Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada se na osnovu poziva na koji stranka nije reagovala podnosi prijava PPI-2 po službenoj dužnosti? Koja godina izgradnje se stavlja?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, članom 55. stav 3. propisano je da ako obveznik ne podnese poresku prijavu, poresko rešenje o utvrđivanju poreza doneće se na osnovu podataka iz poslovnih knjiga poreskog obveznika i evidencija poreskog obveznika i činjeničnog stanja utvrđenog u postupku kontrole.
Prema tome, zakonom nije propisano da se po službenoj dužnosti podnosi poreska prijava PPI-2, u situacijama kada obveznik to ne učini.
Naime, kada obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa navedenom odredbom ZPPPA treba da se izvrši utvrđivanje činjeničnog stanja u postupku poreske kontrole. To znači da se obveznik poziva da učestvuje u postupku, a ako se ne odazove, sačinjava se zapisnik o kancelarijskoj kontroli bez prisustva poreskog obveznika, jer je članom 121. ZPPPA propisano da neodazivanje pozivu ne odlaže postupak kancelarijske kontrolu.
Članom 51. ZPPPA propisano je da u poreskom psotupku teret dokaza snosi:
1) Poreska uprava – za činjenice na kojima se zasniva postojanje poreske obaveze
2) Poreski obveznik – za činjenice od uticaja na smanjenje ili ukidanje poreza.
Prema tome, da bi se izvršilo utvrđivanje poreske obaveze potrebno je da se poseduje dokument kojim se nedvosmisleno može dokazati postojanje poreske obaveze određenog poreskog obveznika. Što se tiče amortizacije, po osnovu koje treba izbršiti umanjenje poreske osnovice i koja predstavlja činjenicu od uticaja na smanjenje poreza, prema navedenoj odredbi zakona, obveznik je u obavezi da dostavi dokaze.
Međutim, ako se na osnovu poreske prijave prethodnog vlasnika ili drugog dokaza može utvrditi godina izgradnje, nije pogrešno ako se ista prizna poreskom obvezniku kod utvrđivanja poreza. Naročito ako treba izvršiti retroaktivno zaduženje u skladu sa odredbama o zastarelosti prava na utvrđivanje.
Zapisnik o kancelarijskoj kontorli koji sadrži sve elemente i činjenice od značaja za utvrđivanje poreza, treba dostaviti poreskom obvezniku u skladu sa odredbama ZPPPA. Ako nema primedbi ili nakon dopune zapsinika po dostavljenim primedbama (član 122. ZPPPA) podaci iz zapisnika se unose u aplikaciju umesto poreske prijave, odnosno taj zapisnik o utvrđenom činjeničnom stanju u postupku kontrole je osnov za utvrđivanje poreza na imovinu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada jedan od supružnika kupi imovinu, u katastru se po njihovim novim pravilima to upisuje kao zajednička imovina supružnika na 1/1 kao celo pravo, tj. oboje imaju upisano celo pravo kao zajednička imovina supružnika na 1/1. Da li supružnici treba da podnesu PPI-2 prijave na 1/2 udela ili jedan supružnik (onaj koji je zaključio ugovor) može da podnese PPI-2 na 1/1?
Članom 7. Zаkоnа о pоstupku upisа u kаtаstаr nеpоkrеtnоsti i vоdоvа uređeno je sticаnjе zајеdničkе svојinе nа nеpоkrеntоsti supružnikа i еvidеntirаnjе tаkvоg prаvа svојinе u Kаtаstru. Primеnоm nаvеdеnоg zаkоnа оtvаrа se pitаnjе utvrđivаnjа pоrеskоg оbvеznikа zа pоrеz nа imоvinu: dа li је pоrеski оbvеznik sticаlаc nеpоkrеtnоsti pо ugоvоru ili pоrеskе priјаvе pоdnоsе оbа supružnikа prеmа upisu prаvа zајеdničkе svојinе u RGZ.
Nаpоminjеmо dа је prеmа Zаkоnu о pоrеzimа nа imоvinu prеdmеt оpоrеzivаnjа prаvо svојinе nа nеpоkrеntоsti. Таkоđе је prоpisаnо dа kаdа udеli оbvеznikа nа istој nеpоkrеtоsti nisu оdrеđеni, zа svrhu оpоrеzivаnjа pоrеzоm nа imоvinu smаtrаćе sе dа su јеdnаki.
S obzirom na navedeno, još uvek se ne može dati precizan odgovor kako se podnose poreske prijave u ovim slučajevima. Do dobijanja zvaničnog stava Ministarstva finansija mogu se primati poreske prijave onako kako ih obveznik dostavi, pri čemu treba obavestiti obveznika o mogućnosti izmene nakon dobijanja zvaničnog stava Ministarstva finansija.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Obveznik ima poslovne objekte na jednoj parceli i ima pravo korišćenja na zemljištu na toj parceli. Za tu parcelu je uvidom u planski dokument utvrđeno da je definisana kao površina javne namene, međutim, prava na tom zemljištu ima Republika Srbija i to pravo svojine, a obveznik ima pravo korišćenja. Da li postoji zakonski osnov da se utvrdi zaduženje za komunalnu taksu?
Obveznik lokalne komunalne takse je korisnik prava, predmeta ili usluga za čije je korišćenje odlukom JLS propisano plaćanje komunalne takse.
Odlukom o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju svake konkretne opštine propisani su takseni obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalnih komunalnih taksi.
LPA utvrđuje lokalnu komunalnu taksu za korišćenje prostora na javnim površinama na osnovu posebnog odobrenja (rešenja) ili drugog akta nadležnog opštinskog organa, a na osnovu posebne odluke JLS (npr. o postavljanju privremenih objekata), koja se donosi na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji.
Posebno odobrenje (rešenje) nadležnog opštinskog organa je pravni osnov za korišćenje prostora na javnim površinama o postavljanje privremenih objekta za obavljanje delatnosti, od strane taksenog obveznika. To posebno odobrenje (rešenje) je LPA osnov za utvrđivanje komunalne takse za korišćenje prostora na javnim površinama.
U tom smislu, LPA ima osnov da utvrdi lokalnu komunalnu taksu za korišćenje prostora na javnim površinama na način kako je propisano Odlukom o lokalnim komunalnim taksama, a na osnovu posebnih akata donetih u skladu sa navedenim propisima.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada se stranka obrati zahtevom za otpis duga po osnovu zaduženja bez pravnog osnova, a da pri tom nije dostavila izmenjenu prijavu niti je u zakonski propisanom roku uložila žalbu (npr. u pitanju je zaduženje prodavca bez pravnog osnova nakon prodaje nepokretnosti – zemljišta), da li u tom slučaju može da se otpiše zaduženje i izmeni rešenje novim rešenjem i ako je prethodno rešenje pravosnažno? Da li se mogu menjati pravosnažna rešenja ili ne i za godine unazad po zahtevu i otpisivati zaduženja ako je posedovano građevinsko zemljište korišćeno u poljoprivredne svrhe?
Posle žalbe, kao redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku, Zakonom o opštem upravnom postupku su uređeni i posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja.
Ponavljanje postupka ima značaj vanrednog pravnog sredstva u upravnom postupku, jer se može tražiti, odnosno ostvariti tek po nastupanju konačnosti rešenja. Dakle, na ponavljanje postupka nije od uticaja da li je poreski obveznik uložio žalbu na predmetno rešenje, već činjenica da je rešenje postalo konačno u poreskom postupku (da se protiv njega ne može više podneti žalba). Za ponavljanje postupka nije prepreka ako je rešenje postalo i pravosnažno.
Ponavljanje postupka uređeno je čl.176-182. Zakona o opštem upravnom postupku. Organ koji je doneo konačno rešenje može da ponovi postupak po službenoj dužnosti. Ponavljanje postupka može da zahteva i stranka. Saznanje za nove činjenice koje su postojale u vreme odlučivanja o pojedinačnoj upravnoj stvari (u vreme donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze), a koje nisu uzete u razmatranje, može da dovede do drukčijeg rešenja iz kojih razloga se sprovodi ponavljanje postupka.
Po ponavljanju postupka nadležni organ za ponavljanje postupka donosi rešenje kojim se s obzirom na okolnosti konačno rešenje može poništiti ili ukinuti. Takođe, poništavanjem rešenja uklanjaju se sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo (što znači da se u poreskom računovodatvu storniraju sve utvrđene obaveze i posledice neosnovano utvrđenih obaveza), a ukidanjem rešenja ne uklanjaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, već se onemogućava da rešenje dalje proizvodi pravne posledice (nema dejstvo unazad).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta treba da se uradi u vezi donošenja odluka o utvrđivanju cena, s obzirom na to da do kraja novembra treba da se donesu odluke a nije bilo izmene Zakona o porezima na imovinu po kome treba da se donesu odluke. Da li da se pripremaju odluke i upućuju Skupštini JLS na usvajanje?
Rok za donošenje i objavljivanje akata za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu za 2019. gidnu, za koje su prema Zakonu o porezima na imovinu nadležne JLS, je 30. novembar 2018. godine.
Radna verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, je bila objavljena na internet stranici Ministarstva finansija , radi dostavljanja primedbi i sugestija. Očekuje se Nacrta zakona koji će biti upićen u postupak usvajanja. Nezavisno od toga, JLS treba da pripreme i donesu akte za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. Ako eventualne izmene i dopune Zakona uslove potrebu da se ti akti izmene ili dopune, ta pitanja će svakako biti uređena prelaznim odredbama sa rokovima za njihovu realizaciju.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.