Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li za pokretanje postupka procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podršeke detetu, učeniku i odraslom, saglasnost može dati i hranitelj?
Član 7. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da se pokretanje postupka procene potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom vrši:
U slučaju da je dete smešteno u hraniteljsku porodicu saglasnost daje zakonski zastupnik deteta. Centar za socijalni rad nadležan za organizovanje zaštite deteta, odnosno hraniteljske porodice je u obavezi da vas informiše ko vrši funkciju zakonskog zastupnika za konkretno dete.
Zahtev, odnosno inicijativa za pokretanje postupka procene (Obrazac 1) sadrži: ime, prezime i jedinstveni matični broj i pol deteta, učenika i odraslog, datum, mesto i opštinu rođenja; prebivalište deteta, učenika i odraslog, a ako je dete ili učenik smešten u hraniteljskoj porodici ili ustanovi socijalne zaštite i podatke o hranitelju, odnosno ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.
Da li je neophodan nalaz i mišljenje tercijalne ustanove, kako bi se detetu odložio polazak u predškolski program obrazovanja?
Za odlaganje upisa u pripremni predškolski program ne postoji zakonski osnov.
Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu.Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu,, radi pohađanja pripremnog programa.
Prema Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 23. i čl. 24.), jedinica lokalne samouprave (opština) je dužna da vodi evidenciju dece koja su uzrasta između 5,5 – 6,5 godina i koja su stasala za upis u predškolsku ustanovu, odnosno za pripremni predškolski program. Oni o tome obaveštavaju predškolsku ustanovu (vrtić) ili školu koji realizuju predškolski program. Svi roditelji uključujući i roditelje dece sa smetnjama u razvoju dužni su i obavezni da svoju decu upišu u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja realizuje pripremni predškolski program.
Članovi IRK prilikom razmatranja zahteva mogu iskoristiti mogućnost da informišu roditelje o mogućnosti da za decu koja zbog bolesti nisu u mogućnosti da pohađaju program u ustanovi, ostvarivanje programa može da se organizuje u porodici u kraćem trajanju , najmanje 240 sati u toku radne godine. Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je upis u prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja interresorne komisije:
„Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.“
Član 8. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da svaki član Komisije vrši opservaciju neposredno, u prirodnom životnom okruženju (porodici, predškolskoj ustanovi ili školi) i utvrđuje potrebe deteta za dodatnom podrškom u okviru svog domena rada. Svaki član Komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka priloženih, odnosno dobijenih uz zahtev.
Za odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta, važi procedura navedena u članu 8. Pravilnika, a interresornoj komisiji je ostavljeno da proceni koji nalazi i mišljenja su potrebna za svako dete pojedinačno.
Da li lice angažovano po osnovu privremenih i povremenih poslova mora dostaviti poslodavcu "doznaku" kojom pravda odsustvo zbog bolesti iako za dane odsustva neće primiti naknadu?
Prema odredbama članova 197. i 198. Zakona o radu poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku. Dalje se kaže da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Ovaj tip angažovanje je rad van radnog odnosa te s tim u vezi angažovano lice ne zasniva radni odnos kod poslodavca. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti ugovornih strana, imaju se primeniti odredbe zaključenog ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslove. Licu koje radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima isplaćuje se ugovorena naknada za rad (a ne zarada) koja se, po pravilu, računa samo za dane kada je ovo lice dolazilo na rad i obavljalo ugovorene poslove, sem ukoliko je drugačije ugovoreno.
Na koji način odrediti nivo kvalifikacija zaposlenih po važećem Zakonu o visokom obrazovanju? Konkretno koji stepen kvalifikacije odrediti zaposlenom koji je diplomirao 2015. godine na osnovnim akademskim poslovnim studijama, 240 ESPB i ima zvanje diplomiranog ekonomiste? Koji nivo kvalifikacije odrediti zaposlenom koji je diplomirao 2017. godine na specijalističkim strukovnim studijama visokog obrazovanja, 60 ESPB bodova (sa prethodno stečenim 180) i zvanje specijalista strukovni ekonomista?
Šifarnikom nivoa i vrsta kvalifikacija je predviđeno sledeće, a što se odnosi na postavljeno pitanje:
„Šesti nivo, podnivo dva (nivo 6.2) NOKS-a, koji se stiče završavanjem OAS obima od najmanje 240 ESPB, označava se sa 6.2 A. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 4 NOKS-a i položena opšta, stručna odnosno umetnička matura, u skladu sa zakonima koji uređuju srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje.
Šesti nivo, podnivo dva (nivo 6.2), koji se stiče završavanjem specijalističkih strukovnih studija obima od najmanje 60 ESPB, označava se sa 6.2 S. Uslov za sticanje ovog nivoa je prethodno stečen nivo 6.1 NOKS-a na OSS obima 180 ESPB“.
Da li se odredbe čl.27k Zakona o budžetskom sistemu primenjuju na javna komunalna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta, a gde je osnivač JLS?
Odredbe Zakona o budžetskom sistemu primenjuju se na sve korisnike javnih sredstava, osim ukoliko je u specifičnom članu navedeno izuzeće.
U skladu sa članom 2. Zakona, korisnici javnih sredstava su i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini.
Shodno tome odredbe člana 27k. se primenjuju i na sva javna komunalna preduzeća.