Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoštovani, potrebna mi je jedna konsultacija u vezi sa merom dodatne podrške – upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u konkretnim slučajevima. Da li IRK može da predloži meru dodatne podrške – upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, a da to nije bio primarni razlog za podnošenje zahteva IRK? Konkretno, zahtev IRK podnet povodom odlaganja upisa u školu ili zahtev IRK podnet povodom donošenja individualnog obrazovnog plana IOP 2 (dete već pohađa redovnu osnovnu školu). Da li IRK nakon postupka procene, a povodom gore navedenih razloga za podnošenje zahteva IRK (odlaganje upisa, donošenje IOP 2), može da donese Zajedničko mišljenje o upućivanju deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju ili da u individualnom planu podrške navede tu meru (upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju)?
Od 2009. godine, kada je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uvedena komisija za procenu potreba za dodatnom podrškom, uloga ove komisije je da treba da spreči neopravdano isključivanje deteta iz obrazovnog sistema, ili njegovo preuranjeno i neopravdano uključivanje u manje podsticajna obrazovna okruženja. Za razliku od ranijih komisija za “kategorizaciju”, koje su imale mandat da na osnovu dijagnoze i stručnog mišljenja odluče da li je dete za tzv. redovnu ili tzv. specijalnu školu, interresorna komisja ima zadatak da predloži i objedini raznovrsne mere podrške iz sistema zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja kako bi se omogućilo obrazovanje deteta u prirodnoj vršnjačkoj grupi u predškolskoj ustanovi ili školi. Zbog toga ove mere obuhvataju čitav spektar različitih vrsta podrške, od prevoza, preko uklanjanja arhitektonskih barijera… obuka nastavnika, uključivanja ličnog pratioca do stručnjačke podrške učeniku, zaposlenima u školi i roditeljima. Iz ovog razloga, upis u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, upis u odeljenje ili u školu za učenike sa smetnjama u razvoju Ii invaliditetom, kao i prelazak na izmenjeni individuani obrazovni pan (IOP2) ne može se dogoditi bez pozitivnog mišljenja IRK.
Ako škola ili roditelj podnesu zahtev interresrnoj komisiji za upis (ili prelazak) u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zadatak iRK je da proceni da li su iscrpljeni svi vidovi podrške, da li je podrška pružana na pravi način, da li i pored svih preduzimanih mera kroz duži vremenski period nema napretka u različitim domenima koji su opisani u pedagoškom profile deteta. Zatim da eventualno predloži nove mere podrške koje do tada nisu primenjivane (npr. primena asistivne tehnologije i sl.). Ako sve to ne daje efekta u smislu razvoja, napredovanja i dobrobiti deteta, onda se IRK može saglasiti sa upisom u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Predlaganje (iniciranje) upisa u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom od strane interresorne komisije u suprotnosti je sa misijom IRK i ulogom koju interresorna komisija ima u sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Predsednik opštine je ostvario pravo na starosnu penziju u novembru 2024. godine, primenom člana 82a Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, bez prestanka radnog odnosa u JLS. Radni odnos mu nije prestao obzirom da mora biti na stalnom radu i da mu mandat predsednika traje do 2028. godine. Da li je ostvario pravo na otpremninu imajući u vidu da mu radni odnos nije prestajao, a da je članom 51. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika propisano da zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju i Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2.3141/21 od 22.6.2022 godine prema kome zaposleni ima pravo na otpremninu pri odlasku u penziju samo ako mu radni odnos prestaje radi ostvarivanja prava na penziju
Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da se zaposlenima u smislu ovog zakona smatraju funkcioneri koji na osnovu zakona ili pokrajinskog propisa imaju utvrđene obaveze ili ovlašćenja, imaju obavezu, odnosno koriste pravo da budu na stalnom radu radi vršenja dužnosti, službenici i nameštenici. Stavom 2. istog člana Zakona propisano je da je funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje one osnivaju prema posebnom propisu.
Članom 6. stav 1. Zakona predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Na plate, dodatke na platu, naknade i druga primanja zaposlenih u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave primenjuje se Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS, br. 34/01, 62/06-dr. zakon, 116/08-dr. zakon, 92/11, 99/11-dr. zakon, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16-dr. zakon i 113/17-dr. zakoni). Odredbama člana 11. ovog zakona propisano je da izabrana, imenovana i postavljena lica i zaposleni imaju pravo na naknadu plate i druga primanja u visini utvrđenoj aktom Vlade, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbama člana 53. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS, br. 98/07 – prečišćen tekst, 84/14, 84/15, 74/21 i 119/23, u daljem tekstu: Uredba) utvrđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova, a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe. Pored navedenog, i odredba člana 46. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 38/19, 55/20, 51/22 i 44/23) upućuje na primenu Uredbe u pogledu isplate otpremnine zaposlenom koji odlazi u penziju.
Imajući u vidu da je članom 51. Uredbe utvrđeno da zaposleni ostvaruje pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju, mišljenja smo da se navedeno pravo odnosi i na funkcionere (predsednika opštine na stalnom radu), koji je ostvario pravo na penziju u skladu sa zakonom.
Napominjemo da je članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“ br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18-dr. zakon i 47/18) propisano da mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća.
Одредбом члана 68. став 3. Закона о локалној самоуправи, прописано је да број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом. Наше питање гласи, да ли се наведених 5 % односи на укупан број грађана са бирачким правом са целокупне територије јединице локалне самоуправе или се поменути процентуални износ може односити и на ужу област, попут 5 % од укупног броја грађана са бирачким правом са територије нпр. једне месне заједнице? Хвала Вам унапред на одговору.
Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом”.
Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом”.
Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).
Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.
На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу
Poštovani, da li je dodatni rad regulisan članom 40. i 41.Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, isto što i dopunski rad predviđen članom 202. Zakonom o radu? Odnosno, da li se na službenike zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u tom delu primenjuju samo odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave? Hvala!
Što se tiče dodatnog rada koji je regulisan članom 40. i 41. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinam i jedinicama loklane samouprave, dopunski rad regulisan članom 202. Zakona o radu je jedan od mogućih oblika dodatnog rada službenika u organima jedinice lokalne samouprave, jer dodatni rad službenika može predstavljati i radni odnos kod drugog poslodavca, kao i drugi oblici rada van radnog odnosa.
Poštovani, potrebno je da nam date mišljenje koje se odnosi na ispravke u matičnoj knjizi rođenih. Naime, stranka je podnela zahtev za ispravku upisanog podatka u MKR za svog brata koji je preminuo 2014.godine navodeći da je ispravka neophodna radi ostavinske rasprave. U naknadim upisima i zabeleškama stoji da je lice umrlo 2014.godine. Da li se onda može vršiti ispravka u knjizi rođenih za umrlo lice?
Član 21. Zakona o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) propisuje da se u matične knjige upisuju podaci o činjenicama koje su prijavljene, odnosno podaci sadržani u aktu nadležnog organa ili ustanove. Ako postoji osnovana sumnja da je podatak koji se upisuje u matičnu knjigu netačan, matičar je dužan da ga proveri pre upisa.
Članom 30. istog zakona propisano je da greške u matičnim knjigama koje su uočene pre zaključenja upisa, ispravlja matičar, u skladu s propisom kojim se uređuje način vođenja matičnih knjiga, dok je članom 31. propisano da greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa, matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa, tj. na osnovu rešenja opštinske/gradske uprave. Međutim, od ove obaveze, zakon je predvideo izuzetak. Naime, ako je u Registar matičnih knjiga pogrešno upisan podatak zbog tehničke ili očigledne greške ili greške u prijavi, opštinska/gradska uprava vrši ispravku greške nastale nakon zaključenja elektronskog upisa, a pre upisa u papirni oblik, s tim da se datum i tekst ispravke beleži u okviru Registra matičnih knjiga.
Postupak ispravke greške vodi se po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes, u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 32. Zakona o matičnim knjigama).
Shodno zakonskim odredbama ne postoje prepreke ili utvrđena ograničenja prilikom sprovođenja postupka ispravke grešaka u matičnim knjigama.
Dakle, greške se mogu ispravljati u matičnim knjigama, nevezano od toga koji je status lica. Ako se greška nalazi u matičnoj knjiži rođenih (a radi se o umrlom licu), ispravka greške je moguća. Ukoliko je u pitanju tehnička greška, takvu grešku može ispraviti i sam matičar bez posebnog rešenja nadležnog organa. Međutim, ukoliko je u pitanju greška u pogledu podatka koji se upisuje u matičnu knjigu rođenih, tu ispravku matičar može uraditi samo na osnovu rešenja nadležnog organa.
Dakle, postupak ispravke greške može se pokrenuti i na zahtev lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes, i u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak, nadležni organ tj. opštinska/gradska uprava dužna je da donese rešenje kojim se odobrava ispravka greške u MKR koju vrši matičar.