Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePodnet je zahtev za ozakonjenje posebnog dela objekta - garaže u kom je izvršena promena namene u stambeni deo objekta. Podnosilac zahteva za predmetnu garažu poseduje list nepokretnosti iz koga se utvrđuje da je upisan na istoj sa privatnom svojinom, na osnovu ugovora o kupoprodaji. Na stambenoj zgradi za kolektivno stanovanje u kojoj se nalazi predmetna garaža, upisani su imaoci prava na posebnim delovima objekta i Opština, sa zajedničkom svojinom i kao držaoci. Zgrada poseduje upotrebnu dozvolu i ista se nalazi na parceli koja je upisana sa javnom svojinom na Opštinu, ali deo zgrade pada i na dve susedne parcele, jednu u javnoj svojini Opštine i drugoj u privatnoj svojini. Podnosilac zahteva je priložio overene saglasnosti za ozakonjenje svih vlasnika posebnih delova zgrade, odnosno stanara. Šta je sve neophodno pribaviti u postupku ozakonjenja u smislu dokaza, odnosno čija je sve saglasnost potrebna i da li je potrebno da Opština da saglasnost za ozakonjenje posebnog dela objekta, imajući u vidu da je upisana kao držalac na samom objektu i sa javnom svojinom na građevinskom zemljištu na kom se nalazi objekat odnosno stambena zgrada za kolektivno stanovanje u kojoj je i garaža koja je predmet ozakonjenja?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) članom 105. stav 1. propisano je da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona, zbog čega smo mišljenja da ste u obavezi da tražite saglasnost od svih upisanih imaoca prava na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.
Ovakav zaključak može se izvesti i na osnovu odredaba člana 135. stav. 8, istog zakona, kojim je propisano da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena saglasnost tih lica.
Takođe, ukazujemo da imajući u vidu da je opština upisana kao držalac na objektu, bez upisanog prava svojine na nekom od posebnih delova objekta da se u tom slučaju ne traži saglasnost opštine za ozakonjenje, već samo saglasnost vlasnika posebnih delova objekta.
Da li objekti upisani u katastru nepokretnosti kao zgrada komunalnih delatnosti ili zgrada vodoprivrede (-magacin, -garaža, -baždarnica, -portirnica, -radionica i sl.) predstavljaju deo komunalne mreže ili nepokretnosti iz člana 20. stav 2. Zakona o javnoj svojini? Da li postoji prepreka da navedeni objekti budu upisani u javnu svojinu JLS, a pritom imajući u vidu da je u katastru nepokretnosti kao imalac prava na navedenim objektima upisano Javno preduzeće čiji je osnivač JLS, kao vrsta prava upisana je svojina, a kao oblik svojine društvena? Da li je dovoljno, u ovom slučaju, u zahtevu za upis javne svojine u korist JLS, koji bi bio upućen katastru nepokretnosti pozvati se na član 72. Zakona o javnoj svojini ili je potrebno pribaviti i potvrdu Agencije za restituciju, ili je potrebno i neko uverenje Javnog preduzeća da navedeni objekti predstavljaju deo komunalne mreže?
Prema odredbama Zakona o javnoj svojini pod komunalnom mrežom se smatra komunalni vod sa pripacima, koji mogu biti podzemni (šahtovi, crpne stanice) i nadzemni.
Kod podnošenja zahteva katastru ne bi bilo suvišno nabaviti izjašnjenje JKP da vaši objekti predstavljaju celinu i deo jedinstvene komunalne mreže.
Iz razloga kompletiranja zahteva moguće da će tražiti potvrdu Agencije za restituciju tako da se i ona pribavlja u određenom roku, jer može da se desi da u izjašnjenju JKP ne stoji jasno da se takvi objekti smatraju delom komunalne mreže, posebno ako su izdvojeni i imaju neku drugu namenu.
Ukoliko se ispostavi da su objekti deo komunalne mreže, putem nadležnog pravobranioca podnosi se zahtev nadležnoj SKN za upis prava svojine lokalne samouprave saglasno članu 77a Zakona o javnoj svojini.
Da li je moguće i na koji način, izvršiti promenu namene zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko ili u drugo zemljište, a da planskim dokumentom predmetno zemljište prethodno nije predviđeno kao građevinsko ili drugo zemljište?
Prostor za obavljanje funkcije groblja, kao i za druge komunalne delatnosti i funkcije, neophodno je definisati odgovarajućim planskim dokumentom. Ukoliko postojeća lokacija groblja prostorno ne zadovoljava postojeće potrebe, neophodno ju je planski proširiti u skladu sa projektovanim potrebama naselja. Usvajanjem planskog dokumenta, predmetno prostorno proširenje postaje planirano građevinsko zemljište i u konkretnom slučaju lokalna samouprava pribavlja predmetne nepokretnosti u javnu svojinu. Po našem mišljenju, bez promene planskog dokumenta, ne bi bilo moguće realizovati javni interes.
Doneta je Odluka o uvođenju samodoprinosa i skupljana novčana sredstva za određene namene i samodoprinos je istekao, a deo namene nije sproveden, utrošena su sredstva samo za jednu namenu koja je bila predviđena Odlukom a sa drugom se nije ni počelo. Posto je samodoprinos istekao, a sredstva su namenska, da li se i na koji način može promeniti namena samodoprinosa i preusmeriti sredstva za neku drugu namenu?
Zakonom o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020) u članu 2. tačka 15) definisano je da su namenski prihodi i primanja, javni prihodi, odnosno primanja čije je korišćenje i namena utvrđena ugovorom o donaciji, kreditu, odnosno zajmu, kao i sredstva samodoprinosa čija se namena utvrđuje odlukom jedinice lokalne samouprave.
Članom 20. stav 1. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 47/2011, 93/2012, 99/2013 - usklađeni din. izn., 125/2014 - usklađeni din. izn., 95/2015 - usklađeni din. izn., 83/2016, 91/2016 - usklađeni din. izn., 104/2016 - dr. zakon, 96/2017 - usklađeni din. izn., 89/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - usklađeni din. izn. i 126/2020 - usklađeni din. izn.) propisano je da odluku o uvođenju samodoprinosa građani donose referendumom, u skladu sa propisima kojima je uređen postupak neposrednog izjašnjavanja građana, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Dalje, članom 21. ovog zakona, propisana je sadržina odluke o uvođenju samodoprinosa, odnosno propisano je da ova odluka treba da sadrži podatke koji se odnose na:
Članom 31. ovog zakona propisano je da su novčana sredstva koja se prikupljaju na osnovu odluke o samodoprinosu, prihod budžeta jedinice lokalne samouprave i strogo su namenskog karaktera.
Dakle, na osnovu svega napred navedenog može se zaključiti da se sredstva koja su ostvarena po osnovu odluke o uvođenju samodoprinosa, mogu trošiti samo u skladu sa ovom odlukom, odnosno mogu se trošiti isključivo za namene za koje su i prikupljena. Činjenica da je isteklo vreme za koje se sredstva prikupljaju, ne daje mogućnost pre-namene neutrošenih sredstava i preusmeravanja istih za neku drugu namenu, obzirom da je zakonodavac propisao da su ova sredstva strogo namenskog karaktera.
Da li je potrebna potpisana saglasnost roditelja za sprovođenje IOP1? Da li škola koja upućuje dete na IRK za IOP2, mora prethodno da ima potpisanu saglasnost od strane roditelja?
Pravilnik o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje. ("Službeni glasnik RS", br. 74/18) propisuje proceduru koju je neophodno da obrazovna ustanova sprovede kako bi dete ili učenik ostvarili pravo na IOP. Ova procedura podrazumeva postupnost, tako da je ustanova u obavezi da najpre radi inicijalni pedagoški profil, da onda obavesti roditelje da dete ostvaruje pravo na IOP, da u jednom periodu primenjuje različite strategije prilagođavanja prema planu individualizacije i na osnovu evaluacija ovog plana donese odluku i uvede (uz prethodnu saglasnost roditelja) IOP1. Tek nakon primene IOP1, ukoliko se pokaže da dete ne napreduje i ne ostavruje očekivane obrazovne ishode, može se podneti zahtev IRK za prelazak na IOP2 (program nastave i učenja sa izmenjenim ciljevima i ishodima).
Ovu proceduru treba poštovati za svako dete, bez obzira na nivo funkcionalnosti, jer je suština da se tokom perioda pre uvođenja IOP2 upozna dete, utvrde njegove jake strane i kapaciteti i testiraju različite strategije prilagođavanja. Bez ovakve procedure nema kvalitetnog pedagoškog profila niti dobrog plana individualizacije, što su sve elementi IOP-a i preduslov za kvalitet samog IOP-a.
Kod predlaganja IOP2 u okviri Mišljenja Interresorne komisije, potrebno ja da komisija od škole/ predškolske ustanove traži svu dokumentaciju kojom se dokazuje da su sprovedene mere individualizacije i da je primenjivan i evaluiran IOP1.
Upućivanje deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, prema čl. 4, stav 1. tačka (4) Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", br. 80/2018), upućivanje deteta u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi, odnosno u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, je jedna od mera iz prve grupe mera za koje se realizuju na osnovu mišljenja IRK. Ovo je dovoljan osnov da se dete upiše u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, a škola u koju se dete upiše obavezna je da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje.