Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se rok od mesec dana iz člana 85. tačka 2. Zakona o lokalnoj samoupravi (slučaj podnošenja ostavke predsednika opštine) računa od dana podnošenja odnosno predaje ostavke na pisarnici organa ili od konstatovanja prestanka funkcije predsednika opštine zbog podnete ostavke, na sednici Skupštine?
Imajući u vidu formulaciju odredbe člana 85. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojoj se skupština jedinice lokalne samouprave može se raspustiti ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke, mišljenja smo da se rok za ispunjenje uslova za raspuštanje skupštine opštine računa od dana fizičke predaje odnosno zavođenja ostavke na pisarnici organa uprave.
U prilog ovom mišljenju, ukazujemo na odredbu člana 50. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi, prema kojoj „predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća“, iz čega proističe zaključak da se prestanak obavljanja poslova u punom kapacitetu predsednika opštine vezuje za samo podnošenje ostavke, a ne za njeno konstatovanje na sednici skupštine opštine. To, dalje, znači da je zakon određene pravne posledice ostavke vezao za trenutak njenog formalnog podnošenja, a ne za kasniju pravnu situaciju proisteklu povodom podnete ostavke (npr. konstatovanje ostavke od strane skupštine i dr.).
U vezi sa drugim pitanjem, ukazujemo na odredbu člana 69. stav 1. Zakona o lokalnim izborima, kojom je propisano da „skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici“. Imajući u vidu da u skladu sa odredbama člana 68. st. 5. i 6. Zakona o lokalnim izborima, odborniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku, te da se ostavka ne može opozvati, mišljenja smo da u donošenju odluke o konstatovanju prestanka mandata ne može da učestvuje odbornik kojem je, dakle, mandat prestao danom podnošenja ostavke. Treba imati u vidu da je predmetna skupštinska odluka deklaratornog karaktera, jer se njom samo konstatuje nastupanje činjenice u prošlosti, iz čega jasno proističe zaključak da u njenom donošenju ne može da učestvuje odbornik kome je mandat već prestao.
Ukoliko ovakva situacija dovede do toga da se odluka ne može doneti jer ne postoji potrebna većina za njeno donošenje ili se sednica skupštine ne može održati usled nedostatka kvoruma, može se primeniti član 71. Zakona o lokalnim izborima, kojim je propisano pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat.
Na koji način se knjigovodstveno evidentira projektna dokumentacija koja je defakto gotova, a objekat na koji se odnosi nije završen ili nije ni započet?
Projektna dokumentacija, stručna ocena i komentari, odnosno nadzor za određenu investiciju, vezuje se za istu odnosno uvećava joj vrednost. Tokom godine projektna dokumentacija i sve što je plaćeno sa ekonomske klasifikacije 511400-Projektno planiranje, knjiži se na subanalitičkom kontu 016171- Ostala nematerijalna imovina.
Kada se završi investicija na koju se projektna dokumentacija odnosi, prebacuje se iz pripreme u upotrebu i uvećava joj se vrednost za vrednost projektne dokumentacije, stručnog nadzora i dr. ( u pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava kada se unese taj objekat u napomene navedite da je vrednost uvećana za projektnu dokumentaciju, stručne ocene i komentare i sl.). Istovremeno se vrši storniranje ostale nematerijalne imovine. Tek tada i počinje obračun amortizacije te nekretnine po stopi koja je propisana Pravilnikom o nomenklaturi nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava sa stopama amortizacije („Sl. list SRJ“, br. 17/97 i 24/2000) za tu nekretninu.
Ako na kraju godine objekat nije završen i ostaje u pripremi, projektna dokumentacija može se vezati i za objekat u pripremi i uvećati mu vrednost, ali se amortizacija ne obračunava sve dok se objekat ne stavi u upotrebu i isto se isknjižava iz sa konta 016171-Ostala nematerijalna imovina.
U slučaju da nije ni započeta izgradnja objekta za koji je urađena projektna dokumentacija ona ostaje na kontu 016171-Ostala nematerijalna imovina, sve dok se objekat ne završi i ne obračunava se amortizacija.
Od kog datuma se računa amortizacija osnovnog sredstva? Da li od datuma kada je osnovno sredstvo zaista stvaljeno u upotrebu (datum pravosnažnosti rešenja o upotrebnoj dozvoli, datum potpisivanja zapisnika o primopredaji osnovnog sredstva i dr.) i da li se tada radi korekcija početnog stanja ispravke vrednosti ukoliko je sredstvo stavljeno u upotrebu u prethodnim godinama?
Po pravilu, obračun amortizacije obračunava se od dana stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu.
S obzirom na situaciju da nije na vreme dobijena dokumentacija, a takođe i Popisna komisija na kraju godine nije konstatovala da je osnovno sredstvo iz pripreme stavljeno u upotrebu, na osnovu čega bi se knjigovodstveno isknjižila iz pripreme, kao i s obzirom na to da je kao što se u pitanju navodi – danom dostavljanja dokumentacije od strane nadzornog organa, osnovno sredstvo preneto iz pripreme u upotrebu (potrebno je i u finansijskom knjigovodstvu i u pomoćnoj knjizi osnovnih sredstava), obračun amortizacije potrebno je obračunati od dana stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu i izvršiti korekciju početnog stanja.
Kako se obračun amortizacije, po pravilu radi na kraju godine, postoji mogućnost da se ručno obračuna amortizacija za prethodnu godinu, odnosno od dana stvarnog stavljanja u upotrebu i unese u kolonu ispravka vrednosti, a zatim da se za taj iznos izvrši korekcija početnog stanja u finansijskom knjigovodstvu. Možda je jednostavnije da se prilikom prebacivanja iz pripreme u upotrebu stavi datum 01.01.2022. godine i kada se na kraju godine uradi amortizacija, biće urađena za celu 2022. godinu, neće biti obračunata samo za deo iz prethodne godine.
Da bi se izbegle ovakve situacije najbolje je da sa popisnom komisijom na kraju godine, izvrši provera svih osnovnih sredstva u pripremi, da komisija tačno navede šta je ostalo u pripremi, a šta je stavljeno u upotrebu.
Na koji način se može urediti sistem naplate kazni za parkiranje na javnoj površini, s obzirom da nema formirane komunalne policije?
Zakonom o komunalnim delatnostima utvrđene su komunalne delatnosti i to su:
Tako se pod upravlјanjem javnim parkiralištima podrazumeva usluga održavanja javnih parkirališta i prostora za parkiranje na obeleženim mestima (zatvoreni i otvoreni prostori), organizacija i vršenje kontrole i naplate parkiranja, usluga uklanjanja nepropisno parkiranih, odbačenih ili ostavlјenih vozila, premeštanje parkiranih vozila pod uslovima propisanim ovim i drugim posebnim zakonom, postavljanje uređaja kojima se po nalogu nadležnog organa sprečava odvoženje vozila, kao i uklanjanje, premeštanje vozila i postavlјanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila u slučajevima predviđenim posebnom odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje način obavlјanja komunalne delatnosti upravlјanja javnim parkiralištima, kao i vršenje naplate ovih usluga.
Naime, jedinice lokalne samouprave, na osnovu zakonskog ovlašćenja, svojim odlukama propisuju način obavlјanja komunalnih delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uklјučujući i način plaćanja cene komunalne usluge.
Takođe, odredbama Zakona o komunalnim delatnostima propisane su dve vrste inspekcijskog nadzora. Prva, predstavlјa nadzor nad izvršavanjem odredaba tog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu tog zakona, koji vrši ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti, preko republičkih komunalnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom, a druga, predstavlјa inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba tog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu tog zakona, kao i propisa, odnosno odluka jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu tog zakona, koji vrši jedinica lokalne samouprave, preko opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora.
Iz izloženog nesporno proizilazi da jedinica lokalne samouprave može urediti svojom odlukom upravljanje javnim parkiralištima i u istoj u kaznenim odredbama urediti pitanje sistema naplate kazni za parkiranje na javnoj površini i oderditi da inspekcijski nadzor nad izvršavanjem odredbi te odluke vrši komunalna inspekcija.
Sproveden je postupak javne nabavke za uslugu hlorisanja vode za piće u rezervoarima, doneta je odluka o dodeli ugovora i ugovor je poslat ponuđaču na potpisivanje, međutim, poniđač je odustao od potpisivanja ugovora. Kako je u postupku pristigla samo jedna ponuda, kako postupiti u navedenoj situaciji, tj. koji je pravni osnov za obustavu postupka koji se odnosi na ovu situaciju?
U konkretnoj situaciji, mora se primeniti odredba člana 94. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama, naravno, jedino ukoliko je konkursnom dokumentacijom predviđeno dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude.
Ukoliko je zahtevano dostavljanje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude, isto se aktivira ukoliko ponuđač neosnovano odbije da zaključi ugovor.
Takođe, navedeno postupanje ponuđača predstavlja prekršaj ponuđača iz člana 237. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama (kao posledica postupanja suprotno odredbi člana 152. Zakona), u kome je propisano da će se kazniti ponuđač novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara (odnosno 30.000 do 80.000 dinara za odgovorno lice) ako po pozivu naručioca ne zaključi ugovor o javnoj nabavci, osim ukoliko postoje razlozi na koje ponuđač nije mogao da utiče niti je mogao da ih predvidi, spreči, otkloni ili izbegne, a zbog kojih zaključenje ili izvršenje ugovora u skladu sa uslovima iz dokumentacije o nabavci i izabrane ponude nije moguće.
Za navedeni prekršaj izriče se zaštitna mera zabrane učestvovanja u postupcima javnih nabavki, kojom se tom ponuđaču zabranjuje da učestvuje u postupcima javnih nabavki u periodu koji ne može biti duži od dve godine. O navedenoj zaštitnoj meri odlučuje sud, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Sud je dužan da u roku od tri dana od pravnosnažnosti presude o tome obavesti Kancelariju za javne nabavke (obaveštenje sadrži puno ime i registarski broj ponuđača, kao i datum do koga je taj subjekt isključen iz postupaka javnih nabavki), a podatke o tome Kancelarija za javne nabavke objavljuje na svojoj internet stranici.
Dakle, potrebno je obratiti se ovlašćenom podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – Kancelariji za javne nabavke, u smislu člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama.
Takođe, imajući u vidu da je prema odredbi člana 236. stav 1. tačka 16) ZJN, prekršaj naručioca ukoliko Kancelariji za javne nabavke ne dostavi podatke o zaključenom ugovoru u smislu člana 181. ZJN, kao i obaveza da se u roku od 30 dana od zaključenja ugovora pošalje na objavljivanje obaveštenje o dodeli, potrebno je obratiti se Kancelariji za javne nabavke i objasniti zbog kojih okolnosti nije moguće da se objavi obaveštenje o zaključenom ugovoru na Portalu javnih nabavki, te da se na taj način okonča ovaj postupak i na samom Portalu, po smernicama Kancelarije za javne nabavke.
Svakako je preporuka da se u vidu službene beleške konstatuju nastale okolnosti, uz dokumentovanje istih (odustanak od zaključenja ugovora, obraćanje Kancelariji inicijativom da se pokrene prekršajni postupak, aktiviranje sredstva obezbeđenja za ozbiljnost ponude), da ta službena beleška postane sastavni deo dokumentacije o nabavci, da služi u svrhu potencijalne revizije sprovedene procedure i objašnjenja postupanja, u skladu sa zakonskim mogućnostima.
Jedino na opisani način može se okončati sprovedena procedura, jer ne postoji zakonski osnov za obustavu postupka (postupka u ovoj fazi više nema, on je okončan donošenjem odluke o dodeli ugovora koja je postala konačna), ali ni uslova za raskid ugovora (jer ugovor nije zaključen).