесе захтев за другу пријаву радова по другој грађевинској дозволи?
У случају издавања различитих локацијских услова инвеститор има право само да „бира“ локацијске услове на основу којих ће поднети захтев за грађевинску дозволу.
Није могуће издати два различита решења о грађевинској дозволи за исту катастарску парцелу истовремено.
Законом о планирању и изградњи, који је lex специалис у односу на ЗУП, није предвиђена ни могућност поништавања грађевинске дозволе у случају подношења захтева за нову грађевинску дозволу.
Закон о планирању и изградњи једино познаје могућност измене грађевинске дозволе из разлога предвиђених у члану 142. став 1. Закона.
У овом конкретном случају, мишљење Стручне службе СКГО је да је могуће у поступку измене грађевинске дозволе по члану 142. Закона о планирању и изградњи тражити измену у складу са другим издатим локацијским условима и уз обавезу израде новог ПГД (обавезно доставити и те друге локацијске услове са свим UPP).
Уколико се у том поступку утврди нека несагласност у погледу захтева за измену грађевинске дозволе и достављеног ПГД са раније издатим Локацијским условима (другим издатим Локацијским условима), надлежни орган може одбити захтев за измену грађевинске дозволе и упутити инвеститора да прибави нове Локацијске услове. И тада поступак иде из почетка.
Да ли запослени у месној самоуправи на месту секретара месне заједнице има право на јубиларну награду након навршених 40 година рада?
Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) у члану 3. дефинише појам запосленог у органима јединице локалне самоуправе и каже да се запосленима, у смислу овог закона, сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају. Намештеник је лице које заснива радни однос ради обављања пратећих, помоћно-техничких послова у аутономној покрајини и јединици локалне самоуправе.
Исти закон у ставу 4 члана 1. каже да се одредбе овог закона не примењују на запослене у привредним друштвима, предузећима, установама, јавним агенцијама, месним заједницама, фондовима и фондацијама које оснива надлежни орган аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном пропису.
Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) у члану 1. каже да се овим колективним уговором уређују права и дужности из радног односа запослених у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине, према посебном закону, међусобни односи учесника Уговора, поступак измене и допуне Уговора и друга питања од значаја за запослене и послодавца.
С обзиром на све наведено, запослени у месној зајединици нису запослени у смислу Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе и не могу остваривати права из тог уговора, самим тим ни право на јубиларну награду.
Шта по закону школа може да предузме ако родитељ не жели да потпише сагласност за израду специфичног транзиционог плана за ученика (односи се на ученика који нема израђен ИОП)?
Према Закону о основном образовању и васпитању, члан 64. став 5, школа је у обавези да успостави сарадњу са другом школом у којој ученик који остварује право на додатну подршку наставља стицање образовања, а у циљу остваривања континуитета додатне подршке.
На основу овог прописа, у Правилнику о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање („Сл. гласник РС“, бр. 74/2018), уведен је нови члан 12. који се односи на подршку транзицији ученика који се образују по индивидуалном образовном плану и који гласи:
“За свако дете, ученика и одраслог који остварује право на додатну подршку, установа планира и спроведи посебне мере за припрему детета, ученика и одраслог за прелазак у нови циклус, односно ниво образовања, или прелазак у другу установу, као и мере за припрему образовне установе у коју се укључује дете, ученик и одрасли.
Хоризонтална и вертикална проходност подразумева несметано кретање детета, ученика и одраслог кроз систем:
- укључивање у образовну установу;
- прелазак са једног нивоа образовања на други;
- прелазак из установе у установу;
- прелазак из развојне групе у васпитну групу у предшколском васпитању и образовању, односно из одељења за децу са сметњама у развоју у редовно одељење;
- завршетак школовања и припреме за самостални живот у заједници.
У циљу припреме установе и остваривања континуитета подршке коју добија дете, ученик и одрасли, Тим установе коју похађа дете, ученик, односно одрасли је у обавези да најмање три месеца пре преласка детета, ученика, односно одраслог успостави сарадњу са Тимом установе у којој дете, ученик, односно одрасли наставља да стиче образовање. Сарадња установе траје најмање још три месеца од тренутка укључивања у другу образовну установу.
План транзиције (Образац 7) је саставни део ИОП-а. За спровођење плана транзиције потребна је писана сагласност родитеља.”
Пошто се не ради о ученику који се образује по ИОП-у, школа може да организује састанак са родитељима како би објаснила шта је план транзиције, која је његова сврха, на који начин ће њихово дете бити подржано кроз овај план транзиције, каква је улога родитеља у том процесу и каква је добит за самог ученика и наставак његовог образовања.