Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Приликом исплате јубиларне награде за запослене у јединицама локалне самоуправе и примене члана 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе, да ли се за 10 година рада исплаћује награда у висини месечне просечне зараде или се тај износ увећава за 30%, сходно ставу 1.?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) је прописано:
“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:
1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде,
2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.
Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“
Дакле, у поглеђу висине јубиларну новчану награде за 10 година рада у радном односу колективни уговор је јасан – исплаћује се у висини месечне просечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, док се она увећава за 30% при сваком наредном остваривању овог права.
Чланом 29. Закона о локалним изборима прописана су мерила за именовање бирачког одбора у сталном саставу. Обзиром да у Скупштини општине постоје само 2 одборничке групе, једна која броји 39 одборника и друга која броји 6 одборника (укупно 45 одборника), те када се испоштује принцип да се одборничкој групи која има више од половине од укупног броја одборника додели шта јој припада по ставу 2. члана 29. Закона, да ли је обавеза да се сва преостала места доделе другој мањој одборничкој групи (од 6 чланова) или се пак у расподели осталих места поред мање и једине одборничке групе може опет сразмерно заступљености доделити и већој одборничкој групи?
Чланом 29. став 2. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) прописано је да „одборничка група која на дан када је одлука о расписивању локалних избора ступила на снагу има више од половине од укупног броја одборника предлаже у једној половини бирачких одбора председника и два заменика члана, а у другој половини бирачких одбора предлаже заменика председника, једног члана и заменика другог члана, док се преостала места у бирачким одборима расподељују осталим одборничким групама сразмерно њиховој заступљености у скупштини на дан када је одлука о расписивању локалних избора ступила на снагу.“.
Примењујући ову одредбу на конкретни случај, проистекло би да би мањој одборничкој групи требало да припадне сразмеран део од преосталих места у сталном саставу бирачких одбора, те остаје отворено питање ко би, у том случају, имао право да предложи преостали број председника, односно заменика председника, чланова и заменика чланова сталног састава бирачких одбора.
Мишљења смо да нема основа да се у ту расподелу укључи већа одборничка група, с обзиром на то да је њено учешће у предлагању лица у бирачке одборе децидно и јасно прописано цитираном одредбом члана 29. Закона о локалним изборима.
У тражењу могућег решења, сматрамо да би било целисходно и примерено да се сходно примени решење из члана 20. став 6. Закона о локалним изборима, које уређује предлагање сталног састава локалне изборне комисије у ситуацији када у скупштини општине/града постоје само две одборничке групе.
Наиме, члан 20. став 6. Закона о локалним изборима гласи: „Ако у скупштини постоје две одборничке групе, већа одборничка група предлаже председника, заменика председника, чланове чији број заједно са председником није већи од половине броја чланова изборне комисије и заменике чланова чији број заједно са замеником председника није већи од половине броја заменика чланова изборне комисије, начелник општинске, односно градске управе предлаже једног члана и заменика члана из реда запослених у општинској, односно градској управи који имају искуства у спровођењу избора, док преостале чланове и заменике чланова у изборној комисији предлаже мања одборничка група.“.
Сходно наведеном, мишљења смо да би у конкретној ситуацији, начелник општинске управе требало да предложи по једног члана у сваком од бирачких одбора, а да би преостала места а то су два лица у сваком бирачком одбору (заменика председника и једног члана у једној половини бирачких одбора, односно председника и заменика једног члана у другој половини бирачких одбора), требало да предложи мања одборничка група.
Сматрамо да би се на овај начин испоштовала и одредба члана 29. став 2. Закона о локалним изборима, као и дух закона кроз учешће начелника општинске управе који је и кроз члан 30. став 2. Закона о локалним изборима, препознат као потенцијални предлагач лица у стални састав бирачких одбора, у случају када нека одборничка група не предложи лице у бирачки одбор.
Пословник о раду надзорног одбора, као интерни општи акт доноси сам Надзорни одбор. Која је формална процедура за његово доношење, да ли је довољно да надзорни одбор, направи предлог Пословника, усвоји га на седници, након тога га постави на огласној табли установе, или је потребно пре тога да прибави мишљења/сагласност других органа?
Надзорни одбор установе доноси пословник о раду у складу са одлуком о оснивању установе и статутом. Сама процедура би требала да буде прописана Статутом установе. У основи за доношење конкретног акта није потребна сагласност органа-оснивача. У складу са тим, наше тумачење је да за акт, који је интерни, процесног типа, нема потребе да добија сагласност оснивача или органа установе.
Грађевински инспектор је 2022. донео решење о забрани коришћења једне димњачке вертикале у вишепородичној стамбеној згради, те наложио довођење исте у исправно стање. На седници скупштине стамбене заједнице донешена је одлука да се иста не може поправити јер не постоје средства за исто, а поред тога се не може пронаћи нити један извођач радова који може да изведе поменуте радове, уз образложење да нису материјално, машински и кадровски оспособљени за такву врсту радова, нити могу да гарантују њихов квалитет. Како је поступајући грађевински инспектор отишао у пензију, те у односу и на проток времена, да ли други грађевински инспектор треба да донесе ново решење, те по њему поднесе прекршајну пријаву против стамбене заједнице за не поступање по решењу грађевинског инспектора?
Закон о општем управном поступку ("Сл. гласник РС", бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС) је чланом 16. и 136. дефинисано је да је решење управни акт којим орган, непосредно примењујући прописе из одговарајуће управне области, одлучује о праву, обавези или правном интересу странке. Диспозитив решења, сагласно одредбама члана 141. став 3. Закона о општем управном поступку, садржи кратку и јасну одлуку, а у посебне тачке уноси се рок, услов или налог. Решење потписује овлашћено службено лице које га доноси, односно руководилац органа, како је то прописано одредбама члана 141. став 7. истог закона.
Уколико надзирани субјекат је спроведе налог из решења, оно постаје извршно, што се констатује решењем о извршењу, а обавезу његовог принудног спровођења има првостепени орган који је донео решење и то кроз један од три облика управног извршења који су дефинисани Законом о општем управном поступку. Да ли ће се решење првостепеног органа спровести извршењем преко других лица, извршењем посредном принудом (путем новчаних казни) или извршењем непосредном принудом, завси од чега се састоји извршеникова обавеза.
У конкретном случају, ово значи да је грађевински инспектор решење донео као овлашћено службено лице, у име првостепеног органа, који има обавезу да донето решење и принудно спроведе, уколико је налог из решења грађевинског инспектора био такав да захтева управно извршење. Престанак радног односа грађевинском инспектору, због одласка у пензију, не утиче на застаревање обавеза извршеника. Ни Законом о општем управном поступку, ни Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) није прописано застаревање обавезе извршеника, утврђене решењем грађевинског инспектора.
Законом о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) прописани су чланом 53. посебни случајеви одговорности службених лица, тј. да је инспектор и службеник овлашћен за вршење инспекцијског надзора посебно одговоран ако у вршењу инспекцијског надзора не предузме, не предложи или не одреди мере или радње за које је овлашћен, те да повреде радних дужности из става 1. овог члана представљају теже повреде радне дужности.
Што се тиче станара који ометају извршење решења, они имају обавезу да омогуће спровођење извршења решења грађевинског инспектора. Чланом 61а Закона о инспекцијском надзору прописана је казна за лица која онемогућавају или отежавају спровођење управног извршења.
Осим тога, власник посебног дела, односно власник самосталног дела зграде, дужан је да дозволи пролаз кроз свој посебан, односно самостални део зграде или његову употребу на други примерен начин ако је то нужно за поправку, односно одржавање другог дела зграде или испуњење друге законске обавезе, како је то прописано чланом 14. став 1. тачка 6. Закона о становању и одржавању зграда ("Сл. гласник РС", бр. 104/2016 и 9/2020 - др. закон).
Након спроведених радова, власник посебног, односно самосталног дела зграде који је дужан да дозволи пролаз кроз свој посебан део зграде или његову употребу на други примерен начин у складу са тачком 6) став 1. овог члана има право да захтева да његов посебни, односно самостални део зграде буде враћен у стање у коме се налазио пре него што је дозволио пролаз или његову употребу, односно има право на накнаду штете која је причињена пролазом или употребом на посебном, односно самосталном делу зграде.
Да ли одборници појединици који су некада чинили одборнички групу „XX“ имају право да појединачно предлажу чланове бирачких одбора у сталном саставу на предстојећим локалним изборима?
Према члану 29. став 5. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24), одборничком групом у смислу предлагања члана бирачког одбора у сталном саставу сматра се одборник појединац или група одборника која броји мање од оног броја одборника који је потребан за образовање одборничке групе:
1) ако су сви ти одборници изабрани са исте изборне листе;
2) ако изборна листа на којој су изабрани није освојила онолико мандата колико је потребно за образовање одборничке групе;
3) ако нико од њих није приступио некој одборничкој групи;
4) ако су сви ти одборници потписали предлог за именовање члана, односно заменика члана бирачког одбора у сталном саставу.
Сврха ових одредби је да омогући да у предлагању сталног састава бирачких одбора учествују и одборници изабрани са оних изборних листа које су освојиле мањи број мандата од броја који је актима скупштине општине/града прописан као минимум за образовање одборничке групе. Да би неки одборник или одборници могли да предлажу стални састав бирачких одбора у складу са овим одредбама, морају да кумулативно буду испуњена сва четири наведена услова.
С обзиром на то да је, изборна листа освојила пет одборничких мандата, дакле више од минимума за образовање одборничке групе, није испуњен услов из члана 29. став 5. тачка 2) Закона о локалним изборима, тако да одборници са наведене изборне листе који нису чланови ниједне одборничке групе немају право да предлажу чланове и заменике чланова сталног састава бирачких одбора.
Што се тиче спреја, лампи, џакова и затворница да ли се то као и до сада добија или ЈЛС то сама набавља?
Обезбеђивање материјала је обавеза органа за спровођење избора.
Када су у питању избори на републичком нивоу (избори за народне посланике и избори за председника Републике), та обавеза је на Републичкој изборној комисији, на начин дефинисан Упутством о примопредаји изборног материјала пре и после гласања („Службени гласник РС“, број 91/23 – пречишћен текст).
Када су у питању локални избори, та обавеза је на општинским/градским изборним комисијама, с обзиром на то да Републичка изборна комисија није надлежна за спровођење локалних избора.
У случају истовременог одржавања и избора на републичком нивоу и на локалном нивоу, као што је то нпр. био случај у децембру 2023. године, када су истовремено одржани и избори за народне посланике и локални избору у значајном броју општина и градова, коришћени су спрејови и УВ лампе које је обезбедила Републичка изборна комисија, али су вреће за одлагање изборног материјала за локалне изборе и сигурносне затворнице за печаћење тих врећа набављале општинске/градске изборне комисије.
У складу са наведеним, на општинској управи, односно локалној изборној комисији је обавеза да за спровођење избора расписаних за 2. јун 2024. године обезбеди материјал за спровођење.
У којој фази се врши промена културе, да ли после градшевинске дозволе или употребне?
Да ли постављеном секретару из реда одборника аутоматски престаје одборнички мандат по сили закона јер су одборник и секретар неспојиве функције, или пре постављања за секретара исти мора да се усмено одрекне мандата с обзиром да нема времена за писану и оверену оставку јер је у питању Конститутивна седница скупштине?
У складу са чланом 67. став 1. тачка 8) Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24), одборнику престаје мандат пре истека времена на које је изабран, између осталог, и ако је преузео функцију која је по Уставу и закону неспојива с функцијом одборника.
С обзиром на то да према члану 30. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон), одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине, одборнику који буде постављен од стране скупштине на функцију секретара скупштине општине/града, по сили закона престаје мандат одборника преузимањем функције секретара скупштине, те скупштина општине/града треба да у том случају, на истој седници, након постављења секретара, у складу са чланом 69. Закона о локалним изборима, донесе одлуку којом констатује да је одборнику престао мандат по сили закона, преузимањем функције секретара скупштине.
У вези усменог одрицања мандата „с обзиром да нема времена за писану и оверену оставку јер је у питању конститутивна седница“, указујемо на две чињенице:
- прво, Закон о локалним изборима не препознаје институт одрицања од одборничког мандата, већ искључиво и једино оставку као израз воље одборника да му престане мандат пре истека времена на које је изабран;
- друго, према члану 68. став 4. Закона о локалним изборима, одборник може оставку поднети и усмено на седници скупштине, у вези с чим сматрамо да у конкретном случају подношење оставке није неопходно.
Обвезник је покренуо порески поступак подношењем електронске пореске пријаве PPI 1 за порез на имовину лица које воде пословне књиге. Да ли се подаци од другог органа, а а везано за лист непокретности траже по службеној дужности или уз сагласност пореског обвезника (у вези са применом члана 103. ЗУП-а)?
Порески обвезник је подношењем пореске пријаве извршио утврђивање пореза на имовину (самоопорезивање), сходно члану 33. Закона о порезима на имовину и члану 54. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Према члану 123. ZPPPA пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника који врши Пореска управа, у складу са овим законом.
Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се налаже да их отклони. Порески инспектор је службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за пореску контролу, односно позива за пореску контролу.
Значи, поступак пореске контроле је нови поступак у односу на поступак утврђивања пореза на имовину, који сходно члану 124. ZPPPA почиње достављањем позива за пореску контролу, односно налога за пореску контролу.
Чланом 43. ZPPPA прописано је да се чињенице у пореском поступку утврђују на основу доказа. Као доказ у пореском поступку могу се употребити пореска пријава, порески биланс, пословне књиге и евиденције, рачуноводствени искази, пословна документација и друге исправе и информације којима располаже Пореска управа, прикупљене од пореског обвезника или трећих лица, исказ сведока, налаз вештака, увиђај и свако друго средство којим се чињенице могу утврдити. Утврђивање чињеница у поступку пореске контроле врши се и према одредбама чл. 117-139. овог закона.
Чланом 45. Став 1. ZPPPA прописано је да је порески обвезник дужан да, на захтев пореског органа и у разумном року који она одреди, пружи све расположиве информације, неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање. Порески орган може да захтева од других лица, привредних субјеката, банака, државних органа и организација, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе да, у разумном року који она одреди, пруже расположиве информације, као и податке од значаја за предузимање активности из делокруга надлежности Пореске управе. Ставом 9. истог члана прописано је да достављање информација и података из става 1. овог члана, порески орган неће захтевати ако су доступне путем службених евиденција и регистара.
Чланом 159б ZPPPA прописано је да су државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавна предузећа и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења дужни да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 30 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање, контролу и наплату изворних прихода јединице локалне самоуправе на које се примењује овај закон.
Чланом 9. Закона о општем управном псотупку прописано је да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује.
Члан 103. Закона о општем управном поступку прописује:
(1) Орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање (члан 9. став
(3) овог закона).
(2) Ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се тражени подаци могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року.
(3) У поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Ако странка у року не поднесе личне податке неопходне за одлучивање органа, захтев за покретање поступка ће се сматрати неуредним (члан 59. став (2) овог закона).
Чланом 90. Закона о општем управном поступку прописано је да се поступак покреће по службеној дужности кад је то прописом одређено или кад орган утврди или сазна да је, с обзиром на чињенично стање, неопходно да се заштити јавни интерес.
Према томе, имајући у виду да поступак пореске контроле није покренут захтевом странке већ по службеној дужности, на прибављање података од другог органа, у овим поступцима се не примењују одредбе члана 103. став 3. Закона о општем управном поступку. Такође, ни подношење пореске пријаве, којим се започиње поступак утврђивања пореза не сматра се поступком покренутим по захтеву странке, јер је подношење пореске пријаве обавеза прописана законом.
Да ли је потребно прибавити сагласност Дирекције за имовину Републике Србије за изградњу моста на месту старог моста где је приступни пут на водном земљишту, као и део саобрачајнице, а парцела где је мост је својина Републике Србије?
Уколико се не ради о реконструкцији моста који је изграђен у складу са законом, за нову изградњу потребно је прибавити сагласност од Републике Србије, али и од ЈП Србијаводе (уколико се гради и на водном земљишту).
Сагласност Републике Србије прибавља се у поступку пред Дирекцијом за имовину Републике Србије.
Инвеститор је исходовао локацијске услове, грађевинску доѕволу, затим је изменио локацијксе услове и добио решење о измени грађевинске дозволе. Изменом околности, инвеститор би одустао од измене дозволе и изградио објекат по првој дозволи, која је процедура сада а да изискује што мање трошкова?
У оваквој ситуацији, инвеститор не може одустати од решења о измени грађевинске дозволе.
Једино што инвеститор може урадити то је да поднесе захтев за измену локацијских услова са старим Идејним решењем (које мора бити усклађено са новим Правилником којим је регулисана садржина техничке документације) а потом и захтев за измену грађевинске дозволе и уз захтев стари ПГД који мора бити усклађен са изменама Закона о планирању и изградњи из августа 2023. године. Истовремено, тај ПГД мора бити усклађен са новим Правилником којим је дефинисана садржина техничке документације.
За изградњу објекта Инвеститор мора изместити линијски подземни TT вод. Којим уговором то регулисати, ко плаћа радове и пројекте з измештање, који чланови закона то регулишу?
Уколико је условима за пројектовање и прикључење имаоца јавног овлашћења – ЕПС Електродистрибуција инвеститор обавезан да изврши измештање линијског подземног TT вода, у том случају инвеститор са имаоцем јавних овлашћења регулише међусобне односе у вези извођења тих радова и трошкова који настају.
Обавезе инвеститора у вези изградње недостајуће инфраструктуре регулисани су одредбама члана 86. и 135. Закона о планирању и изградњи, Правилником о поступку спровођење обједињене процедуре електронским путем и Уредбом о локацијским условима.