Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKada JLS sprovodi neki konkurs, kako objaviti rezultate konkursa, tj. ako treba da se objavi spisak lica koja su ispunila uslove i prošla konkurs, da li sme da se objavi njihovo lično ime i još neki dodatni podaci i da li je za to potreban pristanak konkretnih lica?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.
U konkretnom slučaju treba utvrditi koji je pravni osnov za sprovođenje konkursa i u pravilima za njegovo sprovođenje predočiti licima na koji način će njihovi podaci biti obrađivani.
Šta znači konstatacija "ako postoji zakon po kome se postupa, nije neophodan pristanak lica za lične podatke koji će se pribavljati"?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:
obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.
Da li su matičari prilikom zakazivanja venčanja ili prijave smrti dužni da strankama daju da potpišu izjavu da su saglani da se pribave njihovi izvodi/uverenja o državljanstvu s obzirom da su po ZUP-u dužni i ovlašćeni da ih pribavljaju?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 12. da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha;2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora;3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca;4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca;6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.
Član 14. stav 1. istog zakona propisuje da se osnov za obradu iz člana 12. stav 1. tač. 3) i 5) ovog zakona određuje zakonom.
Zakon o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016) u članu 103. propisuje dužnost organa da pribavi podatke po službenoj dužnosti, i to na sledeći način: (1) Organ je dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid, pribavlja i obrađuje podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, a koji su neophodni za odlučivanje (član 9. stav (3) ovog zakona). (2) Ako službenu evidenciju vodi drugi organ, organ koji vodi postupak dužan je da hitno zatraži podatke, a zamoljeni organ da besplatno ustupi podatke u roku od 15 dana, ako nije drukčije propisano. Ako se traženi podaci mogu dobiti elektronskim putem, zamoljeni organ ih dostavlja u najkraćem roku. (3) U postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama. Ako stranka u roku ne podnese lične podatke neophodne za odlučivanje organa, zahtev za pokretanje postupka će se smatrati neurednim (član 59. stav (2) ovog zakona).
Da li je neophodan pristanak za obradu podataka o ličnosti kada se postupa po zahtevu za naknadu štete u slučaju ujeda napuštenih pasa, imajući u vidu i zdravstvenu dokumentaciju koja se podnosi?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 17. da je obrada podataka o zdravstvenom stanju zabranjena, a da je izuzetno dopuštena kada je neophodna u cilju podnošenja, ostvarivanja ili odbrane pravnog zahteva ili u slučaju kad sud postupa u okviru svoje nadležnosti.
U konkretnom slučaju, u pitanju je obrada podataka o ličnosti od strane organa lokalne samouprave koja je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca propisanih zakonom, odnosno u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca, u smislu člana 12. zakona, pa pristanak za obradu podataka nije potreban.
Da li je potrebno da svaki organ JLS posebnim rešenjem odredi lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. Glasnik RS“, broj 87/18) propisuje u članu 4. tačka 25. da je "organ vlasti" državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova i druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja.
Isti zakon u članu 56. propisuje da su rukovalac i obrađivač dužni da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti ako se obrada vrši od strane organa vlasti, osim ako se radi o obradi koju vrši sud u svrhu obavljanja njegovih sudskih ovlašćenja. U istom članu propisano je da ako su rukovaoci ili obrađivači organi vlasti ili nadležni organi, može se odrediti zajedničko lice za zaštitu podataka o ličnosti, uzimajući u obzir organizacionu strukturu i veličinu tih organa vlasti.