Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreski obveznik je imao obaveze po osnovu pomenutog računa za period od 2009. do 2011. godine i nije imao nijednu uplatu do momenta postavljanja ovog pitanja. Rešenja za 2009. godinu su rađena 2010. godine, a za 2010. i 2011. su rađena u 2011. godine. Na koji način uraditi Rešenje za otpis dugovanja po službenoj dužnosti (s tim da ne bi bio otpisan dug u celosti) zbog apsolutne zastarelosti i na koji način odbiti troškove advokata koji zastupa poreskog obveznika u postupku? Ukoliko je moguće, može li da se objavi primer Rešenja o apsolutnoj zastarelosti po službenoj dužnosti.
U situaciji kada se poreski obveznik ili njegov punomoćnik obrati Zahtevom za zastarelost poreskog duga, potrebno je uzeti u obzir relativni rok za zastarelost. Apsolutni rok zastarelosti je poreski organ dužan da posmatra, odnosno rešava u smislu da utvrđuje prestanak poreske obaveze I preknjižava u vanbilansnu evidenciju po službenoj dužnosti.
U konkretnom slučaju, obaveze koje su dospele do 31.12.2010. godine, lokalni poreski organ je trebalo da naplati do 31.12.2015. godine (5 godina relativni rok zastarelosti) ili da u tom periodu od 2011. do 2015. godine preduzme radnju protiv poreskog dužnika u cilju naplate (na primer da izda opomenu i sl.) i na taj način prekine rok za zastarelost, tako da zastarelost počne da teče iznova. Ako do kraja 2015. godine nije prekinuta zastarelost, onda je ona nastupila 01.01.2016.g., a ako jeste prekinuta, onda se na godinu prekida dodaje još 5 godina. Ako nije bilo zastoja zastarelosti, svakako je apsolutna zastarelost za dug koji je nastao do 31.12.2010. nastupila 31.12.2020. godine. Za dug iz 2011. godine, ako je bilo prekida zastarelosti u periodu do kraja 2016. godine, zastarelost može biti produžena do kraja 2021. (ako je prekid bio u 2016.g.), a ako nije ili je prekid bio pre 2016. onda je i za taj dug nastupila apsolutna zastarelost.
Pogledaj/preuzmi:
Uputstvo za troškove postupka.docx sa objašnjenjima kada advokat može imati pravo na iste, a kada ne
Primer rešenja za apsolutnu zastarelost.docx i Primer rešenja za relativnu zastarelost.docx
Instrukcija za prenos u vanbilansnu evidenciju.docx
Primer rešenja za usvajanje zahteva za troškove postupka.doc
Primer rešenja za odbijanje zahteva za troškove postupka.docx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li maloletno dete, obzirom da je nasledilo nepokretnost, može biti zaduženo porezom na imovinu?
Dete koje je nasledilo nepokretnost može biti obveznik poreza na imovinu, a na njegovo ime se prenose i dugovi preminulog lica u visini i srazmeri nasleđene imovine, ako takvi dugovi postoje.
Pogledaj/preuzmi:
Bilten Ministarstva finansija_mišljenje pod tačkom 7.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se određena parcela koju poseduje poreski obveznik može obračunavati kao građevinsko zemljište, ukoliko se ona nalazi u gradskom području koje je prema Planu detaljne regulacije konkretne lokalne samouprave predviđeno za groblje?
U skladu sa članom 6b Zakona o porezima na imovinu, građevinsko zemljište je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.
Član 82 Zakona o planiranju I izgradnji, propisuje da građevinsko zemljište jeste zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom. Član 83 istog Zakona dalje propisuje da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa Zakonom. Stupanjem na snagu Planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim Zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Građevinsko zemljište kome je namena promenjena može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni.
Kada je u oporezivanje porezom na imovinu kao posebna vrsta zemljišta uvedeno drugo zemljište, Ministarstvo finansija je u predlogu Zakona navelo da drugo zemljište, u smislu ovog Zakona, jeste vodno zemljište, definisano Zakonom kojim se uređuju vode, rudno zemljište, definisano Zakonom kojim se uređuju rudarstvo i geološka istraživanja, zemljište namenjeno za sahranjivanje umrlih, zemljište namenjeno za deponovanje otpada, kao i ostale vrste zemljišta koje nije građevinsko, poljoprivredno ili šumsko zemljište. Kasnije je u Zakonu usvojena samo odredba da je drugo zemljište ono koje nije građevinsko, poljoprivredno ili šumsko (član 6a).
U konkretnom slučaju je potrebno poći od toga da je u katastru za predmetno zemljište pod vrstom zemljišta upisano „zemljište u građevinskom području“, a da je Planskim dokumentom to zemljište određeno za groblje. U skladu s navedenim je potrebno proveriti kako se zemljište zaista koristi u konkretnom slučaju, odnosno ukoliko se već koristi za sahranjivanje umrlih i već jeste groblje, treba ga oporezovati kao „drugo zemljište“.
U slučaju da plan još uvek nije sproveden i da se na predmetnoj parceli ne nalazi groblje, treba proveriti za koje namene se zemljište koristi, pa u skladu s tim treba i opredeliti vrstu za oporezivanje. Stav autora je da nema osnova da se zemljište oporezuje kao „drugo zemljište“ ukoliko ono još uvek nije groblje, odnosno ne služi za sahranjivanje umrlih.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Opštinska uprava kupila kućice od drveta koje bi se koristile za prodaju poljoprivrednih proizvoda, eventualno i drugih proizvoda npr. slika, proizvoda domaće radinosti i sl. Na koji način je potrebno vršiti dodelu kućica fizičkim licima i preduzetnicima za korišćenje u određenom vremenskom periodu u skladu s navedenom situacijom? Da li je za to potrebno da ista ta lica plaćaju naknadu za zauzeće javne površine u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara i lokalne Odluke o naknadama za korišćenje javnih površina donete po osnovu istog Zakona i/ili neku drugu naknadu? Da li ove objekte, u smislu plaćanja, treba tretirati kao zauzeće javne površine za manje montažne objekte? Ukoliko je potrebno da plaćaju prethodno navedenu naknadu, na koji način odrediti ko će dobiti kućice na korišćenje i da li je moguće da se to odrediti licitacijom? Ukoliko da, šta bi bio predmet licitacije i da li je moguće iznos licitacije uplatiti na račun konkretne lokalne samouprave? Ukoliko je iznos licitacije moguće uplatiti na račun konkretne lokalne samouprave, na koji račun je potrebno izvršiti uplatu ili bi eventualno taj iznos lokalno Odeljenje za finansije trebalo da preknjiži na račun naknada za konkretno lice koje bude dobilo određenu kućicu (i koje će ubuduće dobijati rešenja o naknadama po Tarifnom broju 1)? Na koji način postupati sa depozitom koji bi bio uplaćen za učestvovanje na licitaciji?
Način dodele kućica fizičkim licima i preduzetnicima u određenom vremenskom periodu nije u nadležnosti Odeljenja za administriranje izvornih prihoda lokalne samouprave. Obzirom da se pitanja odnose i na to da li se kućice postavljaju na javnoj površini ili ne, kao i da li se koriste za obavljanje poslovne ili druge delatnosti, navešćemo da su po članu 236 Zakona o naknadama za korišćenje javnih površina, naknade za korišćenje javne površine, između ostalog, i naknade za korišćenje prostora na javnoj površini u poslovne i druge svrhe.
Konkretna lokalna samouprava bi trebala da ima donetu Odluku o postavljanju privremenih objekata na sopstvenoj teritoriji kojom bi trebalo da bude uređeno sledeće: vrsta, izgled, uslovi i način postavljanja, korišćenja i uklanjanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na javnim i drugim površinama na teritoriji te lokale samouprave, vršenje nadzora nad primenom odredaba pomenute Odluke i inspekcijski nadzor. Takođe bi trebalo da postoji Plan postavljanja pomenutih objekata, kao i da se isti dodeljuju sprovođenjem javnog konkursa.
Navedeni postupci, kao i priprema Odluke i izdavanje odobrenja nisu u nadležnosti lokalne poreske administracije, već drugih organizacionih delova lokalne samouprave.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je uložio jednu žalbu na poresko rešenje za 2021. godinu, uz zahtev da mu se odobri poreski kredit. U konkretnoj situaciji, poreski obveznik u trenutku donošenja rešenja nije imao prebivalište na adresi nepokretnosti. Prvostepeni organ je sve spise predmeta dostavio drugostepenom organu na odlučivanje. Nakon toga, poreski obveznik je podneo još jedan zahtev, a koji se odnosi na korekciju kvadrature i izmenu visine utvrđenog poreza za 2021. godinu na istoj nepokretnosti. Uz zahtev je priložio dokaz iz projektne dokumentacije, uz navode da mu je u ugovoru o kupoprodaji uneta pogrešna korisna površina nepokretnosti, jer su u njoj uključene i terase. Kako postupati u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir da postoje 2 (dva) zahteva istog poreskog obveznika, a drugostepeni organ nije rešio po prvoj žalbi istog poreskog obveznika?
S obzirom da je žalba na rešenje o utvrđivanju poreza u postupku po žalbi dostavljena drugostepenom organu na dalje postupanje i odlučivanje, smatramo da svako dalje postupanje prvostepenog organa po ožalbenom rešenju o utvrđivanju poreza mora sačekati odluku drugostepenog organa.
Takođe, ako je zahtev za korekciju kvadrature podnet u roku za žalbu može se posmatrati i kao dopuna žalbe u kom slučaju se može dostaviti drugostepenom organu kao dopunu žalbe.
Dalje, podneti zahtev za korekciju kvadrature, mogao bi se posmatrati kao izmenjena poreska prijava, pri čemu je dalje postupanje uređeno u skladu sa članom 40. stav 5) ZPPPA koji propisuje da se izmenjena poreska prijava ne može podneti nakon pokretanja postupka kontrole za kontrolisani period, odnosno nakon donošenja rešenja o utvrđivanju poreza iz člana 54. stav 2. tačka 2. podtačka (2) ovog zakona.
Takođe, prilikom odlučivanja o statusu „zahteva za korekciju“ mora se imati u vidu i odredbe Zakona o porezima na imovinu, član 33b stav 6. i stav 7. koji propisuje sledeće:
“Kad obveznik koji ne vodi poslovne knjige javnom beležniku nije dostavio izjašnjenje po svim tačkama iz stava 3. ovog člana, ili kad nije dostavio sve dokaze od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, odnosno za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, odnosno na poreski kredit, koje nadležni poreski organ ne može pribaviti razmenom podataka između državnih organa preko Servisne magistrale organa, obveznik je dužan da te podatke, odnosno dokaze dostavi nadležnom poreskom organu u roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana, ili na zahtev tog organa u ostavljenom roku u poreskom postupku.
Ako obveznik koji ne vodi poslovne knjige u propisanom, odnosno ostavljenom roku ne dostavi podatke, odnosno dokaze iz stava 6. ovog člana, smatraće se da njima ne raspolaže, pa se poreska obaveza utvrđuje na osnovu podataka i dokaza kojima raspolaže nadležni poreski organ.”
Prema navedenom, ako su činjenice takve da zahtevaju izmenu ožalbenog rešenja mora se sačekati rešenje drugostepenog organa koji će biti odlučeno o žalbenim navodima, a u skladu s tim i o prvostepenom rešenju o utvrđivanju.
Takođe, treba imati u vidu da je postupanje po konačnim rešenjima u upravnom postupku uređeno odredbama čl.176. Zakona o opštem upravnom postupku u smislu korišćenja – ponavljanja postupka.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.