Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) stupio je na snagu 27. novembra 2015. godine i od tada do danas pretrpeo je nekoliko izmena.

Jedna od tih izmena bila je i izmena učinjena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl.galsnik RS“,br. 83/2018). Njome je uvedena odredba samostalnog člana 26. „Ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona objekat koji je predmet ozakonjenja ne bude ozakonjen, nadležni organ doneće rešenje kojim se zahtev odbija (stav 1.); Ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta (stav 2.)“.

Cilj ove izmene bio je, kako to navodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u svom mišljenju br. 011-00-00599/2020-07 od 26.11.2020. godine, da se stranke dodatno podstaknu da uzmu aktivno učešće u postupku ozakonjenja.

Na ovaj način 6. novembar 2023. godine je određen kao rok za okončanje svih postupaka ozakonjenja.

Međutim, na ovaj način se stvorila pravna situacija da veliki broj predmeta za ozakonjenje i preopternjćnjnost administracije utiču na to da li će neko lice moći da ostvari svoje zakonom stečeno pravo na pokretanje i sprovođenje postupka ozakonjenja, zbrog čega je ustavnom žalbom pokrenut postupak ocene ustavnosti odredaba člana 26. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju objekata („Sl.galsnik RS“,br. 83/2018).

Ustavni sud je u postupku ocene ostavnosti, polazeći od relevantnih odredaba Ustava i Zakona o ozakonjenju objekata ("Službeni glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - Odluka US), ocenio da se kao sporna osnovano mogu postaviti sledeća ustavnopravna pitanja: da li je osporenom zakonskom odredbom povređeno pravo vlasnika nelegalnog objekta na mirno uživanje imovinskog prava stečenog na osnovu zakona, koje je zajemčeno članom 58. Ustava, tj. njegovo pravo na ozakonjenje objekta, jer se osporenim zakonskim rešenjem prestanak navedenog prava vezuje za okolnost da nadležni organ javne vlasti nije izvršio ozakonjenje u Zakonom propisanom roku, a da od vlasnika nelegalnog objekta zavisi samo da li je i kada preduzeo Zakonom propisane radnje neophodne za ozakonjenje objekta, a ne i kada će postupak ozakonjenja biti pravnosnažno okončan i da li je osporenom zakonskom odredbom povređeno ustavno načelo o pravnoj jednakosti i pravu na jednaku pravnu zaštitu bez diskriminacije iz člana 21. st. 1. i 2. Ustava, s obzirom na to da će se, saglasno Zakonu o ozakonjenju objekata, ozakoniti samo oni objekti koji ispunjavaju sve Zakonom propisane uslove za ozakonjenje, dok iz osporene zakonske odredbe proizlazi da će se, bez obzira na to što ispunjavaju zakonske uslove, ozakoniti samo oni objekti u vezi sa kojima su nadležni organi pravnosnažno okončali postupke ozakonjenja u Zakonom propisanom roku.

Nakon sprovedenog postupka Ustavni sud Republike Srbije je na sednici 3. novembra utvrdio da je odredba člana 26, stava 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 83/2018), kojom je definisano da ako se u roku od pet godina ne ozakoni nelegalni objekat, nadležni organ će doneti rešenje o odbijanju, neustavna.

Na ovaj način je stavljen van snage rok za okončanje postupaka ozakonjenja.

Međutim, odredba stava 2. istog člana je još uvek na snazi. Ovom odredbom je propisano da ako se objekat za koji nije doneto rešenje o ozakonjenju koristi za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, nadležni organ doneće rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat. Zabrana traje do rušenja tog objekta.

Isto obražloženje Ustavnog suda kojom je odredba člana 26. stav 1. oglašena neustavnom, da ostvarivanje prava na ozakonjenje objekta može da bude ograničeno rokom, u smislu Zakonom propisanih obaveza imaoca prava na ozakonjenje objekta da preduzme određene radnje u Zakonom propisanom roku (da dostavi: dokaz o stabilnosti objekta, dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, izveštaj o zatečenom stanju objekta sa elaboratom geodetskih radova ili drugi dokument propisan Zakonom kao dokaz umesto izveštaja i elaborata, izrađen u skladu sa Zakonom i dokaz o plaćenoj taksi za ozakonjenje), ali da ne može da zavisi od efikasnosti postupanja organa nadležnih da sprovedu postupak u kome se odlučuje o ozakonjenju objekta, može da se primeni i na odredbu stav 2, ali je ona još uvek na snazi i propisuje da se, ako u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ ne izda rešenje o ozakonjenju za predmetni objekat (do 06.11.2023.godine), donosi rešenje o zabrani korišćenja tog objekta, koja traje do rušenja tog objekta.

Mišljenje Stručne službe SKGO je da je rok za okončanje postupaka ozakonjenja, kada su pitanju objekti koji se koriste za obavljanje privredne ili druge delatnosti koja iziskuje/podrazumeva boravak ili okupljanje većeg broja ljudi, a naročito ako se koristi za ugostiteljske delatnosti ili upotrebljava kao ugostiteljski objekat, i dalje na snazi.

Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) regulisano je pitanje uklanjanja objekata članom 137. i 168, tako što je članom 137. propisano da se uklanjanje objekata može sprovesti na osnovu izdate građevinske dozvole, kao deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta ili na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, izdate u skladu sa odredbama člana 168.

Ako se uklanjanje objekata sprovodi kao deo pripremnih radova koji prethode građenju objekta, postupak podnošenja zahteva i potrebna dokumenacija regulisani su odredbom člana 135-137. Zakona o planiranju i izgradnji i člana 16. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem ("Sl. glasnik RS", br. 68/2019).

Da li je potrebna saglast vlasnika objekata na susednim parcelama, zavisi od toga da li se radi o slobodnostojećem objektu, tj. objektu koji je udaljen od bočnih i zadnje granice građevinske parcele, o dva jednostrano uzidana objekta, tj. dva objekta koji su uzidani na jednu bočnu granicu građevinske parcele ili o dvojnom objektu, tj. o dva objekta uzidana na zajedničku bočnu granicu parcele.

Ako se uklanjanje objekta sprovodi na osnovu dozvole o uklanjanju objekta, članom 168. stav 2. propisano je da se uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela podnosi projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, dokaz o svojini na objektu, uslovi, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i sl.).

U konkretnom slučaju, sa slike se može zaključiti da se radi o starim objektima, koji imju zajednički krov i bez obzira na to što su na dve odvojene parcele, sa dva odvojena ulaza i zasebnim vlasnicima svakog dela, deluju kao objekti koji između imaju jedan zid i da bi rušenjem dela objekta nastala šteta na drugoj polovini objekta, kako na krovu, tako i na zidu koji ostane na parceli kao spoljni zid, zbog čega smo mišljenja da bi za rušenje dela objekta bilo neophodno pribavljanje saglasnosti vlasnika drugog dela objekta. Osim toga, kod ovakvog objekta je i pitanje da li se zid izmađu ovih objekata nalazi tačno na međi.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.”.

Kako je škola ustanova, a Nacionalna služba za zapošljavanje ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje, te nisu državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to se radno iskustvo kod tih poslodavaca neće računati u staž za jubilarnu nagradu.

U slučaju isplate naknade štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa po osnovu podnetog zahteva od strane oštećenog lica, u postupku vansudskog poravnanja (najčešće za slučaj ujeda pasa lutalica, pada na ledu na javnoj površini i slično), izvršenje i evidentiranje ovih rashoda treba realizovati preko ekonomske klasifikacije 485 – Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa i to u iznosu koji je utvrđen aktom vansudskog poravnanja.

Međutim, u slučaju nemogućnosti poravnanja između stranaka u postupku, vodi se sudski spor ispred nadležnih opštinskih sudova i nakon dokaznog postupka sud donosi presudu kojom se obavezuje jedinica lokalne samouprave (u pretežnom broju slučajeva) za isplatu naknade štete oštećenom, kao i za snošenje troškova postupka (sudske takse, troškovi veštačenja i slično). Kako ovi troškovi ne predstavljaju rashod po osnovu naknade štete oštećenom licu, isti treba da budu planirani, izvršavani i evidentirani preko ekonomske klasifikacije 483 – Novčane kazne i penali po rešenju sudova. Shodno navedenom, pored naknade šteta od ujeda pasa, i kod svih ostalih isplata naknada štete na teret sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave vrši se razdvajanje evidentiranja ovih rashoda i njihovog izvršenja na kontima 483 i 485, nakon sprovedenih sudskih postupaka i donetih presuda u tim postupcima.

Pravilnikom o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 32/2015) uređuje se način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje (član 1. Pravilnika).

U članu 2. stav 1. ovog pravilnika definisano je da je predlagač dužan da u obrazloženju zakona, drugog propisa ili drugog akta koji se dostavlja Narodnoj skupštini, Vladi ili nadležnom organu vlasti radi utvrđivanja predloga, odnosno usvajanja navede procenu finansijskih efekata koje će akt imati na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje.

Članom 5. ovog pravilnika propisano je da predlagač prilikom upućivanja akta na mišljenje Ministarstvu finansija, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za poslove finansija u prilogu dostavlja i Obrazac PFE sa obrazloženjem, popunjen na način propisan ovim pravilnikom, svojeručno potpisan od strane odgovornog lica predlagača i overen pečatom organa.

Uz ovaj pravilnik dato je i Uputstvo za popunjavanje obrasca PFE-OBRAZAC STANDARDNE METODOLOGIJE ZA PROCENU FINANSIJSKIH EFEKATA AKTA.

Navedeni Pravilnik i Uputstvo mogu se preuzeti sa sajta Ministarstva finansija u delu: propisi/podzakonski akti/pravilnici/pravilnik o nacinu iskazivanja i izvestavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona drugog propisa ili drugog akta na budzet odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje („Sluzbeni glasnik RS“ br. 32/15 ( https://mfin.gov.rs)

U skladu sa navedenim može se zaključiti da se obrazac PFE popunjava za predlog jednog akta i u njemu se u zavisnosti od sadržine akta, iskazuju ukupni iznosi procenjenog uticaja promena na budžet. Ukoliko se efekti odnose na više programa/programskih aktivnosti/projekata, za svaki program i u okviru njega programsku aktivnost/projekat popunjava se posebna tabela. Dakle nije potrebno popunjavati posebne obrasce ukoliko predlog tog akta utiče na promenu rashoda po više osnova u okviru jedne programske aktivnosti/projekta, odnosno konkretno u ovom slučaju nije potrebno popunjavati posebne obrasce po različitim osnovama zapošljavanja već je potrebno iskazati zbirne iznose promene koje se odnose na konretni akt na način kako je opisano u Uputstvu za popunjavanje obrasca PFE, u Odeljku 2.3. - Promena rashoda i izdataka. 

U ovom delu Obrasca PFE popunjavaju se iznosi procenjenog uticaja na promenu rashoda i izdataka (za klasu 4, 5 i za grupu konta 62), i to za odgovarajuću programsku aktivnost/projekat navedenu u delu 2.2. Povezanost predloga akta sa budžetom.

Kolona 2. popunjava se u zavisnosti od izjave date u odeljku 7. ovog obrasca, i to:

• ukoliko je data izjava da za sprovođenje predmetnog akta nisu potrebna finansijska sredstva, ova kolona se ne popunjava;
• ukoliko je data izjava da su sredstva obezbeđena u budžetu, u ovoj koloni, u okviru odgovarajućih konta, unosi se iznos rashoda potreban za realizaciju akta;
• ukoliko je data izjava da će se sredstva potrebna za realizaciju akta obezbediti kroz preraspodelu između aproprijacija ili iz budžetske rezerve, u ovoj koloni, u okviru odgovarajućih konta, unose se iznosi preraspodele. Neto efekat preraspodele treba da iznosi 0 (nula).

U koloni 3. obeležava se vrsta, odnosno priroda promene, da li je ona jednokratna ili se radi o višekratnoj promeni.

U slučaju jednokratne promene, efekat promene iskazuje se u budžetskoj godini (n) za period od momenta stupanja na snagu akta pa do kraja godine. U narednoj godini (n+1) iskazuje se pun godišnji efekat promene, dok se u n+2 godini efekat iskazuje kao 0 (nula). Ovaj novi dostignuti iznos ostaje kao takav i u narednim godinama.

U slučaju višekratne promene, promena se kontinuirano dešava u sve tri iskazane godine. U budžetskoj (n) godini efekat promene iskazuje se za period od momenta stupanja na snagu akta pa do kraja godine, dok se u narednim godinama iskazuje pripadajući deo promene za svaku godinu posebno i to u punom godišnjem iznosu.

U ovom konkretnom primeru, ukoliko se akt (saglasnost) o novom zapošljavanju u 2023. godini donosi u toku budžetske godine, ova promena je jednokratna i u 2023. godini će se iskazati ukupna sredstva koja su potrebna za isplatu plata novozaposlenih od početka primene akta odnosno od momenta zapošljavanja novih radnika, pa do kraja 2023. godine.  U narednoj 2024. godini iskazaće se pun godišnji efekat zapošljavanja ovih radnika, dok će se u 2025. godini efekat iskazati  kao 0 (nula).

Napominjemo da je odgovor dat kao mišljenje SKGO u vezi sa konkretnim pitanjem, i da ne predstavlja zvanično tumačenje primene propisa.

Za tumačenje primene propisa u smislu odgovora na postavljeno pitanje, preporuka je obratiti se Ministarstvu finansija.