Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole ima pravo da od podnosioca zahteva za izdavanje građevinske dozvole zahteva da dostavi i rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom odnosno da odbaci zahtev zbog formalnih nedostataka jer nije priloženo rešenje o saglasnosti na Plan upravljanja otpadom, a koje rešenje bi onda podnosilac zahteva priložio uz usaglašeni zahtev za izdavanje građevinske dozvole?
U postupcima u kojima se odobrava izgradnja objekata pored Zakona o planiranju i izgradnji primenjuju se i drugi zakonski i podzakonski akti koji su od značaja za projektovanje i izgradnju objekata.
Član 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure iako sadrži taksativno nabrojanu dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole ne može derogirati obaveze utvrđene drugim zakonima i podzakonskim aktima koji se primenjuju u oblasti izgradnje objekata.
Mišljenje Stručne službe SKGO je smo da sve zahteve za izdavanje građevinske dozvole koji su podneti posle dana stupanja na snagu Uredbe o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja („Sl. glansik RS“, br. 93/2023 i 94/2023-ispravka) podnosilac zahteva treba uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole da priloži Plan upravljanja otpadom shodno članu 6. stav 3. gore navedene Uredbe.
Da li građevinski inspektor sa "lokala" može donositi rešenje o rušenju objekata za koje lokalna samouprava nije nadležna da izda rešenja za izgradnju?
Podela mesne nadležnosti građevinske inspekcije utvrđena je članom 172. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023), kojim je propisano da nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši ministarstvo nadležno za poslove urbanizma i građevinarstva (stav 1.); da inspekcijski nadzor vrši nadležno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga utvrđenog zakonom (stav 2.); da se autonomnoj pokrajini poverava vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma na teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona, kao i nadzor nad radom gradskih i opštinskih građevinskih inspektora na teritoriji autonomne pokrajine (stav 3.); i da se opštini, gradu i gradu Beogradu, poverava vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju građevinsku dozvolu na osnovu ovog zakona (član 4.), što znači da je nadležno ministarstvo posao vršenja inspekcijskog nadzora poverilo autonomnoj pokrajini, opštini, gradu i gradu Beogradu prema tome ko je nadležan za izdavanje građevinske dozvole na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Kada su u pitanju dozvole za izvođenje građevinskih radova u specijalnim rezervatima prirode, najpre, Zakonom o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 71/2021) je članom 27. stav 1. alineja 2. specijalni rezervati prirode su definisani kao zaštićeno prirodno dobro. Članom 35. Zakona o zaštiti prirode je propisano da se na zaštićenom području uspostavljaju režimi zaštite I stepena, II stepena i/ili III stepena, tako da zaštićeno područje I kategorije proglašava Vlada na predlog Ministarstva, zaštićeno područje II kategorije proglašava Vlada, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, kada se zaštićeno područje nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, a zaštićeno područje III kategorije proglašava nadležni organ jedinice lokalne samouprave, kako je to propisano članom 41a istog zakona.
Nadležnost za izdavanje građevinske dozvole na ovim područjima utvrđena je članom 133. stav 1. tačka 9a Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) kojim je propisano da građevinsku dozvolu za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva (u daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugačije određeno, tako da ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju objekata u granicama zaštićenog prirodnog područja prve i druge kategorije proglašene aktom Vlade, u smislu odredbi zakona kojim se uređuje zaštita prirode (osim porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata, sa pripadajućom infrastrukturom, koji se grade u selima), a da se autonomnoj pokrajini poverava izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata određenih u članu 133. ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine (član 134).
Članom 4. Uredbe o zaštiti specijalnog rezervata prirode Gornje podunavlje ("Sl. glasnik RS", br. 45/2001, 81/2008 i 107/2009) na ovom području utvrđuju se režimi sva tri stepena.
Na osnovu navedenog, mišljenja smo da bi nadzor nad izvođenjem bespravnih građevinskih radova na izgradnji, investicionom održavanju i adaptaciji porodičnih stambenih objekata, poljoprivrednih i ekonomskih objekata, sa pripadajućom infrastrukturom, u specijalnim rezervatima prirode, bio u nadležnosti građevinskog inspektora jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi specijalni rezervat prirode.
Osim toga, Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018) je članom 30. propisana je obaveza inspektora da, ako je nenadležan, prema svom znanju i iskustvu, o stanju koje je zatekao sastavi zapisnik, kojeg bez odlaganja prosleđuje inspekciji u čijem delokrugu je vršenje inspekcijskog nadzora.
Da li se dve godine rada u sudu računaju u jubilarnu nagradu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
S obzirom da je sud pravosudni državni organ, godine rada kod ovog poslodavca računaće se za jubilarnu nagradu.
Da li nadležni organ za izdavanja rešenje o odobrenju za izvođenje radova na osnovu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji (kad nije potrebno pribaviti lokacijske uslove, npr. pomoćni objekti, ugradnja unutrašnje gasne instalacije ...) mora tražiti odluku da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu od investitora, ili se za radove koji nisu na listi projekata za koje je obavezna procena o uticaja na životnu sredinu ovaj dokument ne prilaže uz zahtev?
Član 145. Zakona o planiranju i izgradnji kaže“ Nadležni organ za izdavanje građevinske dozvole ne proverava usaglašenost priložene tehničke dokumentacije sa merama i uslovima zaštite životne sredine, iz odluke o saglasnosti na studiju i studije o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno odluke da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Usaglašenost iste se potvrđuje izjavom investitora i odgovornog projektanta, kojom potvrđuju da je tehnička dokumentacija usaglašena sa merama i uslovima zaštite životne sredine i koja se obavezno prilaže uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova“.
Shodno tome, mišljenje Stručne službe SKGO je da je neophodno da se priloži Odluka da nije potrebna procena uticaja.
Investitor je zainteresovan da na krov svoje poslovne zgrade instalira solarnu elektranu kapaciteta 140 kW. Ukoliko investitor planira instaliranje snage do 50kW, da li to znači da za postavljanje panela nije potrebno izdavati dozvolu ukoliko se ne planira priključenje na elektrodistributivnu mrežu, tj. da li se može primeniti član 145. Zakona o planiranju i izgradnj?
Elektrane iz obnovljivih izvora do 500kW u smislu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, predstavljaju mala postrojenja.
Član 2. stav 1. tačka 5) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata ….predviđa da samo za postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije sunca instalisane snage do 50kW nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa u smislu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji. To znači da se za sve elektrane – postrojenja instalisane snage do 50kW (iz drugih obnovljivih izvora ali ne iz energije sunca), kao i za postrojenja za proizvodnju električne energije iz energije sunca preko 50kW u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 30) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata…mora izdati akt u smislu člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji.
Nadležni organ imajući u vidu napred navedene odredbe Pravilnika, nije ovlašćen da ceni da li se elektrana gradi za sopstvene potrebe ili za potrebe krajnjeg kupca u smislu odredbi Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i drugih podzakonskih akata jer su ti odnosi investitora tog postrojenja i EDB Elektrodistribucija regulisani posebnim propisima u oblasti energetike.
U ovakvim slučajevima nadležni organ utvrđuje:
i u zavisnosti od toga postupa u skladu sa članom 2. stav 1 tačka 5. ili u skladu sa članom 4. stav 1. tačka 30) Pravilnika o posebnoj vrsti objekata….