Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako klasteri doprinose lokalnom ekonomskom razvoju?
Klasteri, kao mreže međusobno povezanih preduzeća u lancu vrednosti i pružaoca usluga, obrazovnih, naučno-istraživačkih i drugih institucija i agencija podrške, su efikasan mehanizam za unapređenje konkurentnosti, produktivnosti, inovativnosti i zaposlenosti na određenom području.
Klasteri doprinose lokalnom ekonomskom razvoju kreirajući okruženje u kojem mala i srednja preduzeća ostvaruju bolje poslovne performanse, kreiraju više novih radnih mesta, izvršavaju veće poreske uplate i isplaćuju veće zarade zaposlenima. Klasteri podstiču preduzetništvo i osnivanje novih preduzeća kroz kreiranje uslova za lakše iskorišćavanje novih poslovnih šansi i efekata ekonomije obima i širine, smanjivanje ulaznih barijera za nova preduzeća, uspostavljanje bliskih odnosa saradnje i poverenja između preduzeća što omogućava brži i lakši pronalazak kupaca za proizvode i usluge preduzeća; usku specijalizaciju i snižavanje troškova itd.
Inicijative za razvoj klastera predstavljaju važne instrumente regionalnih i lokalnih politika ekonomskog razvoja.
KojI podaci se mogu koristiti u analizi lokalne privrede i na koji način se upravlja podacima?
U analizi lokalne privrede mogu se koristiti primarni i sekundarni, kvalitativni i kvantitativni podaci. Primarni podaci su oni koje sami prikupljamo koristeći različite metode prikupljanja podataka kao što su ankete, intervjui i fokus grupe. Sekundarni podaci su oni koji su već raspoloživi, odnosno dostupni u različitim statističkim i drugim bazama, izveštajima i publikacijama kao npr. u publikacijama Republičkog zavoda za statistiku. Kvantitativni podaci su objektivni, numerički, dok su kvalitativni podaci subjektivni i deskriptivni. Određene manjkavosti kvantitativnih podataka su uslovile potrebu za primenom kvalitativnih metoda, odnosno prikupljanje podataka metodama kao što su intervjui, posmatranje, upitnici. Odabir vrste i metoda za prikupljanje podataka zavisiće od predmeta i cilja istraživanja koji se želi sprovesti.
Upravljanje podacima se odnosi na obradu podataka za vreme i nakon istraživačkog procesa i ono obuhvata dokumentovanje, formatiranje, skladištenje, poverljivost, etiku i deljenje podataka. Dokumentovanje se odnosi na način na koji ćemo organizovati podatke kako bi drugi mogli da ih razumeju i koriste; formatiranje se odnosi na odluku o formatu u kojem ćemo čuvati podatke; skladištenje podrazumeva čuvanje podataka na više sigurnih lokacija, odnosno tzv. ,,back-up"; poverljivost i etičnost treba obezbediti kada podaci sadrže osetljive informacije, kada je potrebno obezbediti pisani pristanak ispitanika ili kada ih je neophodno učiniti anonimnim; deljenje podrazumeva mogućnost korišćenja podataka od strane drugih lica. Za efikasno upravljanje podacima je neophodno utvrditi ko je odgovoran za koju aktivnost upravljanja podacima; obezbediti raspolaganje svim potrebnim veštinama; obezbediti sve potrebne resurse (ljudi, vreme, novac); planirati troškove skladištenja.
Zašto je važno da se u okviru jedinica za lokalni ekonomski razvoj sprovodi analiza lokalne privrede?
Efikasnost instrumenata i mera lokalnih politika u značajnoj meri je uslovljena njihovom zasnovanošću na podacima. Da bi se donele ispravne odluke, npr. u pogledu odabira prioritetnog sektora čiji će se razvoj posebno podržavati, tokom planiranja lokalnog ekonomskog razvoja treba koristiti određene analitičke tehnike i metode. Rezultati istraživanja i analiza se koriste da bi se unapredio proces donošenja odluka i bolje koristila već postojeća znanja i prikupile nove informacije za buduće odluke. Donošenje odluka i kreiranje politika na bazi dokaza (podataka, rezultata analiza) je važan alat za ostvarivanje ciljeva lokalnog ekonomskog razvoja. Analize lokalne privrede pružaju odgovore na sledeća pitanja: kakvo je trenutno stanje lokalne ekonomije; koji sektori (delatnosti) su najznačajniji, odnosno koji imaju najjaču konkurentsku poziciju u lokalnoj ekonomiji; koji sektori čine tzv. ekonomsku bazu lokalne privrede u smislu da kreiraju najveći broj radnih mesta ili najviše doprinose vrednosti proizvodnje; koji sektori u lokalnoj ekonomiji rastu najbrže, kreirajući rastući broj novih radnih mesta i razvojnih šansi; da li u lokalnoj ekonomiji postoje klasteri i u kojim delatnostima; kakve su performanse lokalne ekonomije u poređenju sa drugim područjima.
Šta se podrazumeva pod pojmom "cirkularna ekonomija"?
Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad, emisija otpada i energetski odliv bitno umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa (životnih ciklusa proizvoda). To se ostvaruje pre svega osmišljavanjem i stvaranjem proizvoda na takav način da im se maksimalno produži životni vek, ali i održavanjem, servisiranjem i reciklažom.
Model cirkularne ekonomije u potpunoj je suprotnosti u odnosu na trenutno dominantnu linearnu ekonomiju koja promoviše koncept proizvodnje nazvan “uzmi (iz prirode), napravi (u procesu proizvodnje), iskoristi, odbaci (na otpad)”.
Da li i u kojoj meri Akt o malom biznisu EU treba da se primenjuje na lokalnom nivou?
Akt o malom biznisu (Small Business Act - SBA) predstavlja okvir za politiku razvoja privrede u Evropskoj uniji (2008.) – Odnosi se na preduzeća sa manje od 250 zaposlenih, koji čine 99,8% EU privrede (“Mislite prvo o malima“). Za Republiku Srbiju ima ogroman značaj za usaglašaanje propisa i postupaka u procesu EU integracija.
Novi regulatorni okvir Republike Srbije je u postupku usklađivanja je sa novim regulatorni mokvir EU za unapređenje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj malih i srednjih preduzeća za period 2021-2027. godine.
Prilikom izrade Plana razvoja i Programa razvoja LER, sektorskih programa i planova JLS, potrebno je da se vodi računa da postoji vertikalna i horizontalna usklađenost politika podrške razvoju privrede.
Akt o malom biznisu je najvažniji u cilju kreiranja inkluzivne privrede, koja podrazumeva stvaranje okruženja povoljnog za razvoj specifičnih grupa unutar lokalne privrede -preduzetnika i porodičnih firmi, privrednih subjekata koji imaju poteškoće u poslovanju, početnika u biznisu, malh, osetljivih i ranjivih privrednika. ženskog preduzetništva, mladih, itd.
Sa druge strane, obaveza je javne uprave da redovno odgovara na zahteve privrede, da nudi jasne informacije i pojednostavljene procedurePrilagoditi sredstva javne politike potrebama M, da poštuje jednakost ponuđača i konkurenciju u postupcima javnih nabavki, kao i da dodeljuje državnu pomoć na transparentan način, u skladu sa antikorupcijskim pravilima.
Akt o malom biznisu značajan je i kada se govori o podršci inovacijama, pristupu jedinstvenom tržište (standardizacija, patenti), unapređivanju veština malih i srednjih preduzeća, i podsticanja svih vrsta inovacija (umrežavanje istraživačkih institucija, podrška inoviranju, zaštita intelektualne svojine).