Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti (objekte) obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Prema odredbi člana 12. stav 3. zakona, odredbe stava 1. tač.2)-11) i stava 2. tog člana ne primenjiju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. zakona).

Pored navedenog odlučne činjenice su i razvrstavanje delatnosti kojom se obveznik bavi prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti. Prema navedenom, pravo na oslobođenje od poreza na imovinu primenom člana 12. stav 1. tačka 10) zakona, može se ostavriti samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi: 

• da je obveznik poreza na imovinu ujedno i obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva ili lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost; 
• da je predmet oporezivanja porezom na imovinu objekat namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
• da je objekat namenjen i faktički se isključivo koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
• da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu, koje ustupanje u toku dvanaest meseci ( neprekidno ili sa prekidima) traje duže od 183 dana.

Jedino je izvesno da u Pravilniku o podsticajima za podršku investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju je članom 1. propisano šta je primarna poljoprivredna proizvodnja.

Registrovanje poljoprivrednog gazdinstva od strane fizičkog lica nije dovoljan uslov za poresko oslobođenje po članu 12. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu, već je jedan od tri kumulativna uslova koja moraju biti ispunjena.

Dakle, proizilazi da nosilac poljoprivrednog gazdinstva može biti obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede I šumartstva, samo ako je:

1. preduzetnik poljoprivrednik koji vodi  poslovne knjige I plaća porez na oporezivu dobit, tako što vrši samooporezivanje (predaje obrazac PPDG-1) ili
2. preduzetnik koji je u sistemu PDV (isto predaje PPDG-1).

Da bi fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava, imalo status preduzetnika, mora kumulativno da ispunjava dva uslova:

1. da je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava i
2. da vodi poslovne knjige.

Ukoliko fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ne ispuni kumulativno navedena dva uslova, nema status preduzetnika I prema odredbama Zakona o porezu na dohodak građana nije obveznik poreza na dohodak građana na prohode od poljoprivrede I šumartstva.

Prema tome, uverenje Poreske uprave ili  dokaz o predaji ovog obrasca Poreskoj upravi, može biti dokaz za otavrivanje prava na poresko oslobođenje.

Razvrstavanje nepokretnosti:

Za svrhu utvrđivanja poreza na imovinu, sve nepokretnosti koje su predmet oporezivanja razvrstavaju se u grupe odgovarajućih nepokretnosti iz člana 6a. stav 1. zakona: građevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, drzgo zemljište, stanovi, kuće za stanovanje, poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti, garaže i gražna mesta.

Shodno navedenom:

1. Kod razvrastavanja u odgovarajuće nepokretnosti, objekat koji je jedinstvena celina mešovitog karaktera razvrstava se u odgovarajuću grupu nepokretnosti prema pretežnoj nameni. Na primer, ako u okviru kuće koja je namenjena i služi za stanovanje, jedna od prostorija služi za obavljanje poslovne delatnosti, a čini jedinstvenu celinu sa prostorijama namenjenim za stanovanje ( kao pretežnoj nameni te kuće) i kao takva ne može biti samostalan predmet pravnog prometa, taj objekat (uključujući i prostoriju koja se koristi za obavljanje poslovne delatnosti) razvrstava se ugrupu-kuće za stanovanje.
2. Ako objekat čini više posebnih celina koje se mogu svrstati u različite grupe odgovarajućih nepokretnosti, svaka posebna celina u okviru objekta se razvrstava u odgovarajuću grupu nepokretnosti.
3. 
   

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom su propisane dve vrste naknada:

1. naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica, kao i za korišćenje površine i objekta za oglašavanje za sopstvene potrebe i za potrebe drugih lica kojim se vrši neposredni uticaj na raspoloživost, kvalitet ili neku drugu osobinu javne površine, za koje dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave;
2. naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje pored javnog puta, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač javnog puta

Prva naknada se plaća za korišćenje javne površine, po izdatoj dozvoli nadležnog organa JLS i nju naplaćuje LPA.

Druga naknada se plaća za postavljanje reklamnih panoa pored javnog puta i tu naknadu utvrđuje ugovorom i naplaćuje upravljač javnog puta (za državne puteve), a za opštinske puteve utvrđuje JLS prilikom zaključivanja ugovora sa obveznikom naknade po okončanom javnom konkursu, odnosno ugovora o javno-privatnom partnerstvu.

Znači, naknada po rešenju LPA se plaća kada je u skladu sa posebnom odlukom kojom je regulisano korišćenje javnih površina na teritoriji JLS (uključujući i puteve kao javnu površinu), izdata dozvola nadležnog organa za korišćenje javne površine za ove namene. Ova dozvola se dostavlja LPA koja po njoj vrši utvrđivanje i naplatu naknade.

Druga naknada, za postavljanje reklamne table pored opštinskog puta se plaća po sprovedenom javnom konkursu ili kroz realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, a na osnovu plana za postavljanje sredstava za oglašavanje na ulicama i opštinskim putevima. Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje javnog konkursa odnosno za realizaciju projekta javno-privatnog partnerstva sa elementom koncesije, uključujući i način određivanja naknade za postavljanje reklamnih tabli pored opštinskog puta, moraju biti uređeni posebnom odlukom JLS.

Navedene dve naknade nisu međusobno povezane niti uslovljavaju jedna drugu. Svaka od njih je uređena na poseban način, pa u tom smislu, u skladu sa Zakonom i aktima JLS treba i postupati.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Odredbama člana 36. ZPPPA uređeno je dostavljanje u poreskom postupku. U 2005. godini dostavljanje fizičkim licima bilo je propisano na sledeći način: “ako je obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika (stav 3).”

Stavom 4. navedenog člana uređeno je i da se akti smatraju dostavljenim i kada lica kojima se dostavlja odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku. Stavom 6. uređeno je da se dostavljanje smatra izvršenim istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u mejl povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem. 

S obzirom da je rešenje o utvrđivanju poreza za 2005. godinu uručeno maloletnom članu domaćinstva, sa stanovišta ZPPPA ne može se smatrati dostavljenim. Bez obzira na odredbe o dostavljanju, skrećemo pažnju na odredbe ZPPPA o zastarelosti.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

ZPPPA odredbama člana 80. uređuje slučajeve u kojima se vrši obustava postupka prinudne naplate. 

Imajući u vidu da je drugostepenim rešenjem poništeno prvostepeno rešenje a sam institut poništavanja rešenja podrazumeva da se uklanjaju sve pravne posledice koje je rešenje proizvelo i ono se onemogućava da dalje prozvodi pravne posledice, potrebno je da se postupak prinudne naplate obustavi.

Takođe, u slučajevima kada drugostepeni organ poništi prvostepeno rešenje i vrati predmet nadležnom prvostepenom poreskom organu na ponovni postupak, a ponovni postupak prvostepenog organa je u toku (dakle rešenje nije postalo pravosnažno) ne može biti osnov za povraćaj već uplaćenih sredstva u postupku prinudne naplate.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Akt (odluka) jedinice lokalne samouprave iz člana 136. stav 2. zakona svakako ne može biti doneta dok se ne donese Uredba iz člana 134. stav 2. zakona, kojom će biti uređeni bliži kriterijumi za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. Pri tom, još uvek je nejasno i ne postoji precizan stav Ministarstva finansija, da li jedinica lokalne samouprave treba da donese svoju odluku, kao ni šta bi tom odlukom trebalo da bude uređeno, jer prema dosadašnjim tekstovima predloga Uredbe, ona precizno uređuje osnovicu naknade i ne ostavlja prostor lokalnoj samoupravi da nešto posebno i drugačije uređuje svojom odlukom.

Zakonom je u članu 138. propisano podnošenje prijava za eko naknadu, pri čemu je rok za podnošenje prijave nadležnoj LPA 31. jul 2019. godine, za sve obveznike naknade za obavljanje određene aktivnosti (pravna lica, preduzetnike i fizička lica).

Pored toga, zakonom je propisano da izgled, sadržinu i način dostavljanja prijave bliže uređuje ministar za zaštitu životne sredine. Prema članu 277. stav 1. rok za donošenje ovog akta Ministarstva je 3 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona (stupio je na snagu 15.12.2018. godine, što znači da je rok 15. mart 2019. godine).

Prema svemu navedenom proizilazi da lokalna samouprava ne može očekivati prihode po osnovu naknade po novom zakonu pre utvrđivanja obaveza, što se ne može desiti pre podnošenja prijava i izdavanja rešenja, a pošto je rok za prijave 31. jul, proizilazi da pre avgusta neće biti značajnijih prihoda po ovom osnovu.

LPA u periodu dok ne stignu nove prijave, može naplaćivati stare dugove i pripremati se da što kvalitetnije administrira novu naknadu, ali sve to tek kada budu poznati tekst Uredbe o kriterijumima i tekst Pravilnika o prijavama.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.