Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li licu koje je zaposleno po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima na 2 meseca i kome, nakon isteka treba produžiti ugovor na jos 6 meseci, sledeći ugovor sme da bude 6 meseci ili 4 meseca (jer radnik radi već dva meseca)? S obzirom da je lice raspoređeno, po sistematizaciji, na radno mesto sa visom školom, može li se opet rasporediti na isto mesto, ili mora da se rasporedi na neko drugo radno mesto sa višom školom koje postoji u sistematizacji? Šta ako ne postoji radno mesto u sistematizacji sa višom školom?
Zakon o radu u članu 197. i 198. govori o privremenim i povremenim poslovima kao radu van radnog odnosa. Članom 197. predviđeno je da poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa: 1) nezaposlenim licem; 2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena; 3) korisnikom starosne penzije. Ovaj ugovor zaključuje se u pisanom obliku. Dok, u članu 198. zakon kaže da poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Iz navedenih odredbi proizilazi da se ugovor vezuje za kalendarsku godinu, tj. 120 radnih dana, na koliko se može zaključiti ugovor, računaju se u kalendarskoj godini. Što u ovom konkretnom slučaju znači da ako je lice obavljalo poslove po osnovu ugovora u trajanju od 2 meseca u ovoj kalendarskoj godini za iste poslove se može zaključiti novi ugovor do maksimalno 120 radnih dana. Ukoliko su različiti poslovi u pitanju, ugovor se može zaključiti za novi period od 120 radnih dana. Što se samih poslova tiče, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova se može zaključiti za obavljanje poslova iz delatnosti i van delatnosti poslodavca.
Šta se dešava ako roditelji odbiju da potpišu mišljenje Interresorne komisije o organizovanju školovanja u kućnim ulovima? Da li postoji mogućnost oslobađanja školovanja deteta usled teškog zdravstvenog stanja?
U Republici Srbiji osnovno obrazovanje i vaspitanje je obavezno za učenike starosti od šest i po do petnaest godina. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 84. propisano je da je odgovornost roditelja da dete upiše u osnovnu školu i obezbedi redovnost pohađanja škole.
Istim zakonom, član 3. propisano je da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.
Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Službeni glasnik RS", broj 66/18) uređuje se način organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju. Obrazovno-vaspitni rad za učenike na dužem kućnom lečenju podrazumeva organizovanje nastave individualno za učenika u kućnim uslovima.
Osnovna škola je u obavezi da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja i vaspitanja na način i pod uslovima utvrđenim pravilnikom.
Roditelj školi podnosi Zahtev koji sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju. Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
1) mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;
2) mišljenje Interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.
Prema roditelju koji ne postupa u skladu sa članom 84. ZOSOV-a, odnosno koji detetu uskraćuje pravo na obrazovanje, osnovna škola je u obavezi da preduzme propisane mere.
Da li Opštinskog pravobranioca postavlja Skupstina opstine ili opštinsko Veće? Takođe, da li se skupštinskom Odlukom o pravobranilaštvu mogu propisati manje godine staža kao jedan od uslova za postavljenje pravobranioca, nego godine (10 godina) koje su propisane zakonom?
Zakonom o pravobranilaštvu (Sl. glasnik RS", br. 55/2014) nije definisan organ nadležan za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave. Takođe, ni Zakon o lokalnoj samoupravi ne predviđa nikakvu smernicu u tom pogledu. Obzirom da pomenuti zakoni nisu dali preciznija određenja, nadležni organ za izbor pravobranioca jedinice lokalne samouprave određuje se statutom kao i gradskom/opštinskom Odlukom o pravobranilaštvu JLS. Uzevši u obzir da čl.53 stav 2. Zakona o pravobranilaštvu predviđa da "odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo shodno se primenjuju i na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave", te da Vlada postavlja državnog pravobranioca, SKGO je prilikom izrade Modela odluke o pravobranilaštvu analogno predložila da Veće bude organ koji će izabrati pravobranioca opštine/grada. Svakako da je ispravno i da Skupština opštine bira pravobranioca ukoliko je Odlukom o pravobranilaštvu tako definisano. Napominjemo da je Ministarstvo pravde dalo pozitivno mišljenje na model akta koji je izradio SKGO.
Što se tiče uslova u pogledu radnog iskustva koji su definisani zakonom za izbor pravobranioca, takođe primenjujemo čl. 53 st. 2. zakona, odnosno propisana je shodna primena odredbi zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo na pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave u delu odredbi kojima se uređuje izbor pravobranioca, što faktički znači da JLS svojim aktom propisuje uslove za lokalnog pravobranioca.
SKGO je u svom modelu akta o pravobranilaštvu definisalo najmanje tri godine radnog iskustva za izbor pravobranioca, i kao što je već navedeno dobili smo pozitivno mišljenje Ministarstva pravde. Ipak, svaka JLS može da uslove u pogledu godina radnog staža pravobranioca prilagodi svojim mogućnostima, uz preporuku da prihvatite naš predlog od najmanje tri godine radnog staža, obzirom da smo na taj predlog dobili saglasnost nadležnog ministarstva.
Da li JLS može kao donaciju da primi izrađen projekat (projektno-tehničku dokumentaciju)?
Da, JLS može da primi donaciju. Relevantni zakoni koji to omogućavaju su Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći. JLS može doneti akt - Pravilnik o donacijama i humanitarnoj pomoći koji uređuje način i postupak primanja donacije kao namenskog ili nenamenskog bespovratnog prihoda. Potrebno je da se nakon donošenja ovog akta, napraviti i ugovor kojim se regulišu prava i obaveze davaoca i primaoca donacije.
Da li zaposleni koji ima 26 godina radnog iskustva u lokalnoj samoupravi (isti opis poslova 20 godina, školovao se u toku rada i stekao stepen visokog obrazovanja na osnovnim akademskim studijama u trajanju od 4 godine, odnosno u obimu od 240 ESPB bodova) i trenutno ima zvanje višeg referenta, dve godine uzastopno je ocenjen ocenom “ističe se”, ima pravo na priznavanje zvanja “mlađi savetnik”?
Članom 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Navedenim odredbama, lica koja su više od pet godina u radnom odnosu kod poslodavca, a koja su naknadno stekla viši nivo obrazovanja, se mogu, ukoliko za to postoji mogućnost u organu JLS, premestiti odnosno rasporediti na radno mesto u višem zvanju. Pored navedenih uslova potrebno je da su ispunjeni uslovi za napredovanje. Rukovodilac može da premesti odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se“, ako postoji slobodno radno mesto i ako službenik ispunjava uslove za rad na njemu, kao i službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".