Питања и одговори

Чланом 5. Уредбе о оцењивању службеника ("Службени гласник РС", бр. 2/2019) предвиђено је да службеник који подлеже оцењивању може поднети захтев да буде оцењен пре истека периода за оцењивање ако му престаје радни однос или ако ће дуже време бити одсутан, а мора бити оцењен у року од 30 дана од дана када је поднео захтев.

Дакле, службеник може бити оцењен пре истека периода за оцењивање на његов захтев уколико му престаје радни однос (на пример треба да буде преузет у другу јединицу локалне самоуправе или у орган државне управе) или ако ће дуже време бити одсутан (на пример, службеник буде биран или постављен на функцију па ће му мировати радни однос или слично).

Чланом 115а Закона о запосленима у аутномним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да се у случају премештаја, односно преузимања, обавезно спроводи провера понашајних и посебних функционалних компетенција потребних за обављање послова на радном месту на које се службеник премешта, односно преузима ако те компетенције нису одређене као захтев за обављање послова радног места које је службеник обављао пре премештаја, односно преузимања. Изузетно од тога, руководилац може донети одлуку да се спроведе провера и других компетенција које су потребне за обављање послова радног места. Провера наведених компетенција врши се у поступку који одреди руководилац применом начина провере компетенција у изборном поступку. Службеник, односно државни службеник може се преместити, односно преузети на друго радно место ако се утврди да поседује компетенције потребне за обављање послова на које се премешта, односно преузима. Руководилац органа у који се службеник премешта или преузима, односно државни службеник преузима, има право увида у извештај о његовом оцењивању, односно извештај о вредновању његове радне успешности.

Дакле, у случају трајног премештаја то ће изгледати тако што ће се пре самог премештаја проверити све посебне функционалне компетенције (ПФК) које недостају службенику који се премешта, уколико их има. Недостајаће компетенције ће се утврдити увидом у образац компетенција радног места са кога се службеник премешта и образац компетенција радног места на које се премешта. Уколико су, на пример, у оба обрасца компетенција утврђене исте области рада у оковиру ПФК и утврђене исте ПФК за радно место, у том случају неће бити потребе да се врши провера. Уколико су утврђене различите ПФК, проверу може да спроведе, на пример, руководилац организационе јединице у коју се службеник премешта (као неко ко најбоље познаје опис посла те организационе јединице), применом метода које су предвиђене за проверу ПФК. Посебне функционалне компетенције могу се проверавати писаним и усменим путем; облици писане провере могу бити есеј и писана симулација, док је облик усмене провере усмена симулација (члан 44. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе). Најефикаснији начин провере би био да се службенику зада један задатак кроз који ће му се проверити све недостајуће посебне функционалне компетенције.

Чланом 115а Закона о запосленима у аутномним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да се у случају премештаја, односно преузимања, обавезно спроводи провера понашајних и посебних функционалних компетенција потребних за обављање послова на радном месту на које се службеник премешта, односно преузима ако те компетенције нису одређене као захтев за обављање послова радног места које је службеник обављао пре премештаја, односно преузимања. Изузетно од тога, руководилац може донети одлуку да се спроведе провера и других компетенција које су потребне за обављање послова радног места. Провера наведених компетенција врши се у поступку који одреди руководилац применом начина провере компетенција у изборном поступку. Службеник, односно државни службеник може се преместити, односно преузети на друго радно место ако се утврди да поседује компетенције потребне за обављање послова на које се премешта, односно преузима. Руководилац органа у који се службеник премешта или преузима, односно државни службеник преузима, има право увида у извештај о његовом оцењивању, односно извештај о вредновању његове радне успешности.

Дакле, у случају преузимања то ће изгледати тако што ће се пре самог преузимања извршити увид у образац компетенција радног места са кога се службеник преузима и образац компетенција радног места на које се преузима и након тога извршити проверу недосајућих компетенција (понашајних и посебних функционалних компетенција). Уколико су, на пример, у оба обрасца компетенција утврђене исте посебне функционалне компетенције у одређеној области рада и посебне функционалне компетенције за одређено радно место, у том случају неће бити потребе да се врши провера. Уколико су утврђене различите посебне функционалне компетенције, проверу може да спроведе, на пример, руководилац организационе јединице у коју се службеник преузима у сарадњи са службеником за управљање људским ресурсима, применом метода које су предвиђене за проверу посебних функционалних компетенција. Посебне функционалне компетенције могу се проверавати писаним и усменим путем; облици писане провере могу бити есеј и писана симулација, док је облик усмене провере усмена симулација (члан 44. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе). Најефикаснији начин провере би био да се службенику зада један задатак кроз који ће му се проверити све недостајуће посебне функционалне компетенције. Уколико је неко радио на извршилачком радном месту, а преузима се на радно место руководиоца организаионе јединице, потребно је проверири и понашајну компетенцију „Управљање људским ресурсима“ путем интервјуа на бази компетенција. Ову проверу може спровести лице које је похађало програм обуке за спровођење интервјуа базираног на компетенцијама или да се професионално бави проценом понашајних компетенција.

 Посебно истичемо неколико ствари у вези са споразумом. До почетка примене измена и допуна Закона о запосленима у АП и ЈЛС, тј. до 1. јануара 2024. године, није се вршила никаква провера знања, вештина, способности или компетенција службеника који се преузима. С обзиром да је сада предвиђено неколико претходних радњи пре самог преузимања – провера посебних функционалних компетенција и евентуално провера понашајне компетенције „Управљање људским ресусима“ уколико се преузима на руководеће радно место – сматрамо да је потребно то и уредити споразумом. Споразумом би, на првом месту, требало предвидети да ће орган из кога се преузима службеник уступити образац компетенција радног места са кога се преузима како би се анализирала разлика у компетенцијама. Даље би споразумом требало дати правни основ да орган у који се службеник преузима врше неопходне провере компетенција. На крају, сматрамо да би споразумом требало уредити и ситуацију у случају да службеник незадовољи на провери компетенција

Чланом 9. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено је да се извршилачка радна места разврставају тако што се на опис свих послова радног места примене мерила за процену радног места и потом одреди звање које најбоље одговара радном месту. Звања у која се разврставају радна места су: виши саветник, самостални саветник, саветник, млађи саветник, сарадник, млађи сарадник, виши референт, референт и млађи референт.

Чланом 10. исте уредбе предвиђено је да су мерила за процену радног места: сложеност послова, самосталност у раду, одговорност, пословна комуникација и квалификације.

Имајући у виду све наведено, а нарочито мерила која су утврђена наведеном уредбом, радна места разврстана у различита звања би требало да имају различите описе послова, на првом месту у погледу мерила за процену радног места.

По питању права на коришћење годишњег одмора у случају мировања радног односа, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања дало је мишљење бр. 011-00-52/2016-02 од 29.2.2016. године, у коме се између осталог каже:

"Одредбом члана 68. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) прописано је да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим законом. Запослени стиче право на коришћење годишњег одмора у календарској години после месец дана непрекидног рада од дана заснивања радног односа код послодавца. Под непрекидним радом сматра се и време привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и одсуства с рада уз накнаду зараде.

Одредбом члана 79. Закона о раду утврђени су случајеви када запослени има право на мировање радног односа. Током трајања мировања радног односа запослени одсуствује с рада, а сва права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, те запослени има право на годишњи одмор сразмерно броју месеци које је провео на раду, пре или након мировања радног односа. Током обављања функције код другог послодавца, запослени остварује сразмеран годишњи одмор код послодавца код којег обавља функцију.

Имајући у виду наведено, запосленом који одсуствује с рада по основу мировања радног односа у складу са чланом 79. Закона о раду мирује и право на годишњи одмор, осим ако је законом, општим актом, односно уговором о раду другачије одређено.

Одредбом члана 76. Закона о раду прописано је да је у случају престанка радног односа послодавац дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у претходних 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора.

Имајући у виду да приликом примене института мировања радног односа, запосленом не престаје радни однос већ му права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада мирују, мишљења смо да нису испуњени услови за примену члана 76. Закона о раду, односно да запослени нема право на накнаду за неискоришћени годишњи одмор."

Закон о угоститељству ("Сл. гласник РС", бр. 17/2019) не прописује обавезу да угоститељски објекат за смештај врсте хостел, као некатегорисани објекат, пре отпочињања обављања делатности прибави решење о испуњености минимално техничких услова.

Испуњеност прописаних минимално техничких услова утврђује се у поступку инспекцијског надзора од стране туристичке инспекције, Министарства туризма и омладине, односно локалног туристичког инспектора, јер се у случају инспекцијског надзора хостела ради о повереним пословима ЈЛС.

Сагласно члану 12. наведеног закона само је прописано да је угоститељ који пружа услуге смештаја у некатегорисаном угоститељском објекту дужан да пре отпочињања обављања делатности, на прописан начин поднесе пријаву јединици локалне самоуправе на чијој територији се објекат налази.

Ближи услови у погледу садржине пријаве, као и садржине евиденције коју води јединица локалне самоуправе прописани су Правилником о садржини и начину подношења пријаве за некатегорисани угоститељски објекат за смештај, некатегорисани објекат за смештај наутичког туризма, некатегорисани објекат за смештај ловног туризма и о садржини и начину вођења евиденције објеката за смештај ("Сл. гласник РС", бр. 90/2019 и 87/2020 - др. правилник), као и Правилником о начину уношења, рада, вођења и коришћења централног информационог система и његовој садржини и врсти података ("Сл. гласник РС", бр. 87/2020, 67/2021 и 58/2023).

Изузетно од напред наведеног, чланом 6. Закона о инспекцијском надзору ("Сл. гласник РС", бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) даје се могућност поступања надлежног инспекцијског органа да врши ванредан инспекцијски надзор по захтеву надзираног субјекта, који може бити утврђујући и који се врши када је потребно утврдити испуњеност прописаних услова након чијег испуњења надзирани субјекат стиче право за почетак рада или обављања делатности, вршења активности или остваривање одређеног права, у складу са посебним законом, или потврђујући, који се врши када надзирани субјекат поднесе захтев да се потврди законитост и безбедност поступања у вршењу одређеног права или извршењу одређене обавезе, односно у његовом пословању.

Такође, сагласно члану 13. истог закона даје се право субјекту да од надлежног инспекцијског органа, захтева превентивно деловање са циљем утврђивања законитог и безбедног пословања и поступања. У питању је службена саветодавна посета, о којој инспектор сачињава службену белешку у коју уноси битне чињенице и околности ове посете.

Напред наведеним одредбама Закона о инспекцијском надзору само се даје право субјекту, а не и обавеза.

Имајући у виду да је сагласно одредбама члана 80. став 8. тачка 2) Закона о угоститељству, инспекцијски надзор над применом тог закона, у делу испуњености прописаних услова и начина обављања угоститељске делатности у објектима домаће радиности, сеоском туристичком домаћинству и хостелу, поверен јединици локалне самоуправе, преко овлашћених инспектора, то је у конкретном случају (питању) овлашћење за поступање у надлежности овлашћеног инспектора ЈЛС.

Чланом 1. став 1. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да се овим законом уређују права и дужности из радног односа запослених у органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе.

Чланом 2. Закона о правобранилаштву ("Сл. гласник РС", бр. 55/2014) предвиђено је да је правобранилаштво орган који обавља послове правне заштите имовинских права и интереса Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

Дакле, с обзиром да је правобранилаштво орган јединице локалне самоуправе, радни стаж остварен у органу правобранилаштва рачунаће се као радно искуство у струци за обављање послове у одређеном звању.

Поступак одређивања земљишта за редовну употребу се спроводи у случају захтева за озакоњење објеката на земљишту у јавној својини. Надлежни орган за озакоњење одређује земљиште испод објекта као земљиште за редовну употребу (став 2.) и о томе води евиденцију (став 3). На овај начин се фомира катастарска парцела која не мора да буде у сагласности са планским одредбама за парцелацију. Земљиште испод објекта се отуђује са циљем да се омогући завршетак процедуре озакоњења. Власник објекта има 5 година рок да покрене поступак за утврђивање земљишта за редовну употребу како би евентуално формирао грађевинску парцелу у складу са важећим планом.

Кораци у процедури су следећи:

1. Провера испуњености улова за озакоњење – спроводи организациона јединица за озакоњење објеката
2. Организациона јединица за озакоњење обавештава власника објекта да достави доказ о власништву на кат. парцели, са поуком о могућностима стицања земљишта кроз чл.70.
3. Власник објекта подноси захтев за одређивање земљишта за редовну употребу.
4. Служба за озакоњење преиспитује формалну исправност захтева.
5. Ако је власник земљишта ЈЛС приступа се изради решења о прекиду поступка, а ако је власник РС, прво се прибавља сагласност Републичке Дирекције за имовину на утврђену површину.
6. Решење о прекиду поступка озакоњења до решавања имовинско-правних односа. Истим решењем одређује земљиште испод објекта као земљиште за редовну употребу објекта на основу копије плана и елабората геодетских радова.
7. Решење се доставља власнику објекта, Правобранилаштву и служби за имовинско правне односе, као и Републичкој дирекцији за имовину по потреби.
8. Власник објекта формира катастарску парцелу у РГЗ.
9. Доношење одлуке о отуђењу земљишта непосредном погодбом и закључење купопродајног уговора – корак се спроводи у имовинско-правној служби.
10. Укњижба власника објекта у РГЗ и достава доказа о власништву на парцели служби за озакоњење.
11. Доношење решења о озакоњење.

Захтев за утврђивање земљишта за редовну употребу и формирање грађевинске парцеле – након 5 година, најкасније.

У конкретном случају, од кључног је значаја да ли на предметној парцели постоји изграђен стамбени објекат и да ли је и за стамбени објекат поднет захтев за озакоњење. Иако Закон о озакоњењу као ни члан 70. Закона о планирању и изградњи не праве питање у вези врсте објеката који се озакоњује, с обзиром на то да формирање грађевинске парцеле треба да буде коначни корак у процедури, било би пожељно формирати грађевинску парцелу која ће обухватити стамбени и помоћни објекат истог власника.

Поступак уклањања и бесправно саграђених и укњижених објеката регулисан је Законом о планирању и изградњи ('Sl. гласник РС', бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023).

Поступак уклањања укњиженог објекта регулисан је члановима 167.-170. Закона о планирању и изградњи, а поступак извршење решења о уклањању објекта, односно његовог дела чланом 171. истог закона.

Поступак уклањања укњиженог објекта може се покренути по службеној дужности и на захтев заинтересованог лица. Ако је заинтересовано лице које подноси захтев за уклањање власник објекта, у складу са одредбама члана 168. став 2. Закона о планирању и изградњи, уз захтев за издавање дозволе о уклањању објекта, односно његовог дела подноси пројекат рушења са техничком контролом; доказ о својини на објекту; услове, ако се ради о објекту чијим рушењем би био угрожен јавни интерес (заштита постојеће комуналне и друге инфраструктуре, заштита културног добра, заштита животне средине и сл.).

Уколико је подносилац захтева за уклањање укњиженог објекта неко друго заинтересовано лице, које није власник објекта, таква представка се сматра само иницијативом за покретање поступка, а подносилац иницијативе нема својство странке у поступку који се може покренути на основу те иницијативе, те се такав поступак покреће по службеној дужности.

У поступку уклањања укњиженог објекта учествују орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинарства и надлежни грађевински инспектор.

Чланом 167. став 1. Законом о планирању и изградњи је прописано да ће орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинарства одобрити решењем, по службеној дужности или на захтев заинтересованог лица, уклањање објекта, односно његовог дела, за који утврди да је услед дотрајалости или већих оштећења угрожена његова стабилност и да представља непосредну опасност за живот и здравље људи, за суседне објекте и за безбедност саобраћаја.

Дакле, орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинарства је орган коме заинтересовано лице подноси захтев за уклањање објекта или који овај поступак покреће по службеној дужности и орган који у току вођења поступка утврђује чињенично стање потребно за доношење одлуке и врши процену стања објекта, односно његовог дела.

Чланом 167. став 1. Законом о планирању и изградњи је прописано да пре доношења решења из става 1. овог члана, надлежни грађевински инспектор доноси решење о забрани коришћења, односно употребе објекта.

Чланом 169. став 1. Закона о планирању и изградњи је прописано да ако надлежни орган јединице локалне самоуправе утврди да се непосредна опасност за живот и здравље људи, суседне објекте и за безбедност саобраћаја може отклонити и реконструкцијом објекта, односно његовог дела, о томе обавештава власника објекта, ради предузимања потребних мера у складу са законом.

То значи да орган који води поступак уклањања објекта, а то је према одредбама члана 167. став 1. Закона о планирању и изградњи орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинарства, на основу процене стања објекта може донети одлуку да објекат уклони, као и да није потребно уклањање објекта, већ да се непосредна опасност за живот и здравље људи, суседне објекте и за безбедност саобраћаја може отклонити и реконструкцијом објекта, односно његовог дела, у ком случају доноси решење, на основу одредаба члана 167. став 2. Закона о планирању и изградњи, којим одобрава реконструкцију објекта у смислу става 1. овог члана и утврђује рок у коме се радови на реконструкцији морају завршити.

Чланом 167. став 3. Закона о планирању и изградњи је прописано да ће, ако се реконструкција објекта не заврши у утврђеном року надлежни орган наложити, односно одобрити решењем, по службеној дужности или на захтев заинтересованог лица, уклањање објекта, односно његовог дела.

Ако орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове грађевинарства, пак, на основу процене стања објекта, утврди да се непосредна опасност за живот и здравље људи, суседне објекте и за безбедност саобраћаја не може отклонити и реконструкцијом објекта, односно његовог дела, одмах доноси решење којим одобрава уклањање објекта, односно његовог дела, на основу члана 167. и 168. Закона о планирању и изградњи.

Уколико је поступак покренут по службеној дужности и односи се на објекат чије укњижене власнике је немогуће пронаћи, њима се, у складу са одредбама члана 48. Закона о општем управном поступку, решењем поставља привремени заступник. Чланом 48. став 1. Закона о општем управном поступку је прописано да орган решењем поставља странци привременог заступника. Између осталог, и ако радњу треба предузети према странци чије пребивалиште или боравиште није познато, а нема пуномоћника - све под условом да је ствар хитна, а поступак мора да се спроведе.

Решење којим је наложено уклањање укњиженог објекта, односно његовог дела, за који је утврђено да је услед дотрајалости или већих оштећења угрожена његова стабилност и да представља непосредну опасност за живот и здравље људи, за суседне објекте и за безбедност саобраћаја, уколико га у решењем остављеном року није добровољно извршио власник објекта, као извршеник, након доношења решења о извршењу, принудним путем спроводи првостепени орган који је донео решење, у складу са одредбама члана 197. Закона о општем управном поступку и складу са чланом 171. Закона о планирању и изградњи.

Услови које мора испунити привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник, који врши уклањање објекта, односно његовог дела, прописан је чланом 170. Закона о планирању и изградњи.

Потребно је направити разлику између ове две врсте пројекта: пројекат за извођење и пројекат изведеног објекта.

Ако је инвеститор приложио Пројекат Изведеног Објекта, на том пројекту треба да стоји име новог инвеститора.

Али ако је приложен Пројекат за Извођење (са изјавом Прилог 7) онда тај ПЗИ може бити са именом старог инвеститора само ће нови инвеститор потписати изјаву - Прилог 7.

Чланом 187. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Запосленом се продужава рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду ништаво је ако је на дан доношења решења о отказу уговора о раду послодавцу било познато постојање околности из става 1. овог члана или ако запослени у року од 30 дана од дана престанка радног односа обавести послодавца о постојању околности из става 1. овог члана и о томе достави одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа.

Дакле, у овом конкретном случају привремена спреченост за рад због болести детета није основ по коме би требало запосленом даље продужавати рок за који је уговором засновао радни однос на одређено време.

Наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки. Дакле, опште правило за све наручиоце је да могу покренути поступак јавне набавке само ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки. Законом о јавним набавкама није прописано да истовремено морају бити и обезбеђена средства за ту набавку да би она уопште могла да буде покренута слањем на објављивање јавног позива.

Обавезе које наручилац преузима уговором о јавној набавци морају да буду уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.

Наведене одредбе и обавезе из Закона о буџетском систему неће бити повређене поступањем по одредбама Закона о јавним набавкама, будући да наручилац може покренути, али не и закључити уговор о јавној набавци ако нема средстава.

У пракси то значи да се планирани поступак може спровести до фазе доношења одлуке о додели уговора. Тек када буду обезбеђена средства за конкретну јавну набавку, тада би наручилац могао да донесе одлуку о додели уговора и да закључи уговор, што би било у складу са правилима Закона о буџетском систему. Наравно, наведено поступање подразумева дозу извесности у погледу обезбеђивања средстава и адекватну процену периода када ће средства бити расположива, да би целокупан поступак јавне набавке текао без застоја.