Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeŠta ako se u javnoj raspravi dođe do nekog bolje predloženog rešenja, mera ili slično? Da li uvažavati?
Ukoliko se tek u fazi javne rasprave zaista dobije neki predlog koji je po oceni učesnika, posebno same tematske radne grupe, koordinatora i sl. - bolji, kvalitetniji, realističniji predlog - isti apsolutno treba uvažiti i tu izmenu primeniti u dokumentu, a u izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi konstatovati da je do ove promene došlo.
Suština je ipak težiti da se javnost upoznaje sa predloženim rešenjima ranije, dakle kroz proces konsultacija, kako bi se i alternative, drugi predlozi ranije mogli čuti i uvesti u radnu verziju nacrta dokumenta.
Da li gradske opštine treba da imaju plan razvoja?
Posmatrajući Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o planskom sistemu, zaključujemo da i pored toga što se Plan razvoja odnosi prevashodno na gradove i opštine i nije eksplicitno predviđen za gradske opštine, one treba da se blagovremeno pripremaju da budu aktivni učesnici u izradi i sprovođenju Plana razvoja matičnog grada (grada osnivača).
Na taj način se gradske opštine osposobljavaju i za eventualno samostalno donošenje nekih drugih planskih dokumenata primerenijih njihovoj nadležnosti (npr. programi, akcioni planovi i sl.) u skladu sa planskim dokumentima grada osnivača.
Kako u vreme pandemije organizovati rad brojnih radnih tela i radnih grupa uz veliki broj raznih koordinatora kako je se predlaže u pristupu iznetom u Smernicama?
Broj radnih tela i radnih grupa, konsultativnih mehanizama - nije propisan, nije striktno regulisan. Smernice i materijal predmetnog vebinara sadrže predlog optimalne postavke i ideja jeste da što više aktera iz JLS, a posebno rukovodilaca/donosilaca odluka, razumeju koliko ipak sveobuhvatni ti procesi treba da budu. Nije dobra praksa da se rad na krovnom planskom dokumentu svede samo na jedinicu ili zaposlenog u kancelariji za LER iako je moguće/verovatno da će ta organizaciona jedinica biti nosilac (koordinator) procesa.
U uslovima pandemije, malo šta od ovih preporučenih mehanizama će efektivno funkcionisati; potrebno je da se početne ili u meri u kojoj je moguće konsultacije sprovode elektronski, online, ili da se da više vremena za izjašnjavanje na materijale pisanim putem.
Kada JLS svake godine na skupštini usvaja dokument koji sadrži sve investicije koje će se realizovati u sledećoj godini na teritoriji JLS - da li to dokumentu treba promeniti ime, tako da se zove Program razvoja JLS za navedenu godinu?
Dokument koji je naveden, može se reći da je najpribližniji planu javnih investicija JLS, s tim što se ovakvi planovi najčešće izrađuju na duži vremenski period imajući u vidu da kapitalni projekti često prevazilaze period od 1 godine, često se finansiraju iz kredita a njihova priprema je kompleksna.
Naglašavamo da pre svega Zakon o budžetskom sistemu potencira predstavljanje trogodišnjih kapitalnih izdataka kao obavezni sastavni deo finansijskih planova i Odluke o budžetu JLS, tako da dokument koji se godišnje izrađuje svakako treba da bude konzistentan tom delu budžeta. Iako važeći regulatorni okvir ne zahteva izradu posebnog planskog dokumenta koji bi prezentovao plan investicija (kapitalnih projekata) JLS, ne postoji prepreka da JLS nastavi izradu takvog dokumenta. Sugerišemo da se ipak promeni naziv dokumenta tako da u nazivu figuriraju „javne investicije“ ili „kapitalni projekti“, kao i da se razmisli o podesnijem obliku/vrsti planskog dokumenta budući da je „program“ forma precizno uređena Zakonom o planskom sistemu i Uredbom koja se odnosi na metodologiju upravljanja javnim politikama.
Kod načela vremenske određenosti – šta se dešava ukoliko određene aktivnosti predviđene planskim dokumentom nisu sprovedene kada je planirano, a i dalje je aktuelna potreba njihovog sprovođenja?
Načelo vremenske određenosti u skladu sa Zakonom o planskom sistemu podrazumeva vremenski ograničen period primene dokumenta javne politike i jasno određene rokove za izvršenje mera i aktivnosti predviđenih dokumentom javne politike. Ovo je potrebno posebno imati u vidu prilikom izrade dokumenata javnih politika, kada se postavljanjem vremenskih okvira i sinhronizacijom aktivnosti predviđa redosled realizacije sadržine odnosnog dokumenta. Ukoliko se na kraju (ili pred kraj) sprovođenja tog dokumenta konstatuje da neke od aktivnosti nisu završene u planiranim rokovima, poželjno je ovo konstatovati u izveštajima o sprovođenju odnosnog dokumenta, ukratko obrazložiti razloge koji su doveli do usporenije realizacije planiranih aktivnosti, te činjenicu da je njihovo sprovođenje i dalje relevantno za JLS odnosno lokalnu zajednicu. Na osnovu toga (dakle utemeljenog obrazloženja) bi predmetne aktivnosti trebalo obuhvatiti kroz revidirani dokument u kojem su inicijalno planirane (produženjem roka trajanja tog dokumenta i samih aktivnosti) ili (ukoliko se JLS opredeli da ne produžava trajanje konkretnog dokumenta) prebacivanjem tih aktivnosti u drugi odgovarajući dakle novi dokument javne politike, a svakako i u budžetski okvir za naredni period.