Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNeophodno je pojašnjenje člana 240. stav 4. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, a koji se odnosi na način plaćanja naknade za korišćenje javnih površina, a koji glasi: "Obveznik naknade dužan je da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja". Na osnovu odobrenja nadležnog Odeljenja obračunata je naknada za korišćenje javne površine za postavljanje pulta za prodaju cveća za 08. mart 2019. godine (1 dan) i u tom slučaju kada je rok dospeća plaćanja ove obaveze? Rešenja su urađena ali još nisu poslata obveznicima naknade s obzirom na to da nije jasno koji je rok za plaćanje iste, a zaduženje treba da se knjiži putem R-naloga jer još nije obezbeđeno donošenje rešenja kroz sistem Institut Mihajlo Pupin.
Način utvrđivanja i plaćanja naknade uređen je odredbama člana 240. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Stav 4. navedenog člana uređuje rokove za plaćanja i to tako da je "Obveznik naknade dužan da utvrđenu obavezu po osnovu naknade plati do 15-og u mesecu za prethodni mesec, a za mesece za koje je obaveza dospela u momentu uručenja rešenja u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja”
Shodno tome, obveznik treba da plati naknadu do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Dakle za utvrđenu obavezu za 8. mart 2019. dospeće za plaćanje je do 15.04.2019. godine.
U slučaju da je rešenje o utvrđenoj obavezi doneto i uručeno sa zakašnjenjem od nekoliko meseci, a prema odobrenju ste bili u obavezi da je utvrdite ranije, obaveza za plaćanje dospeva u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja za sve prethodne mesece za koje je mesečna obaveza već dospela (na primer: ako je za odobrenje za korišćenje javne površine za period 01.01.-30.06.2019. godine rešenje o utvrđenoj obavezi dostavljeno obvezniku 16.05.2019. godine, obaveza za plaćanje dospela je 31.05.2019. godine u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, za januar, februar, mart i april. Obaveza za maj dospeva 15. juna, a za jun dospeva 15. jula).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je pripis duga sa pokojnika na naslednika. Pokojnik je preminuo 1997. godine, ali je pravnosnažno rešenje suda doneto tek 2017. godine. Za sve to vreme je obaveza utvrđivana pokojniku, u u vezi sa tim šta je ispravno uraditi sa dugovanjem, budući da su se i naslednici tek 2017. godine pojavili, a poreska rešenja su svih godina išla na ime pokojnika?
Ispunjenje poreske obaveze u slučaju smrti fizičkog lica uređena je odredbama člana 22. ZPPPA.
S obzirom da se navodi da je obveznik preminuo 1997. godine i da držaoci/korisnici nisu podneli poreske prijave, obaveze koje su evidentirane sa danom smrti na JMBG preminulog lica su zastarele. Zastarelost je počela da teče od 01. januara 1998. godine (član 114ž. ZPPPA) i zaključno sa 31.12.2008. godine nastupila je apsolutna zastarelost.
Svi postupci u odnosu na preminulo fizičko lice se obustavljaju danom smrti (član 45. Zakona o opštem upravnom postupku). Ako su donošena bilo koja akta u poreskom postupku nakon smtri poreskog obveznika, na njegov JMBG, doneta su neosnovano i potrebno je da se storniraju u poreskom računovodstvu.
Dakle, za dug koji je evidentiran na kartici preminulog poreskog obveznika treba da se donese rešenje o prestanku poreske obaveze saglasno odredbama čl. 2a, 23. i 114ž. ZPPPA i čl. 45. i 136. ZUP.
Naslednik koji je pravosnažnim rešenjem o nasleđivanju stekao pravo iz člana 2. Zakona o porezima na imovinu, na nepokretnosti i na taj način postao obveznik poreza na imovinu, dužan je da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana sticanja prava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je prilikom predaje PPI-1 koristio pogrešnu prosečnu cenu odluke i to umesto cene iz zoze 2, koristio je cene iz zone 1. Da li se ta prijava prenosi u sistem i knjži, pa se stornira kada se dostavi nova sa ispravim cenama iz odgovarajuće zone ili se ona ne prenosi i ostaje kao neobrađena, a zadužuje se sa novom ?
U postupku validacije podnete prijave (nakon prenosa prijave u TAB PPI-1 PRIJAVA) mogu se imati dve opcije:
Nakon slanja obaveštenja prijavu treba promeniti i dodeliti joj status "nepotpuna". Greške koje uslovljavaju status nekorektna su "tehničke" prirode, dakle ne mogu se odnositi na pravilnost primene propisa koji utiču na utvrđivanje poreza.
Prema navedenom po podnetoj prijavi koja je tehnički ispravna (poreski obveznik ima dokaz da je uspešno podneo prijavu), mora se izvršiti evidentiranje zaduženja, a u postupku poreske kontrole izvršiti kontrolu pravilnosti utvrđenog poreza na imovinu. Svakako, saznanje koje se ima prilikom prijema prijave (pogrešno primenjene cene) će opredeliti obveznike prema kojima će se vršiti poreska kontrola.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Prema podacima Sluzbe za katastar nepokretnosti vlasnici poslovnog objekta su fizička lica koja nisu zadužena porezom na imovinu. Obilaskom terena inspektor je utvrdio da poslovni prostor koristi pravno lice, te stoga, u ovom slučaju ko je obveznik plaćanja poreza na imovinu?
Odredbama člana 2. Zakona o porezima na imovinu uređen je predmet oporezivanja i to su nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a obveznici poreza na imovinu su pravna i fizička lica koja su na nepokretnostima imaoci prava, korisnici ili držaoci iz člana 2. stav 1. ovog zakona. Kada na nepokretnosti postoji neko od prava, korišćenje ili državina, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.
Prema navedenom, ugovor prometu nepokretnosti, odnosno drugi dokument o sticanju oporezivog prava daje odgovor na pitanje - ko je poreski obveznik.
Kako je navedeno da su vlasnici poslovnog objekta fizička lica, oni su u obavezi da podnesu poresku prijavu PPI-2 sa dokazom o sticanju nepokretnosti radi utvrđivanja dana nastanka poreske obaveze (član 10. Zakona o porezima na imovinu). Ako je predmetni prostor ugovorom o zakupu dat pravnom licu za obavljanje delatnosti i tada su obveznici vlasnici-fizička lica, imajući u vidu da zakup nije oporezivo pravo (samo korišćenje i državina).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kada dođe do prodaje pravnog lica iz stečajnog postupka kao pravnog lica obaveze koje su nastale do obustavljanja stečajnog postupka da li se pripisuju PIB-u stečajne mase ili se prebacuje ta obavezu u vanbilansno knjigovodstvo?
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Predmet prodaje može biti stečajni dužnik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca. Posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik. U registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima registruju se promene (pravne forme, osnivača, članova i akcionara i drugih podataka) na osnovu rešenja iz člana 133. stav 13. Zakona o stečaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Odredbama člana 163a. stavom 1. tačka 3) ZPPPA, propisano je da se u vanbilansnom poreskom računovodstvu vode neplaćene poreske obaveze koje su predmet namirenja u skladu sa zakonom kojim se reguliše stečajni postupak putem bankrotstva, do okončanja stečajnog postupka.
Uzimajući u obzir da se stečajni postupak, nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, dalje nastavlja nad PIB stečajne mase, kao i činjenicu da se stečajni postupak može sporovoditi samo bankrotstvom ili reorganizacijom, nakon isknjižavanja potraživanja sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase (u redovnom računovodstvu), u vanbilansno poresko računovodstvo se prema ZPPPA prenose neplaćene poreske obaveze sa PIB stečajne mase.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.