Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li poreski organ/lokalna poreska administracija donosi rešenja za eko naknadu sa iskazanom poreskom obavezom u iznosu od „0“ dinara, ukoliko je poreski obveznik u elektronskoj prijavi iskazao „0“ prihoda? Da li poreski organ može nezavisno od podnete e–prijave kroz sistem, izvršiti promenu u bazi podataka ili je potrebno stranku uvoditi u postupak kancelarijske kontrole, ukoliko se uvidom u prihode kroz bazu APR-a u finansijskim izveštajima, konstatuje da je poreski obveznik pogrešio u popunjavanju poreske prijave za eko naknadu, da nije „nula“ prihod , već postoji određeni iznos ostvarenog prihoda?
Svaka podneta prijava i podaci iskazani u njoj nužno se proveravaju i usaglašavaju sa podacima iz APR iz finansijskih izveštaja.
Dakle, ako je proverom u podacima iz APR utvrđeno da je poreski obveznik podneo izjavu o neaktivnosti i ako je iskazani podatak o prihodu “nula”, stekli su se uslovi za donošenje rešenja sa “nulom”.
Za sve druge prijave za koje se ne može iz raspoloživih podataka utvrditi da je podatak o prihodu tačan, prijava bi trebalo da dobije status “neobrađena”, zatim da poreski organ pošalje poziv poreskom obvezniku za dostavljanje potrebnih podatka i dokumentacije iz koje se može utvrditi tačnost iskazanog podatka.
Odredbe člana 55. stav 6. ZPPPA propisuju mogućnost donošenja rešenja o utvrđivanju obaveze neposrednim odlučivanjem, kada je osnov za utvrđivanje uvid u podatke iz evidencija nadležnih organa, bez prethodnog izjašnjenja obveznika, a stranka ima mogućnost žalbe u poreskom postupku.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li poljoprivredna gazdinstva treba da podnose poresku prijavu o utvrđenom porezu na imovinu – obrazac PPI-1? Ukoliko su u obavezi da podnesu PPI-1, na koji način iskazuju poresku osnovicu u njoj u slučaju kada jedinica lokalne samouprave nije u zakonskom roku donela i objavila cene nepokretnosti, konkretan primer za tekuću godinu?
Pojam poreskog obveznika uređen je odredbama člana 4. Zakona o porezima na imovinu.
Porez na imovinu plaća se na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije od strane lica koja imaju oporeziva prava iz člana 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu.
Obveznik poreza na imovinu iz člana 4. stava 1. ZPI koji ne vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji ne vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:
1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (u daljem tekstu: preduzetnik) koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;
2) drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama;
4) fond iz stava 1. ovog člana koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije.
Obveznik poreza na imovinu iz člana 4. stav 1. ZPI koji vodi poslovne knjige (u daljem tekstu: obveznik koji vodi poslovne knjige), u smislu oporezivanja porezom na imovinu, jeste:
1) pravno lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
2) nerezidentno pravno lice - za nepokretnosti za koje poresku obavezu ispunjava ogranak tog lica u skladu sa stavom 2. ovog člana;
3) preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama (u daljem tekstu: imovina u poslovnim knjigama), osim preduzetnika iz stava 6. tačka 1) ovog člana;
3a) fond iz stava 1. ovog člana koji vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
4) drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika iz stava 6. tačka 3) ovog člana.
Obveznikom koji vodi poslovne knjige smatra se, i:
- fizičko lice koje obavlja promet dobara ili pružanje usluga u Srbiji, pa je po tom osnovu obveznik PDV i obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik) i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
- fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je obveznik PDV, preduzetnik je i dužan je da vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
- fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.
Fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa shodno tome nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.
Da bi se porez na imovinu utvrđivao samooporezivanjem, nužno je da obveznik vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije i da je predmetna imovina evidentirana u poslovnim knjigama.
Preduzetnik odnosno preduzetnik poljoprivrednik (obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava) nije subjekt u pravu i ne može biti stranka u postupku, kada je predmet oporezivanja porezom na imovinu pravo svojine na nepokretnosti čiji je imalac fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti, obveznik poreza na imovinu za te nepokretnosti je fizičko lice - imalac prava svojine na nepokretnosti.
Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo egzistira u okviru privrednog društva i predmetna imovina je proknjižena u poslovnim knjigama porez na imovinu se utvrđuje samooporezivanjem.
Prema članu 7a. stav 6. Zakona o porezima na imovinu, osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti iskazana na poslednji dan poslovne godine obveznika u tekućoj godini, kad:
1) jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u zonama, odnosno prosečne cene odgovarajućih nepokretnosti u najopremljenijoj zoni u slučaju kad u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine;
2) u zoni i graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini do 30. septembra tekuće godine, a u najopremljenijoj zoni ne postoji odgovarajuća vrsta nepokretnosti;
3) jedinica lokalne samouprave do 30. novembra tekuće godine ne objavi akt kojim utvrđuje zone i najopremljenije zone, kao i svaku promenu tog akta.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreskom obvezniku je poslato rešenje kojim se utvrđuje porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige na adresu prebivališta koje poreski obveznik nije primio. JLS je službenim putem od MUP-a dobio sledeće podatke: da poreski obveznik ima stalno mesto prebivališta u jednom selu u JLS , a da živi u drugoj Mesnoj zajednici. Na koju od ove dve adrese je ispravno poslati rešenje?
Zakonom o prebivalištu i boravištu građana (Sl.glasnik RS, broj 87/11), uređeno je između ostalog i prijavljivanje i odjavljivanje prebivališta, kao i nadležnost i način vođenja odgovarajućih evidencija, pri čemu je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio, a boravište je mesto u kome građanin privremeno boravi van mesta svog prebivališta duže od 90 dana.
Dostavljanje poreskih akata uređeno je odredbama člana 36. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Dostavljanje poreskog akta poreskom obvezniku - fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta u skladu sa članom 36. stav 6. ZPPPA.
Prebivalište i boravište, uređeno je članom 18. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Uzimajući u obzir da je rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige dostavljano na aktuelnu adresu prebivališta poreskog obveznika, poreski akt će se smatrati dostavljenim ako je u svemu postupljeno prema odredbama o načinu dostavljanja poreskog akta (preporučenom ili običnom pošiljkom ili u elektronskom obliku preko jedinstvenog elektronskog sandučića u skladu sa članom 36. stav 3) i 4) i stav 14) ZPPPA.
Dostavljanje poreskih akata na adresu koja se prema članu 36. ZPPPA ne smatra dostavnom adresom podrazumeva da dostavljanje nije ni izvršeno, što može biti problem u daljem poreskom postupku. Shodno tome, poreski organ može, dakle bez dostavljanja zahteva MUP - u, da izvrši proveru prebivališta poreskog obveznika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Nad poreskim obveznikom je prošle godine pokrenut stečajni postupak, obveznik se dužio porezom na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige. Poreski obveznik je podneo poresku prijavu PPI – 1 za 2020. godinu i PPI - 1 za 2021.godinu, kao i tri izmenjene poreske prijave (pod datumima kada je imovina prodavana). PIB nije menjan u toku prelaska u stečaj. Trenutno postoji dug koji je delom iz prethodnog perioda, a delom iz perioda 2020. i 2021. godina. JLS iz prodaje treba da namiri svoja dugovanja. Prilikom prodaje nije sva imovina prodata, i uvidom u dokumentaciju, postoji još jedan objekat. Stečajni upravnik sada traži da se odvoje dugovanja do i od ulaska u stečaj po osnovu poreza kako bi izmirio samo taj deo duga. Obveznik nije prebačen u vanbilansnu evidenciju, jer su rađena zaduženja, dospeva još jedan kvartal u ovoj godini dana 15.11. Na koji način postupati sa navedenim poreskim obveznikom sto se knjiženja tiče?
Stečaj se, u smislu Zakona o stečaju, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca iz vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Po donošenju rešenja o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine, imovinske celine ili pojedinačne imovine stečajnog dužnika, odnosno prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica (način unovčenja), u skladu sa Zakonom o stečaju i nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom.
Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu masu), čine novčana sredstva stečajnog dužnika na dan otvaranja stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i prava stečajnog dužnika, kao i potraživanja stečajnog dužnika naplaćena u toku stečajnog postupka.
Članom 104. Zakona o stečaju propisane su obaveze stečajne mase , odnosno šta se sve može namirivati iz stečajne mase.
Prijavljivanje potraživanja uređeno je čl.111. Zakona o stečaju.
Zaključkom, stečajni sudija, usvaja konačnu listu potraživanja na osnovu liste potraživanja koju je sastavio stečajni upravnik u skladu sa članom 116. Zakona o stečaju. Dakle, zaključkom se utvrđuje visina potraživanja svakog poverioca i njegov isplatni red. Zaključak je obavezujući i za stečajnog dužnika i za poverioce.
JLS ima pravo namirenja prijavljenih potraživanja iz stečajne mase u iznosu koja su priznata u zaključku o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, prilikom deobe stečajne mase.
Obaveza podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu obveznika koji vode poslovne knjige je na stečajnom upravniku koji je otvaranjem stečajnog postupka preuzeo u državinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome upravlja u skladu sa članom 105. Zakona o stečaju. Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala opterećenja ulaze u stečajnu masu u skladu sa članom 133. stav 11. Zakona o stečaju, a deoba stečajne mase ( namirenje poverilaca) se vrši u skladu sa postupkom koji je propisan Zakonom o stečaju.
Deobi stečajne mase odnosno namirenju stečajnih poverilaca pristupa se po pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi u skladu sa članom 143. Zakona o stečaju.
Završnoj deobi stečajne mase pristupa se posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno pretežnog dela stečajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaćena celokupna deobna masa u skladu sa članom 144. Zakona o stečaju.
Otvaranjem stečajnog postupka privredno društvo ne dobija novi PIB. Samo se u slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica dobija novi PIB stečajne mase jer se dalji postupak stečaja nastavlja na PIB stečajna masa. Podnošenjem prijave potraživanja dobija se podatak sa kojim danom i u kom iznosu je prijavljeno potraživanje, sa tim datum se štampa kartica iz poreskog računovodstva kao dokaz o visini prijavljenih potraživanja. Obaveze koje je JLS prijavila u prijavi potraživanja naplaćuju se u postupku stečaja, a obaveze koje su dospele nakon tog datuma naplaćuju se u postupku naplate prema ZPPPA (opomena, rešenje o prinudnoj naplati...). Na kartici u poreskom računovodstvu je proknjižena tačna obaveza po osnovu poreza na imovinu koji iznos je stečajni upravnik morao da izmiri nevezano za postupak stečaja. Iznos koji stečajni upravnik namiruje, a odnosi se na postupak stečaja je iznos iz rešenja o glavnoj odnosno završnoj deobi, a po zaključku o priznatim i osporenim potraživanjima i to se vidi kao uplata na analitičkoj kartici. Kada sve te uplate budu izvršene i proknjižene dobiće se tačno stanje na kartici u poreskom računovodstvu.
Stečajnom upravniku treba da se odvoje dugovanja sa instrukcijama za plaćanje kako bi se tačno izvršile uplate prijavljenih potraživanja iz stečajne mase. Nakon okončanja stečajnog postupka putem bankrotstva (rešenje o završnom ročištu koje donosi stečajni sudija) prenosi se u vanbilansno poresko računovodstvo iznos neplaćene poreske obaveze u skladu sa članom 23. i članom 163a ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li su indirektni korisnici budžeta jedinice lokalne samouprave (mesne zajednice, predškolska ustanova, turistička organizacija itd.) kao i škole, dom zdravlja u obavezi da podnesu prijavu za eko naknadu, ili se donosi rešenje sa oslobođenjem ili nisu u zakonskoj obavezi da podnose prijave?
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine plaćaju pravna lica i preduzetnici.
Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada su propisani kriterijumi za plaćanje naknade, za plaćanje nakade neophodno da pravno lice ili preduzetnik ispunjava sledeće uslove :
- da ima pretežnu šifru delatnosti registrovanu u APR ili delatnost od koje ostvaruju najviše prihoda;
- da se njegova pretežna delatnost nalazi pobrojana u Prilogu Uredbe;
- da pravno lice vodi poslovne knjige po Zakonu o računovodstvu i da se razvrstava u skladu sa ovim zakonom na mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice;
- da ima prihod ostvaren u prethodnoj godini, jer je uslov iz zakona da naknada ne može biti veća od 0,4% tog prihoda.
Članom 4. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, stambene zgrade, kao i na organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. Takođe se odredbe ovog zakona ne odnose na crkve i verske zajednice, osim u delu obavljanja privredne ili druge delatnosti. Da li su subjekti koji su navedeni obveznici naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, zavisi od toga da li ispunjavaju napred navedene kriterijume.
Uvidom u podatke poslovnog subjekata na internet stranici Agencije za privredne registre može se proveriti, da li vode poslovne knjige primenom Zakona o računovodstvu, da li se razvrstavaju prema Zakonu o računovodstvu provera se vrši u delu gde se nalaze finansijski izveštaji.
Pravna lica budžetski korisnici (indirektni korisnici budžeta - oznaka KJS 2, koji se isključivo finansiraju iz budžeta i nemaju račune kod banke), što znači da ne predaju završne račune u APR i ne razvrstavaju se, dakle nemaju sve elemente za plaćanje naknade, tako da nisu ni obveznici predmetne naknade i ne podnose prijavu.
Na sajtu Uprave za trezor se objavljuju spiskovi korisnika javnih sredstava, pri čemu treba voditi računa da se taj spisak sastoji iz dva dela : oni koji su uključeni u konsolidovani račun trezora i koji se finansiraju isključivo iz budžeta RS (ne razvrstavaju se po Zakonu o računovodstvu) i oni koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora (oznaka KJS 7), koji se finansiraju delom iz budžeta RS, a delom samostalno, pa se shodno tome razvrstavaju po Zakonu o računovodstvu. Šifre pretežnih delatnosti pobrojane su u Prilogu Uredbe.
Pogledaj/preuzmi:
Odgovor Ministarstva životne sredine (vidi odgovor pod tačkom 7).pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.