Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je za prevremeni upis u osnovnu školu nadležna isključivo redovna osnovna škola, u skladu sa čl. 55 Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ili bi i škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, takođe bila u obavezi da organizuje proveru spremnosti za prevremeni upis, ukoliko joj se roditelj obrati?
Prevremni upis u osnovnu školu omogućava deci koja brže napreduju da se na uzrastu od 6 do 6 i po godina upišu u prvi rezred osnovne škole. Prilikom procene spremnosti za prevremeni upis, procenjuje se da li socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj deteta dostiže uzrast prosečnog sedmogodišnjaka. Ukoliko dete koje zadovoljava kriterijume za prevremeni upis u osnovnu školu, iz svega proizilazi da nema osnova da se to dete upiše u školu za učenike sa smetnjama u razvoju.
Da li se sa lokalnog nivoa mogu finansirati troškovi prevoza deteta i pratioca, koje objektivno može da koristi sredstva javnog prevoza, ukoliko se usluga logopedskog ili defektološkog tretmana pruža u privatnoj praksi, van mesta prebivališta deteta?
U proceni potreba za dodatnom podrškom treba se rukovoditi članom 2. Pravilnika koji glasi: „Dodatna podrška obuhvata prava, usluge i resurse koji detetu, učeniku i odraslom obezbeđuju prevazilaženje fizičkih, komunikacijskih i socijalnih prepreka unutar obrazovnih ustanova i zajednice.
Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.
Dodatna podrška se obezbeđuje u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja, zdravstvene i socijalne zaštite.“
Ovede se radi najpre o tome da li je ovakva podrška predložena od starne IRK, tj. da li IRK preporučuje ovakvu podršku kao meru koja je neophodna za uključivanje i učešće u obrazovnom sistemu. Sledeće, treba ustanoviti da li pripada sistemu obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite. Takođe, kada je reč o terapiji, treba videti da li je zasnovana na naučnim metodama, da li je licencirana i da li je osoba stručna.
Da li se internatski smeštaj za učenike srednjih škola sa smetnjama u razvoju može finasirati ili sa lokalnog nivou u skladu sa ZOSOV ili samo sa republičkog nivoa u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti?
U vezi finansiranja fizioterapeuta, domskog smeštaja i prevoza treba napomenuti da je članom 11. stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Sl. glasnik RS“, br. 113/17 i 50/18) data mogućnost opštini, odnosno gradu da mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.
Ukoliko škola ne obezbedi pedagoškog asistenta, a u opštini ne postoji škola za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju- iz koje bi mogao biti angažovan saradnik, da li detetu kom je potrebna podrška pedagoškog asistenta, ista može da bude obezbeđena u vidu angažovanja osobe koja bi vršila ulogu pedagoškog asistenta a koja bi bila finansirana iz budžeta opštine na osnovu sklopljenog ugovora?
Pravilnik o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019) uređuje bliže uslove za rad, stepen i vrstu obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta. Pedagoški asistent nije personalizovana usluga već se obezbeđuje za grupu dece, učenika i finansira se sa nacionalnog nivoa tj. iz budžeta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Zakon o socijalnoj zaštiti definiše usluge socijalne zaštite kao aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Isti zakon prepoznaje pet grupa usluga: usluge procene i procenjivanja, dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalni život, savetodavno terapijske i socijalno edukativne usluge, i usluge smeštaja. Pored ovih, u zajednici su se razvijale i druge, inovativne usluge, koje odgovaraju na širok spektar potreba ljudi, tako da u skladu sa prethodno navedenim može se uvesti inovativna usluga angažovanja saradnika i definisati organizacioni model.
Da li podaci iz Centra za socijalni rad ili Doma zdravlja moraju biti zatraženi, s obzirom da su članovi komisije iz tih sistema i proveravaju iz svojih službi?
Ne, jedino u slučaju da je potrebno još nešto od dodatnih informacija koje stalni članovi komisije ne poseduju.